VLATKO Sekulović, advokat s liste britanske ambasade (ne znam tačno šta to znači, ali tako piše na stranici njegove kancelarije) kojeg sam se dotakao u prošlonedeljnom tekstu, ponovo je odlučio da mudruje o stvarima koje niti zna, niti može da ih shvati, ali, eto, ima svoje "mišljenje". Iako se još teško snalazi i s nečim elementarnim poput upotrebe padeža ili predloga, misli da bolje od vladika zna kako pravoslavni hrišćani treba da se pričešćuju i želi da uređuje stvari u Crkvi u koju ne veruje. To je još besmislenije nego da vladika Irinej Bulović ili ja njemu objašnjavamo osnove advokature. Ne znam za vladiku, ali kada mi treba pravni savet, zovem advokate (mnogo ozbiljnije od Sekulovića) i ne pokušavam sam da smislim rešenje. Da je pametniji, i Sekulović bi o pričešću pitao nekoga ko ima veze s verom, a ne bi sam pokušavao da razmrsi to, i za potkovane teologe, veoma kompleksno pitanje.

PONOVO s omalovažavanjem nazivajući vladiku Irineja svetovnim imenom, a monaško predstavljajući kao "alijas" (zanimljivo je da vladiku Grigorija zove isključivo monaškim imenom ne implicirajući da se radi o "alijasu", valjda zato što su mu njegovi stavovi bliži), Sekulović osporava mogućnost da vladika zna da se za dve hiljade godina od pričešća niko nije zarazio, jer nema precizne podatke o tome koliko je sadašnja epidemija uzela maha među sveštenstvom i monaštvom. "Dakle, Bulović nema evidenciju o tome šta se danas dešava, ali sa sigurnošću zna šta se dešavalo tokom poslednja dva milenijuma", navodi on, iako evidencija bolesnih nije baš u domenu jednog vladike. Ako takvim argumentima zastupa klijente, Britanci bi trebalo da ga skinu s liste. Ima li on dokaz da se neko zarazio pričešćem? Kao advokat, trebalo bi da zna da je teret dokazivanja na tužiocu.

NAVODI on dalje da su ljudi sve od Hristovog vremena pa do 18. veka verovali da su "zarazne bolesti poput kuge izazvane položajem zvezda, štetnim isparenjima ili činima koje su bacali zli ljudi", te da "nisu imali pojma da ovu bolest izaziva neki mikroorganizam koji se prenosi sa čoveka na čoveka". Ako pod "ovu bolest" misli na grip, odnosno

kovid 19, malo se prevario, jer po definiciji virus ne spada u mikroorganizme, pošto se ne smatra živim. Pitanje je i zašto pominje 18. vek, jer se tada ništa značajno u mikrobiologiji nije dogodilo. Mnogi su ljudi verovali u postojanje mikroorganizama mnogo pre nego što ih je 1673. otkrio Antoan van Levenhuk. Od đainista, koji ih pominju u svojim spisima iz petog veka pre Hrista, preko "najučenijeg Rimljanina" Marka Terencija Varona, koji je umro 27 godina pre nego što je Hristos rođen, do persijskog naučnika i filozofa Ibn Sina, koji mogućnost prenošenja zaraze na taj način pominje u svom "Kanonu medicine" iz 1020. godine. Ako je mislio na Roberta Koha, koji je definitivno utvrdio da mikroorganizmi mogu izazvati bolesti, pogrešio je za čitav vek, jer je to bilo 1876. Dakle, Sekulović nema ni osnovna znanja o razvoju nauke o kojoj pretenduje da piše, nego i o tome piše paušalno, kako on misli da jeste, baš kao što to radi i kada je u pitanju pričešćivanje.

MOŽDA znanje o mikroorganizmima, virusima i bolestima kojim vladika Irinej raspolaže nije dovoljno za njegove visoke kriterijume, ali bi znanje jednog od naših najčuvenijih epidemiologa Bratislava Tiodorovića valjda bilo. On je u sličnoj situaciji pre nekoliko godina izjavio da se ne seća da se iko ikada razboleo na taj način i dodao: "Postoje stvari u nauci koje se ne mogu objasniti, a to je upravo ovaj slučaj. E sad, da li je u pitanju vera ili imunitet ljudi, to ne znam." Istakao je da se ne bi usudio da "religiju menja niti komentariše, a način pričešća je jasno definisan - istom kašikom". Za razliku od ovog epidemiologa, Sekulović je iz svoje bogate advokatske prakse naučio da, kako kaže, "pričešće po sebi nije pretnja po javno zdravlje ako se koriste dezinfekciona sredstva, ne koristi ista kašika, ako je distanca najmanje od jednog metra, itd".

OPTUŽUJUĆI vladiku, a posredno i SPC, za "netolerantnost" i "fundamentalističku netrpeljivost", trpeljivi Sekulović nudi rešenje: "Vera može obitavati u istom društvu sa modernom medicinom, ako se prihvataju i usklađuju ljudska prava i slobode, poput prava na zdravlje i sloboda veroispovesti." Lepo zvuči, ali jasno je da to kako bi nas Sekulović "usklađivao" uopšte ne bi bilo prijatno onima koji drugačije misle ili veruju od njega. Na kraju, u pravu je ipak u jednoj stvari koju navodi u svom mišljenju. "Za svakog zdravorazumskog čoveka je jasno da ko koristi istu kašiku kao da se ljubi sa svima onima koji su je prethodno koristili." Pa da. To i jeste suština - sjedinjavanje i sa Hristom, i sa Crkvom i među sobom.