Neće moći: Latentni hitlerizam

Filip Rodić

nedelja, 05. 01. 2020. u 08:00

Неће моћи: Латентни хитлеризам
Stali su u odbranu režima koji se u uspostavljanju svoje državnosti poziva na tekovine Sekule Drljevića, pobratima ustaškog režima NDH

Ponovo dolazimo do predviđanja da će fašisti budućnosti biti pod plaštom antifašizma. Kako je moguće da borci za ljudska prava podržavaju jedan zakon kojim se gaze upravo najosnovnija ljudska prava i žrtvu proglašavaju za agresora?

Vatreni borci za privilegije LGBT zajednice veoma vole da zagovornike tradicionalnih i porodičnih vrednosti, koji ponekad, mora se priznati, u protivljenju slobodama homoseksualaca prevazilaze i granice sopstvenog sistema, nazivaju "latentnim homoseksualcima". Pokušavajući da potpuno obesmisle pozicije zagovornika tradicionalnog poretka, oni njihove najčešće sasvim legitimne argumente osporavaju tvrdnjom da se radi samo o "latentnom homoseksualizmu", koji ne mogavši da priznaju sebi samima, pretvaraju u mržnju prema onima koji su se sa svojom seksualnošću pomirili. Po njihovoj logici, najžešći protivnici postavljanja homoseksualizma na pijedestal najviših vrednosti su, u stvari, najveći homoseksualci.

Ako dosledno sledimo tu njihovu (krajnje krnju) logiku, možemo doći do istovetnog zaključka kada se radi o najvatrenijim "antifašistima" i reći da se u stvari radi o "latentnim fašistima", s tom razlikom da optuživani za "latentnu homoseksualnost" vrlo retko dozvoljavaju toj svojoj sklonosti da ispliva na površinu. Posebno u javnoj sferi. Za ovo drugo, da se "latentni fašizam" ne samo promalja kroz izjave i ponašanje "antifašista" nego da im je dominantna osobina, svedoci smo gotovo svakodnevno.

Pogledajmo samo trenutno aktuelni "Apel 88" "intelektualaca" u odbranu anticivilizacijske odluke podgoričkih vlasti da usvoje zakon kojim se omogućava oduzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Prvo upada u oči simbolični broj "intelektualaca" koji su ga potpisali. Da li nisu bili u stanju da u regionu pronađu i 89. "intelektualca" ili im se broj 88 baš posebno sviđa? Za one koji ne znaju, broj 88 u posleratnoj neonacističkoj simbolici, kada su simpatije prema Hitleru postale zabranjene i kada su morale biti potisnute u tajnost i podzemlje, predstavlja nacistički pozdrav "Hajl Hitler" ("h" je osmo slovo abecede).

Da li je podsvest organizatora apela isplivala na površinu? Teško je reći. Ali pogledajmo i šta to oni brane. Stali su u odbranu režima koji se u uspostavljanju svoje državnosti poziva na tekovine Sekule Drljevića, pobratima ustaškog režima NDH i čoveka koji se otvoreno pozivao na rasne stavove nacističkog ideologa Alfreda Rozenberga, čije su stihove ubacili u svoju himnu. Ili Krsta Zrnova Popovića, saradnika italijanskih fašista, komandanta kvislinških oružanih formacija u službi italijanskih okupatora Crne Gore. Brane ideju eliminacije Srpske pravoslavne crkve koja ide i korak dalje od one kojoj je pribegao Ante Pavelić pokušajem da oformi "Hrvatsku pravoslavnu crkvu" kako bi u NDH i na duhovnom, a ne samo fizičkom planu bilo zbrisano sve što ima veze sa Srbima.

"Apelom Hajl Hitler" oni u najboljem nacističkom maniru žrtvu proglašavaju za agresora kojeg treba istrebiti. Tako su nacisti optuživali Jevreje za sva zla koja su zadesila Nemačku, a ustaše Srbe proglasile za "remetilački faktor" koji je onemogućavao ispunjenje legitimnog "tisućljetnog sna" o stvaranju nezavisne hrvatske države. Srbi koji se protive otimačini svojih svetinja su "velikosrpski nacionalisti" koji žele da "spreče konsolidaciju (Crne Gore) kao samostalne i suverene države". U svojoj najboljoj tradiciji, oni zakon koji je Srbe izveo na ulice proglašavaju pokušajem da se ispravi stogodišnja nepravda i lažno ga predstavljaju civilizacijskim aktom pripremljenim u saradnji sa Venecijanskom komisijom. Istina je da je dotična komisija konsultovana, ali je isto tako istina i da je osporila sve zakonske odredbe koje osporavaju i Srbi u Crnoj Gori. Tako su i nacisti sarađivali sa Ligom naroda i poštovali Ženevsku konvenciju iz 1929. godine.

U ovom kontekstu vrlo je zanimljiv i spisak potpisnika "Apela 88". Tu su Stjepan Mesić, čovek koji se hvalio da je sahranio Jugoslaviju, te Milan Kučan, koji je neposredno pokrenuo rat i u svoju zemlju uveo rasističku uredbu o brisanju iz državnog registra svih onih "neslovenačke krvi", zatim sledbenik "handžarovca" Alije Izetbegovića Haris Silajdžić, čovek koji se optužuje za zaštitu islamističkih ekstremista i prikrivanje zločina nad Srbima i tako dalje, sve do Andreja Nikolaidisa, koji je potencijalni atentat na predsednika Srbije smatrao "civilizacijskim iskorakom", ili Emira Suljagića, koji se zalagao za sve metode kako bi se sprečio dolazak Srbina na čelo opštine Srebrenica iako je izabran na demokratskim izborima. Na spisku su i ostali koji se bore za ljudska prava svih sem Srba, od majke druge Srbije Latinke Perović, preko Azema Vlasija, Šerba Rastodera, Milivoja Bešlina, Nikole Samardžića, Filipa Davida, Vladimira Arsenijevića, Svetislava Basare, Nenada Prokića, Emira Hadžihafizbegovića, Dinka Gruhonjića i najmlađeg i najdivnijeg među njima Miloša Ćirića, koji kada mu profesor Raša Karapandža (otkrio plagijat u doktoratu Siniše Malog) principijelno skrene pažnju na neljudskost novog crnogorskog zakona, isfrustriran nedostatkom bilo kakvih pametnijih argumenata odgovori: "Ma ostavite me na miru, čoveče, šta ste se navrzli na mene sa svojim problemima."