DA li je Sergej Trifunović uspeo da se iscenka i dobije više od pola miliona evra, koliko mu je, kako je tvrdio, ponuđeno da radi u korist SNS, pa je s gnušanjem odbio, ili je prosto sam po sebi toliko nesmotren da mu i ne treba novac da bi radio na štetu sebe, a i ostatka opozicije?

KROZ medijski mrak i tišinu straha u koju pokušavate da nas zavijete, prolamaće se krik slobodnih građana - uskliknuo je u govoru bogato začinjenom psovkama krajem oktobra lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović. Nešto ranije, u jednom intervjuu izjavio je da u Srbiji danas vlada potpuni medijski mrak. Ovo je mantra koju čujemo od svih prvaka opozicije i građanističke Srbije. Njihove zamerke na ovaj račun, naravno, nisu potpuno neosnovane, ali za taj "mrak", kao što vidimo, nije odgovoran samo "autoritarni režim" Aleksandra Vučića. Ispostavlja se da su u velikoj meri zaslužni i oni sami, i tu ne mislimo samo na medijskii mrak koji je vladao u vreme kada je dobar deo njih bio na vlasti i upravljao medijima.

ZAHVALjUJUĆI nesmotrenosti, da ne upotrebim neku drugu reč, Sergeja Trifunovića, saznali smo da Željko Mitrović, vlasnik "Vučićevog privatnog javnog servisa", očajnički pokušava da na svoju televiziju dovede i nekog od opozicionara, ali da ga oni brutalno odbijaju. To je, makar, nedvosmisleno dokazao sam Trifunović, a postoje osnovi sumnje da je slično i sa ostalima. Ne mogavši da se odupre svojoj maniji veličine i svima pokaže kako je on važan, Trifunović je na "Tviteru" objavio privatnu prepisku sa Mitrovićem u kojoj ga ovaj poziva da gostuje na televiziji, a ovaj mu odgovara odrično u svom uličarskom maniru. Posle odbijanja, Mitrović se iščuđava kako je moguće da svaki put pozove "desetine viđenijih opozicionara", ali da ga svi listom odbijaju, dok s druge strane pričaju da nemaju prilike da se pojavljuju na televizijama s nacionalnom frekvencijom. "Aj', ne moraš sutra, ali da li ste normalni svi zajedno, ta emisija ima 1,2 miliona gledalaca. Pa stvarno ne mogu da vas molim da dolazite! Ako budeš raspoložen, imaš moj broj telefona", naveo je Mitrović. Trifunović prepisku završava pretnjom o tome šta će biti posle "oslobođenja".

LOGIČNO bi bilo da je ovu prepisku u javnost izneo Željko Mitrović želeći da zakuca još jedan ekser u opozicioni kovčeg, ali koliko smisla ima da to učini Trifunović? To je toliko sumanuto, da ne upotrebim neku drugu reč, da predstavlja pucanj ne u sopstvenu nogu, nego u sopstvenu glavu, a o istom trošku i u nogu svih drugih "viđenijih opozicionara" koji se svojim odbijanjem da gostuju na "ružičastoj" televiziji iz potpuno opravdanih i razumljivih razloga nisu hvalisali pred celim svetom, pa do sada za to nismo ni znali. Ako je verovati Mitroviću, a deluje realno.

KOLIKO pameti, da ne upotrebim neku drugu reč, ima u odluci da odbijete priliku da se direktno obratite širokoj gledalačkoj publici koju ne čine vaši birači i vaši politički istomišljenici? Da li neko ko ima bilo kakvu istinsku političku ambiciju misli da će bilo kakav uspeh postići obraćajući se samo svojim istomišljenicima, ili će do uspeha doći otimajući birače svojim političkim rivalima? O čemu se tu radi? Ako želite da ulovite mečku, treba joj otići na rupu, a ne šetkati se po svom dvorištu.
A KAKVO je to dvorište? Objektivno, nezavisno i profesionalno? Takvo da, na primer, u emisiju "o stanju u medijima i hajkama u tabloidima i javnom govoru" pozove isključivo istomišljenike i zastupnike samo jedne strane u vidu profesorke Fakulteta političkih nauka Snježane Milivojević, novinarke Gordane Suše, akademika Dušana Teodorovića, glavnog urednika lista "Danas" Draže Petrovića i dugogodišnjeg dopisnika Bi-Bi-Sija Slobodana Stupara. Petoro gostiju u jednoj emisiji, a nikoga ko za nijansu drugačije misli i govori od onoga što je unapred postavljeni narativ. Da ne pričamo o tome što gosti emisiju o "hajkama" u medijima koriste da i sami sprovode hajku.

NIJE Trifunović jedini "viđeniji opozicionar" koji pribegava samopovređivanju. Pitam se šta je Marinika Tepić mislila da će da postigne optužujući šefa srpske diplomatije Ivicu Dačića da je od uglednih privrednika, uključujući i trgovce oružjem, pribavljao novac za povlačenje priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Pa sve i da je to učinio, a demantovao je, Dačić bi takvim "robinhudovskim" potezom samo skočio u očima svakog imalo patriotskije orijentisanog građanina Srbije. Takvom optužbom na unutrašnjem planu mu samo pravi reklamu, a podriva ga samo u inostranstvu. Na domaćem terenu to je još jedan pucanj u sopstvenu nogu, a na međunarodnom pucanj u državu. Da li bi bolje bilo da se međunarodno lobiranje finansira prodajom organa, heroina, ili nečega drugoga?