SVAŠTA ne bismo znali da nije "NATO nedelje u Beogradu". Ostali bismo, na primer, uskraćeni za podatak da ih je za "prolaženje kroz zidove" inspirisala Marina Abramović i da su njihove intervencije u stvari umetnički performansi. A i Putin je na izdisaju

PROŠLE godine u londonskom "Sadebiju" za više od pola miliona evra prodata je slika "Bašibozuci pred kapijom" Paje Jovanovića, i tako postala najskuplje delo srpskog slikarstva. Bašibozuci koje je Jovanović ovde naslikao bili su neregularna formacija u okviru vojske Osmanskog carstva, čuveni po svojim zločinima i brutalnosti. Da organizatori manifestacije "NATO nedelja u Beogradu" nisu snobovi opsednuti trendom i da malo više pažnje posvećuju izvornoj srpskoj umetnosti, a ne onim što se veštački proglašava vrhunskim dostignućima umetnosti, mogli su krunski događaj svog okupljanja da nazovu i po ovoj Jovanovićevoj slici, jer NATO nije ništa bolji od osmanskih bašibozuka, a i nalazi nam se pred kapijom. Podjednako smisleno i znakovito bilo bi i da su svoj skup nazvali po Pikasovoj "Gernici", ili Ticijanovom "Silovanju Evrope", ali nisu. Kako pored žive Marine Abramović da se sete nekih ovakvih umetnika?
MORA se priznati da je trust mozgova iz ovog "tink tenka", kako Jelena Milić voli da naziva svoj Centar za evroatlantske studije, verovatno sasvim slučajno, ubo kao prstom u teglu džema kada se odlučio da skup nazove po performansu izvikane opsenarke "Prolazimo kroz zidove". Što se nas tiče, a, nažalost, i mnogih drugih u svetu, odabir ovog naziva podjednako je tačan koliko bi to bili i "bašibozuci", ili "Gernika". Zaista, svojim bombama i drugom municijom (posebno onom obogaćenom osiromašenim uranijumom za koji Milićka uporno tvrdi ne samo da nije kancerogen nego da je gotovo pa blagodatan po prirodu i društvo) prošli su kroz mnoge zidove ostavivši neizbrisiv trag.
TEŠKO je pobrojati sve genijalnosti koje su se mogle čuti na ovom izuzetno značajnom skupu, ali ističe se konstrukcija Slobodna Evropa - NATO nedelja - Karnegi centar. Propagandni servis Kongresa objavio je intervju s ruskim stručnjakom Maksimom Samorukovim, inače zamenikom glavnog urednika moskovskog Karnegi centra. Šta nam je preko američkog servisa sa NATO nedelje poručio lik koji kao da je izašao s jedne druge Jovanovićeve slike, one "Izdajica"? Kao i ostali atlantistički papagaji, i Samorukov umno procenjuje da "Rusija, kao i u drugim konfliktima na Zapadnom Balkanu, ne želi da se konflikt između Srbije i Kosova reši".


PROČITAJTE JOŠ: NEĆE MOĆI: Vukovarska istina

NA stranu to što bi jedan "ruski stručnjak", za razliku od Amerikanaca inače čuvenih po svom nepoznavanju geografije, trebalo da zna da ne postoji nikakav "konflikt između Srbije i Kosova", nego između Srbije i kosovskih Albanaca koji nastoje da otmu komad srpske zemlje, u čemu su dosad imali izvesnog uspeha, ali je pitanje koliko je to održivo. Važnije je to "rešavanje". Sumnja li Samorukov ili bilo ko drugi da bi rešenje u skladu s Rezolucijom 1244 bilo u suprotnosti s interesima Rusije? Da bi Moskva izgubila na ugledu i uticaju ovde, a i šire, kada bi KiM bilo reintegrisan u okvir Srbije zahvaljujući Rusiji? Rusija nije, dakle, protiv rešenja "kosovskog pitanja" nego protiv onog isključivog, protivnog i pravu i pravdi koje zagovaraju atlantisti.
PORED već toliko puta izgovorene papagajštine o malignom ruskom uticaju koji remeti stabilnost regiona podrškom Srbima u Srbiji i Republici Srpskoj (po toj logici "stabilnost" se postiže samo potpunim gušenjem srpskog nacionalnog interesa i totalnim potčinjavanjem ovog "remetilačkog faktora"), na apsolutnu "objektivnost" ovog "stručnjaka" ukazuje nam i njegova analiza situacije u svojoj matičnoj zemlji. Upitan da li je činjenica da je Putinova Jedinstvena Rusija na lokalnim izborima u Moskvi izgubila skoro trećinu mandata "signal neke promene", on odgovara da se radi o "signalu jedne ozbiljne krize", ali da "nismo ni blizu kolapsa režima".
IZ ovoga bi se stekao utisak da liberalne snage u Rusiji jačaju, a Jeljcin samo što nije ustao iz groba i poveo novi napad na Beli dom. Istina je, međutim, malo drugačija. Jedinstvena Rusija jeste oslabila, posebno u Moskvi, ali ne u korist nekih prozapadnih liberala nego još konzervativnije i Zapadu još neprijateljskije Komunističke partije. Dok liberalni i prozapadni Jabloko jeste napredovao osvojivši četiri mandata u Skupštini grada i 4,1 posto glasova, postao je jedina partija ovakva u Skupštini, dok su komunisti osvojili 32,6, "putinovci" 32,4, a proputinovska Pravedna Rusija 12,8 posto. Iako ekstremistički LDPR Vladimira Žirinovskog nije uspeo da uđe u skupštinu, na celoj teritoriji Moskve osvojio je više nego dvostruki broj glasova u odnosu na Jabloko. Slična je situacija i u Državnoj dumi gde Putinovoj stranci opoziciju predstavljaju samo oni još neprijateljskije nastrojeni prema Zapadu poput komunista, a prozapadni liberalni nemaju ni jednog jedinog zastupnika. Što bi rekli, propao Putin. Ozbiljna politička kriza je na delu negde drugde, recimo, preko Atlantika.