Darko Šuković tvrdi da on nikako nije montenegrinski šovinista, kako sam naveo pominjući ga usput u prošlonedeljnoj kolumni. Odbacio je i sve ostale navode koji su išli uz njegovo ime


VEROVALI ili ne, redakciji "Novosti" javio se Darko Šuković tvrdeći da stvari napisane o njemu u kolumni "Obraz Ostojićev" predstavljaju "uvredu". "Posebno me je uvredilo što me autor optužuje da sam pasionirani prepravljač istorije i borac za neocrnogorski identitet", naveo je Darko Šuković, dodajući da ono što sam napisao o njegovom "imenu, prezimenu i obrazu bratstva Šukovića nimalo ne služi na čast". Uz demanti, Šuković zahteva da mu se izvinim zbog te "greške" i da to učinim na istoj strani i u istom obimu, jer, kako kaže, "ne postoji mogućnost da bih se ja, zdravog uma i čista obraza, složio sa tvrdnjama koje je autor u navedenom tekstu izneo na moj račun".


UVREDA je utoliko veća, navodi Darko Šuković, što niko od ljudi koji ga poznaju nije mogao da veruje da bi on "mogao da na tako prozaičan način obruka obraz oca, đedova i bratstva Šukovića", čijih je, kako navodi, "30 članova" na Božić 1916. godine "učestvovalo u čuvenoj bici na Mojkovcu".


ZAISTA sam bio zbunjen, moram priznati, kada sam pročitao poduže pismo Darka Šukovića, a još više što je otprilike kada je ono stiglo, Darko Šuković glavom i bradom u svojoj emisiji "Živa istina" na RTCG časne ljude Crne Gore koji učestvuju na litijama nazvao "psihopatama" i "polusvijetom". Zanimljivo je i što je gotovo u isto vreme na portalu koji je u njegovom vlasništvu objavljen nepotpisani tekst pod naslovom "Nijesmo željeli da korona prekine litije, željeli smo da ih prekinemo mi - Crnogorci". A kako bi to oni, "Crnogorci", prekinuli litije na kojim učestvuju desetine, ako ne i stotine hiljada ljudi? Verovatno ne zalaganjem za pomirenje sa "posrbicama", i za povlačenje spornog zakona o neslobodi veroispovesti, nego nekim drugim metodama čije bi propagiranje trebalo da spada pod krivični zakon.


JOŠ je čudnije što se Darko Šuković u svom pismu poziva na Mojkovačku bitku u najsvetlijem smislu, jer verujem da Darko Šuković deli mišljenje svog političkog vođe Mila Đukanovića, kao i onog ideološkog Slavka Perovića - njih dvojica "crnogorske Termopile" iz 1916. smatraju velikom greškom koja nije bila u interesu Crne Gore i njenog naroda, a da su tada bili živi, verovatno bi se pre poneli kao Efijalt, kada je Persijancima pokazao skriveni prolaz kroz planine, nego kao Leonida koji pogibe za svoju braću Grke.


ŠIZOFRENIJA je ovde velika, rekao bih. Kao da postoje dva Darka Šukovića, žestoko međusobno suprotstavljena. "Doktor Šuković" kojem sasvim verujem da mu je nemoguće da bi, kao što navodi u pismu "zdravog uma i čista obraza", tvrdio da postoji "hiljadu dokaza" da je nekada postojala nekakva Crnogorska pravoslavna crkva, da je Crna Gora 1918. okupirana, ili da je montenegrinski ustašoid Sekula Drljević pozitivna ličnost. Postoji, međutim, i "Mister Šuković" koji sve ovo radi već decenijama na brojnim medijima u Crnoj Gori, uključujući i javni servis gde vodi pomenutu emisiju "Živa istina".


ZAISTA bih bio presrećan kada bi Darko Šuković, kao i ostali "montenegrini", doživeo prelom mozga obrnut onome koji je zahtevan od čestitog domaćina iz Golubovaca Mašana Buškovića, kada je ubeđivan da se odrekne svog identiteta i predaka i glasa za Demokratsku partiju socijalista koju predvodi Efijalt Đukanović. Kada bi doživeli taj trenutak otrežnjenja i pokajanja, i poput biblijskog bludnog sina se vratili u okrilje svoje prave porodice. Treba verovati u čuda Božja, a to dokazuje i pobuna Crnogoraca koju gledamo od usvajanja zakona o otimanju svetinja.


VEROVATNIJE je, pak, da postoje dva potpuno različita Darka Šukovića, ali i da je Darko Šuković kojeg sam pomenuo u prethodnom tekstu ukrao identitet pravom Darku Šukoviću koji se uvređen obratio "Novostima". Takva krađa identiteta ne bi bila iznenađenje za bilo koga ko realno posmatra dešavanja u Crnoj Gori u poslednjoj deceniji, ako ne i duže. Krađa identiteta je u opisu radnog mesta tih "profesionalnih Crnogoraca" i ne bi čudilo da im je prerasla i u profesionalnu deformaciju. Potpuno razumem i delim bol koju je naš Darko Boška Šuković iz Mijoske osetio spram onoga što Darko Šuković (kojem ime oca ne znam) iz Pavinog Polja čini. Ne mogu da mu se izvinjavam, jer grešku nisam napravio, mogu samo da mu kažem da oprosti svom imenjaku, jer ne zna šta čini.