Neće moći: #DaSeVidiRTRS

Filip Rodić

subota, 01. 02. 2020. u 22:30

Неће моћи: #ДаСеВидиРТРС
Zašto prekid distribucije kanala iz Republike Srpske nije cenzura, a prekid distribucije televizije iz Luksemburga, pod pretnjom krivične prijave, jeste?

ZAŠTO prekid distribucije kanala iz Republike Srpske nije cenzura, a prekid distribucije televizije iz Luksemburga, pod pretnjom krivične prijave, jeste?

IAKO sam, kao redovni gledalac N1, navikao na njihov dosledno jednostrani pristup stvarnosti, iznenadila me je pristrasnost kada je 19. januara grupa pisaca pozvala na bojkot NIN-ove nagrade. Na primer, u emisiju "Presing" (21. januara) posvećenu ovome pozvana su dva predstavnika jedne strane, od kojih je jedan predsednik žirija, a niko od "bojkotaša", kao da su svi bili nedostupni za N1. Nekoliko dana druga vest potpuno mi je objasnila ovaj, na prvi pogled, neobičan fenomen - investicioni fond KKR postao je najveći akcionar "Aksel Špringera", vlasnika NIN-a. Istovremeno, KKR je do marta 2019, kada je većinski paket prodao kompaniji "Bi-Si partners", bio većinski vlasnik i "Junajted grupe", a od tada je vlasnik manjinskog paketa akcija nepoznatog iznosa. Jasno je, dakle, šta je motiv za ovakvu "objektivnost" N1 u odnosu na NIN-ovu nagradu i sam NIN.

PARALELNO s ovim, u javnost je isplivao sukob "Junajted grupe" i "Telekoma" oko distribucije televizijskih kanala. Ukratko, pošto dve strane nisu uspele da se dogovore o novom ugovoru, "Junajted grupa" je od "Telekoma" ultimativno zatražila da prekine emitovanje svih programa u njenom vlasništvu, uključujući i N1, da bi potom pokrenula široku kampanju u javnosti predstavljajući prekid emitovanja N1 kao nekakvu "cenzuru". Da bi poništila svoj prethodni zahtev praćen pretnjom krivičnom prijavom, "Junajted grupa" je izašla s javnom ponudom "Telekomu" da N1 emituje po ceni od 0,4 evra po korisniku, a koja je predstavljena kao "fer". Nisam stručan za poslovne ugovore, daleko od toga, ali čista logika ukazuje na to da je i ova ponuda sve samo ne korektna. Ako bi "Telekom" za svaki od 140 kanala, koliko ih ima u osnovnoj ponudi, plaćao istu cenu kao i za N1, onda bi pretplata morala da bude najmanje 6.608 dinara, a ne 1.200, koliko sada iznosi. Možda grešim, ali komercijalna vrednost jednog televizijskog programa određuje se prema njegovoj gledanosti. Prema podacima koje je objavio Media ownership monitor Srbija (projekat BIRN-a i Reportera bez granica, finansiran sredstvima nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj), gledanost N1 je 2018. iznosila 0,55 posto, dok je RTS, na primer, imao gledanost od 21,62 procenta. Po ovoj logici, "Telekom" bi samo za RTS morao da plaća 1.855 dinara, jer je 39 puta gledaniji od N1.

OVO pitanje cene, međutim, i nije toliko bitno u celoj priči, jer se ne radi o komercijalnom nego o moralno-političkom sporu u kojem državni operater zlonamerno uskraćuje javnost za jedinu "objektivnu" i "profesionalnu" televiziju na našem informativnom nebu, i to u izbornoj godini, jel' da? I onda "Telekom" izađe s ponudom da N1 besplatno emituje preko svih kablovskih operatera u svom vlasništvu, kad je već javni interes u pitanju, dok traju pregovori o novom ugovoru, na šta "Junajted grupa", poput uvređene mlade, odluči da prekine sve pregovore s "Telekomom", jer su čelni ljudi ove kompanije za nju rekli da se ponaša "reketaški" (videti ponovo matematičku vežbu gore), što je po njima mnogo gora uvreda od nazivanja nekog oruđem diktatorskog režima koje gazi ljudsko pravo na informisanost, čime su oni častili "Telekom".

DA ovde nema morala, da je politika u drugom planu, a da je finansijski interes prevashodno u pitanju, govori i činjenica da je pokrenuta i kampanja za otkazivanje ugovora s "Telekomom" i prelaska na mrežu SBB u vlasništvu "Junajted grupe", pri čemu su narodu deljeni i formulari potrebni za prevremeni raskid ugovora. O beskrupuloznosti, ali i snazi čelnih ljudi u "Junajted grupi" svedoči i informacija sa sajta BIRN-a i Reportera bez granica da je pokretanje N1 omogućeno lobiranjem u Briselu da se promeni srpski zakon o medijima kako bi se omogućilo da distributer može biti i proizvođač medijskog sadržaja, što je ranije bilo zabranjeno, pa je "Politika" bila primorana da proda svoje kioske. Samo što Šestu flotu nisu doveli u Jadran kako bi omogućili rad ove altruističke televizije čiji bi vlasnici i krv svoju dali da bi građani Srbije bili objektivno informisani.

ZANIMLjIVO je i kako je "Junajted grupa" avgusta prošle godine iz svoje ponude isključila grupu kanala iz Republike Srpske, uključujući i tamošnji javni servis RTRS, a da nije javno preko društvenih mreža svojim korisnicima nudila formulare za raskid ugovora zbog promene programa u paketu, što sada čini. Zanimljivo je i kako nisu videli javni interes u tome da se građani Srbije mogu informisati o dešavanjima u BiH i preko RTRS, a ne samo preko Federalne televizije, čiji program uveliko prenose. Zanimljivo je što onda nisu smatrali da treba prihvatiti ponudu "Telekoma", koji je preuzeo prava distribucije ovih programa za Srbiju, o kojoj je "Danas" pisao 6. septembra, odnosno da odbijanje komercijalne ponude predstavlja "cenzuru" i "uvođenje medijskog mraka".


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije