Kralj Aleksandar odustaje od mauzoleja: Treba poštovati želju vladike Rada i do kraja je izvršiti

Slobodan Kljakić i Ratko Peković

nedelja, 07. 06. 2020. u 18:18

Краљ Александар одустаје од маузолеја: Треба поштовати жељу владике Рада и до краја је извршити

Pogled na Lovćen / Foto dokumentacija "Novosti"

Mitropolit Dožić upozorio je kralja Aleksandra da izgradnju spomenika po skici vajara Meštrovića pleme Njeguši ne bi dozvolilo i da bi to napravilo veliku uzbunu kod naroda

MEŠTROVIĆ je - piše Ljubomir Durković-Jakšić - napravio skice za Crkvu na Lovćenu, koje je u jesen 1924. izložio u Njujorku, na svojoj izložbi. U časopisu "Nova Evropa", u broju od 1. januara 1925. godine, posvećenom Njegošu, Milan Ćurčin je štampao reprodukcije tih skica, uz objašnjenje:

"U ovaj broj donosimo, kao prilog, reprodukcije crteža Njegoševe grobnice na Lovćenu, kako je zamislio i nacrtao I. Meštrović. Ove crteže radio je Meštrović (kako smo već rekli u broju 'Nove Evrope' od 1. jula 1924) po želji kraljevoj; ali je proračun za gradnju bio kralju odviše velik, pa je zasada odustao od namere da ovaj spomenik podigne na Lovćenu. Takođe, zamisao umetnikova ostaće zasad, a možda i zauvek, na hartiji".

S NOVCEM je, nesumnjivo, bilo teškoća, ali dokumenti iz onog vremena svedoče da je projekat stavljen pod sumnju i iz razloga koji s novcem nisu imali nikakve veze.

Srž spora može se nazreti iz reči Svetozara Tomića, inače etnografa i geografa, koji je svoj stav o zamišljenom projektu, kao sekretar Odbora, izneo posle posete Cetinju i Lovćenu:

"Na Lovćenu, gde je bila dosadašnja Kapela, ne može se podići nikakva monumentalna građevina. Tu niti ima za nju prostora, niti je moguće tu izvesti, niti je to uopšte potrebno. Crnogorci, putnici i poštovaoci velikog Pesnika neće se peti na Lovćen radi Kapele, no radi Lovćena i groba Vladičina, koji će biti u Kapeli. S toga sam mišljenja da se na mesto dosadašnje Kapele podigne nova istih dimenzija, kolika je bila stara, kamenje u zidu da bude krupnije, i zid da bude na vrste lepo i čvrsto izrađen. Unutrašnjost, pak, Kapele da bude izrađena kraljevski i Njegoški tako, da se posetioci Vladičina groba tome zadivljuju isto tako kao i pogledu na Lovćen.

OVAKVO mišljenje da podnesem navele su me činjenice: što je više nepolitički i čak štetno odlaganje prenosa Njegoševih kostiju i izvođenje narodne svečanosti; zatim što današnje prilike u Crnoj Gori iziskuju da se to što pre izvrši; pa onda graditi automobilski put po Lovćenu isto je što i graditi kuću na pesku, i najzad, izgleda dostojnije i, čak, sa više pošte da učesnici te velike narodne manifestacije na putu od pet km prate svoga Kralja i kosti našeg Pesnika, na konjima i peške no na automobilima", pisao je Svetozar Tomić.

Očigledno je da su razlozi važniji od finansijskih iskrsli kao prepreka u ostvarenju kraljeve ideje da na Lovćenu bude podignut mauzolej koji bi izradio Meštrović.

U PITANjU je bio mogući spor Srpske pravoslavne crkve i kralja, koji u taj spor nije hteo da ulazi, zbog čega je i odustao od svoje ideje. Na to ga je navelo oštro istupanje predstavnika SPC, pogotovo mitropolita Gavrila, tako da je kralj na isteku 1924. godine u ovoj stvari zauzeo konačni stav: umesto Meštrovićevog mauzoleja na Lovćenu će njegovim staranjem i iz njegove kase biti obnovljena kapela. O tome svedoči mitropolit Gavrilo Dožić.

"Ovaj novi spomenik sa kojim je bio saglasan Kralj", piše ondašnji mitropolit a docniji patrijarh Gavrilo u svojim memoarima, "nije odgovarao jednom pravoslavnom vladici, a još manje njegovoj želji izraženoj u njegovoj poslednjoj volji, koju je trebalo do kraja poštovati, kao najveću svetinju. Sve drugo bilo bi u suprotnosti sa onim što je on uradio i napisao u svome testamentu.

POSLEDNjA želja poštuje se kod svih naroda, kao nešto što se ne sme uopšte sporiti. Predviđeni spomenik na Lovćenu ličio bi više na egipatske piramide, ili pak na glomazne spomenike na istoku koji se podižu pojedinim kraljevima i tome slično. Ali ovakvi spomenici u protivnosti su sa hrišćanskim stavom i hrišćanskom naukom. U svojoj su suštini više paganski nego ma šta drugo. Takav spomenik ja nisam mogao ni u kom slučaju da odobrim".

Kao mitropolit, on je krajem 1924. godine zatražio audijenciju kod kralja Aleksandra, a pre toga se konsultovao s vojvodom Božom Petrovićem, Jovanom Cvijićem, Svetozarom Pribićevićem i Nikolom Pašićem, koji su se saglasili sa njegovim mišljenjem.

KRALj je, znajući za razloge ove posete, u raspoloženju dočekao mitropolita Gavrila Dožića, kome se obratio ovim rečima:

"Ja znam, vaše Visokopreosveštenstvo, da ste vi došli radi spomenika gospodina Meštrovića. Čuo sam da ste radi toga ljuti. Znate, veliki broj prijatelja dinastije savetovao mi je da ovaj spomenik uzmem i platim, kako bi se postavio na grob Vladike Rada. Ja sam za ovaj spomenik uzeo lično Meštrovića. On je dobronamerno primio, i izradio nacrt. To je ogroman rad, koji će dosta da košta, ali koji je dostojan velikog pesnika vladike Rada".

Mitropolit je odgovorio da ne poriče vrednost spomenika, ali je upozorio da on ne priliči jednom pravoslavnom vladiki, jer je u suprotnosti sa načelima Srpske crkve i Njegoševim testamentom.

"Mislim da treba poštovati i obnoviti Kapelu sasvim u prvobitnom stanju. Spomenik Meštrovićev liči više na jednu piramidu, koja bi se postavila na vrh Lovćena. Narod Crne Gore to nikako ne bi mogao odobriti niti se sa tim složiti. Mislim da je Lovćen ionako nacionalni spomenik, i dovoljno je da se obnovi stara Kapela. Ne bih se mogao složiti ni sa drugim inovacijama, kao nadležni arhijerej, sem da podnesem svoju ostavku, da ne bih nosio odgovornost i narodnu kletvu pred budućim pokoljenjima. Samo pleme Njeguši ne bi dozvolilo, i napravilo bi uzbunu kod naroda. Mislim da o tome treba voditi računa", rekao je mitropolit Gavrilo Dožić.

ALEKSANDAR mu je na to odgovorio: "Tačno je da treba poštovati želju Vladike Rada i do kraja je izvršiti, kako je on to prvo zamislio, kad je već bio podigao staru Kapelu, koja je sada u ruševinama. Nisam imao nameru ništa da menjam. Želeo sam da se najbolje odužim mome velikome srodniku po krvi, ali kad to nije u skladu sa Srpskom crkvom, onda je pametnije da se usvoji vaše mišljenje, kao nadležno. Ja ću g. Meštroviću u zamenu za ovo dati drugu ideju za jedan spomenik Neznanom junaku na Avali, koji će biti izgrađen za potrebe naše države i koji će simbolizovati naš narod i naše narodno i državno jedinstvo, i to sve pokrajine. Ja sam već o tome jedanput razgovarao sa Meštrovićem koji je moj prijatelj i meni u svemu odan do kraja.

Uostalom, taj nacrt spomenika i kad bi se usvojio, zahtevao bi da se čeka malo više da se ostvari u celini, odnosno da se radovi dovrše. Prema tome, ja ću to sa g. Meštrovićem sve da uradim, tako da ćemo svi biti zadovoljni. Razume se da ne bih ni u kom slučaju želeo da on bude ljut radi ovog izbora ili pak da bude s nečim oštećen. Prema tome, treba sada brzim tempom, da se što pre izvrši naš zajednički plan. Ja ću dati potrebna uputstva, a vas najlepše molim da ako nešto bude nepovoljno, da me odmah izvestite."

KAKO NAROD MISLI

"JA nemam ništa protivu Meštrovića i njegovih radova", rekao je mitropolit Gavrilo Dožić, "koje visoko cenim. Ako treba da se postavi ovaj njegov projektovani spomenik, mislim da ima mogućnosti, da se postavi na ona mest koja mogu imati više koristi, nego da ga postavimo na Lovćenu u suprotnosti sa testamentom Petra Petrovića Njegoša, jer bi sve to skrnavilo svetinju njegovog zaveštanja. Pošto ste vi izdanak dve dinastije, mislim da je vaša dužnost da to izvršite do kraja, kako to narod misli u Crnoj Gori."





Pratite nas i putem iOS i android aplikacije