ZAŠTO LEKOVE PIJEMO BEZ ZADRŠKE, A VAKCINE IGNORIŠEMO: Pred Evropsku nedelju imunizacije ističe se značaj zaštite od infektivnih bolesti

GLOBALNA imunizacija smanjila je obolevanje od bolesti koje mogu da se spreče vakcinom, ali se moderna civilizacija sada susreće sa problemom održivosti sprovođenja imunizacije.

Foto: Novosti

U sedmici u kojoj se obeležava "Evropska nedelja imunizacije" Forum pacijenata Srbije i Respiratorni edukativni Centar pokreću kampanju "Ko rano rani", posvećenu vakcinaciji kao najboljem vidu prevencije mnogih zaraznih bolesti.

Respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. Godišnje se registruje oko 10 miliona slučajeva respiratornih infekcija, a uobičajeni uzroci su bakterija pneumokok, virus gripa i SARS-KoV-2.

Od različitih akutnih respiratornih infekcija, odrasle osobe prosečno obole tri do pet puta godišnje, a deca još češće.

- Vakcine su sigurno među najbezbednijim lekovima koji se daju ljudima, jer u poređenju sa drugim lekovima, za neželjene reakcije na vakcine postoji najmanja tolerancija - rekao je prof. dr Miloš Marković, imunolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu - Od svega što ljudi uzmu, bilo koje pilule, čak i prirodne preparate, vakcine su verovatno najsigurnije. Treba napomenutii da svaka vakcina, pre nego što se odobri za upotrebu, prolazi rigorozne studije i ispitivanja, a ono što je još važnije to se nastavlja i nakon njenog uvođenja u programe imunizacije.

Kad neka osoba preleži određenu bolest, ostaje imunitet. To je stanje otpornosti koje tu osobu štiti od ponovnog susreta sa istim mikroorganizmom koji izaziva tu bolest. Ljudi poistovećuju da imunitet traje doživotno, što nekada jeste tako, a nekad ne, rekao je prof Marković. Vakcine izazivaju sličan stepen otpornosti, ali bez toga da budete bolesni.

- Kada govorimo o gripu, to je često veoma ozbiljna bolest, ne znam da li su ljudi toga uvek svesni i vakcina protiv gripane štiti u istoj meri kao preležana bolest, ali u svakom slučaju ona obezbeđuje određeni stepen zaštite bez rizika koje nosi sama bolest. To je jedina vakcina trenutno koja se prima svake godine, jer je u pitanju virus koji u velikoj meri mutira. Sa druge strane, kod koronavirusa postojestudije koje jasnopokazuju da ste nekada bolje zaštićeni vakcinama, naročito ako su to RNK vakcine, nego ako preležite infekciju - rekao je prof. Marković.

Kad je reč o pneumokoku, tu je situacija sa vakcinama drugačija. U pitanju je bakterija za koju postoji veći broj tipova koje istovremeno kruže, a ne menjaju se toliko. Tako su i napravljene različite vakcine protiv pneumokoka koje štite od većeg broja tipova, pre svega onih koji najčešće izazivaju teže bolesti kod ljudi.

S tim u vezi, neke od tih vakcina se daju deci nekoliko puta tokom prvih godina života, dok se odraslima daju jednom uz eventualno kombinovanje sa drugom vakcinom protiv pneumokoka - rekao je prof. Marković. - Životno ugrožavajuće infekcije su pneumonija, meningitis i sepsa. Pneumonija ili upala pluća izazvana pneumokokom se javlja u svim uzrastima. I pored upotrebe antibiotika, 20 odsto svih slučajeva sa pneumonijom mogu da se završe smrtnim ishodom.

Profesor kaže da Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnimbolestima. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Kada se pojavio kovid-19, Svetska zdravstvena organizacija je pozvala da se zaštitimo od svih respiratornih infekcija, tačnije da se zaštitimo dostupnim vakcinama za kovid, grip i pneumokok, koji su najčešći izazivači. Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa pridruženim bolestima.

- Preporuke Instituta za Javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", kao i brojne svetske referentne ustanove preporučuju zaštitu dostupnim vakcinama. Složićete se da bismo voleli da postoji ovakav vid prevencije za neke druge bolesti, a nemamo ih. Nije lako lečiti ozbiljne infekcije i sve više se priča o antibiotskoj rezistenciji, a rešenje je pred nama - rekao je dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju, Univerzitetski Klinički centar Srbije.

Briga o zdravlju

Prošlo je skoro 800 dana od kada je u Srbiji registrovan prvi slučaj korona virusa. Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji umrlo je više od 16.000 ljudi od posledica kovida, a broj registrovanih slučajeva je premašio dva miliona.

- Danas, kada se ceo svet pomalo umorio od virusa kovid-19, prepoznajemo trenutak u kojem je važno da se radi punim kapacitetom. Zajedno sa strukom pokrećemo kampanju "Ko rano rani", kako bismo apelovali na građane Srbije da se vakcinišu i da na vreme brinu o svom zdravlju. Ne samo protiv SARS-KoV-2, nego i protiv drugih respiratornih virusa za koje postoje vakcine, kao što su virus gripa i bakterija pneumokok - rekla je Gorica Đokić, potpredsednica Foruma pacijenata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije