DOK gledam u budućnost, ispunjen sam zlom slutnjom. Poput Rimljanina, vidim Tibar koji se puši od krvi - rekao je davne 1968. britanski političar Inoh Pauel, upozoravajući na opasnosti nekontrolisane imigracije. Da li je kriv on što je to predvideo, ili oni koji su se o upozorenje oglušili?

SRPKINjAMA veća opasnost od silovanja preti od samih Srba nego od migranata - zavapila je autošovinistička grupa dominantna u našem javnom prostoru posle vesti o pojavljivanju nekakve samoorganizovane i samozvane "narodne patrole" u Beogradu, ističući kako su informacije o zločinima migranata koje stižu do javnosti samo "lažne vesti" i da se ljudi koji "od rata beže" preko Srbije za nepočinstva optužuju iz puke ksenofobije proistekle iz "bolesnog srpskog nacionalizma" toliko svojstvenog našem "zatucanom narodu".

ISTINA je da građankama Srbije veća opasnost da budu silovane preti od njihovih sugrađana nego od migranata, ali ovde se radi o zluradom izvrtanju istine, takozvanom spinu, jer je procenat migrantske populacije u Srbiji trenutno zanemarljiv u odnosu na broj "autohtonih" stanovnika. Istina je, međutim, i da bi se takvo stanje moglo brzo promeniti.

POGLEDAJMO samo "uređene" i "napredne" zemlje na koje nas domaći "prosvetitelji" konstantno pozivaju da se ugledamo. Sećate li se dočeka Nove godine u Kelnu 2016? Po policijskom izveštaju koji je objavio "Špigl", tada su osobe "arapskog ili severnoafričkog porekla" seksualno napastvovale oko 500 žena, a autor izveštaja je napisao da tokom 29 godina, koliko je u policijskoj službi, nije bio suočen sa sličnom situacijom, kao i da su čuvari reda bili potpuno nemoćni. Policijske snage u Kelnu nisu, međutim, bile toliko nemoćne nekoliko dana kasnije, kada je trebalo da se obračunaju s mirnim građanima izašlim na ulicu da izraze protest zbog tog događaja - razjureni su vodenim topovima, a bilo je i hapšenja. Nemačke policijske snage, dakle, nisu bile u stanju da svoje građane zaštite od agresivnih pridošlica u centru jednog od svojih najšarenijih, najliberalnijih i najbezbednijih gradova, ali su bile sposobne da svoje državljane spreče u iskazivanju gneva zbog masovnog ugrožavanja njihovih sugrađanki.

UPRAVO je to razlog zbog kojeg je i kod nas organizovana ona "narodna patrola" koju ovim tekstom nikako ne želim da opravdam, ali pokušavam da je objasnim. Ona nije plod mržnje nego posledica straha proizašlog iz osećanja bespomoćnosti, jer u onim slučajevima migrantskog nasilja koji nisu "lažne vesti", a čija je žrtva na beogradskom Zelenom vencu nedavno bio i jedan moj prijatelj, policija zbog složenosti migrantskog problema nije u stanju da adekvatno reaguje.

NIJE tu problem u našoj policiji i pravosuđu. Problem je u pristupu pitanju ilegalne imigracije i u sistemu koji zarad političke korektnosti i ljudskih prava jednih zanemaruje i nipodaštava ljudska prava drugih. S time ne mogu da se izbore ni policije mnogo "uređenijih" društava od našeg. Uzmimo za primer Švedsku, nesumnjivo najliberalniju i najdemokratskiju državu u Evropi, koja je svoja vrata širom otvorila za migrante i primila ih u najvećem broju po glavi stanovnika. Švedska je danas evropska prestonica silovanja sa 63,5 silovanja godišnje na 100.000 stanovnika, dok taj broj u "zatucanoj" Srbiji, poređenja radi, iznosi 0,7. Kako je došlo do toga da "fini" Šveđani budu takvi silovatelji? Broj silovanja u toj zemlji počeo je vrtoglavo (za 300 posto) da raste 1975. godine, kada je švedska vlada usvojila režim imigracije koji će ovu zemlju s vremenom pretvoriti u "multikulturnu" državu. Dokaz da u silovanjima dominira "strani faktor" jeste činjenica da se po zvaničnim podacima iz 2018. u 85 odsto slučajeva kada žrtva nije poznavala zločinca radilo o migrantima, a u 40 odsto slučajeva zločinac je u Švedskoj boravio kraće od godinu dana. Podaci bi verovatno bili još drastičniji da se ovde ne radi samo o slučajevima u kojim je počinilac identifikovan i koji su okončani sudskom presudom, što je vrlo mali deo, jer se od oko 7.000 prijavljenih silovanja godišnje njih manje od 200 procesuira do kraja. Slična je situacija i sa ostalim vidovima kriminala u Švedskoj. Navešću samo podatak da je u toj zemlji tokom prvih devet meseci 2019. godine bilo skoro stotinu eksplozija bombi, što je kategorija zločina koja se, kako izveštava Bi-Bi-Si, do 2017. nije ni beležila u statistici.

"VEĆ sada to (reke krvi) možemo izbeći samo hitnom i odlučnom akcijom. Da li će biti narodne volje da se zatraži i dobije takva akcija, ja to ne znam, ali znam da videti to i ne govoriti o tome predstavlja ogromnu izdaju", rekao je Pauel davne 1968. Sami procenite da li je u pravu bio on, ili oni koji nam i dalje govore da je "za sada sve u redu".