VERTIKALNA hijerarhija. Kod Srba primećujem sklonost ka vertikalnoj hijerarhiji, spremnost potčinjavanja rukovodiocu. U kompanijama rukovodioca ponekad zovu "gazda" (turcizam, blizak po smislu našoj reči "hozin"). Možda se zato služba u vojsci i policiji doživljava kao prestižna. Spremnost čoveka da radi u timu, da se potčini i nije loša stvar.

Snažan karakter. Rusima i Srbima, u skladu sa njihovim mentalitetima, na čelu države potreban je "monarh". Sociološke ankete pokazuju da u mirno doba, povoljno za razvitak države, Rusi i Srbi prihvataju rad demokratskih institucija vlasti, ali u ekstremnim situacijama (kriza, državni prevrat, rat) većina u potpunosti menja mišljenje u korist stava da je neophodno svu vlast skoncentrisati u jedne sigurne ruke. Ovu tezu potvrđuje odnos Srba prema predsedniku Rusije V. V. Putinu, koji je, po njihovom mišljenju, u teškim vremenima uspeo da sačuva državu i da omogući porast blagostanja građana. Visok nivo podrške lideru Srbije A. Vučiću delimično se tim može objasniti: nezavisno od pravca razvoja Srbije (evrointegracije, istočni put, regionalna integracija) narod "nesvesno" veruje u pravilnost puta koji je izabrao njihov lider.

RAZGOVOR. Uz svu otvorenost, Srbi više vole da ne otpočnu razgovor od onog najvažnijeg. Pokušavaju da vas privole sebi. Ako ponude rakiju - ne odbijajte. Posao je posao, ali emotivna otvorenost je jedna od najvažnijih komponenti uspeha. Osećaj za humor Srba je blizak našem. Humor, osmeh, najbolji je lek za Srbe. Spas.

Karakter: raditi uprkos. Sami Srbi primećuju kod sebe važnu nacionalnu crtu - inat, što znači "raditi uprkos". Taj fenomen svoje korene vuče iz davnih vremena kad je prijateljstvo bilo kratko, a neprijateljstvo dugo i teško, često - žestoko.

"Inat" nije samo "svojeglavost", on je nešto više od toga. To je pravi srpski filozofski pojam koji u sebi objedinjuje sva moguća "za inat", "bez obzira na" i "uprkos". Kvintesencija same suštine tvrdoglavosti i najčistije principijelnosti. Srpski "inat" u nekom smislu pretenduje na status nacionalne ideje.

Moguće je da bi bez tog "inata" Srbima bilo teško odupreti se pritisku bezbrojnih osvajača i sačuvati svoj identitet.

Hrabrost, otvorenost, velikodušnost zajedno sa upornošću i tvrdoglavošću omogućili su Srbima, kao i Rusima, da sačuvaju prisustvo duha čak i u najsloženijim okolnostima.

KARAKTER: samoironija. Specifična crta srpske svojeglavosti je snažno izražena samoironija. A sposobnost da se podsmehneš samom sebi predstavlja znak unutrašnje snage. Srbi i ne skrivaju da bi često bilo veoma korisno ići na kompromis i spustiti loptu, ali bez obzira na to oni postupaju po svom, a ako im se čak nešto i nametne, ne treba očekivati da će oni to priznati. Naravno, isključivo iz svojeglavosti.

Karakter: sklonost krajnostima. Sklonost Srba da svet dele na dve krajnosti, sklonost ka filozofiji borbe dobra i zla, vernosti i izdaje odavno je zapažena. S tim sam se sretao svakoga dana.

Odsustvo težnje ka kompromisu odražava se, na primer, u žestokoj podeli na navijače klubova Crvena zvezda i Partizan, na Banaćane i Bačvane, Hercegovce i Crnogorce itd.

Tu su i nelogični postupci: sklonost ka nepromišljenoj hrabrosti, neočekivanom rasipništvu, igrama na sreću, želja da se dobije sve, i to odmah. Ili sve ili ništa. Sredina, kultura umerenosti, ne može biti toliko efikasna u Srbiji i Rusiji kao u zapadnim zemljama.

Patriotizam uvek jača u teškim vremenima pod vođstvom jakog lidera. Na stabilan razvitak društva blagotvorno deluje ako je ono pod permanentnim lakim stresom.

Umerenost i kompromis ovde su retko dominantni i u ponašanju političara.

To objašnjava psihološku osobinu Srba da idu do kraja, ne obazirući se ni na šta, boreći se za "svoje". To nije uvek loše, često je čak blagorodno. Izmeniti, to je nemoguće. Važno je shvatiti i uzeti u obzir u dijalogu sa Srbima. Važno je i za neprijatelje Srba.

KARAKTER: Zapad ili Istok. Položaj na granici globalnih svetova - Zapada i Istoka - doprinosi različitostima u određivanju šta Srbi vide kao svoj nacionalni identitet. (Rusija je, uzgred, takođe na granici Zapada i Istoka. Ali, severnije.)

Jedni, a to je većina, smatraju da osnovu srpskog nacionalnog identiteta čine pravoslavlje, pravednost i bratske veze sa Rusijom. Srpska istorija, po njihovom mišljenju, primer je hrabre i junačke žrtvenosti u ime otadžbine i viših, prvenstveno tradicionalnih vrednosti, na primer, porodičnih. Umnogome upravo odatle potiče antizapadna i proruska orijentacija srpskog naroda.

Drugi, pak - a to je pre svega jedan broj intelektualaca i poslovnih ljudi - naprotiv, idealizuju zapadnoevropske vrednosti i pridržavaju se moralističkih dogmi pragmatičnog Zapada. Oni teže da "pozapade" srpsko društvo u nadi za ekonomski i socijalni progres, i u tom cilju zbližavanje sa Zapadom.

Ta linija cepa srpsko društvo od vremena bitke na Kosovu polju, preko bratoubilačkog građanskog rata između četnika i partizana, sve do danas kad se projavljuje kao međusobno suprotstavljanje proruskih i prozapadnih raspoloženja.

Ova podela je posebno karakteristična za intelektualce. Pritom su praktično svi značajni savremeni Srbi - rusofili. Rusofobstvo je ovde udes neuspešnih, ozlojeđenih na vlast, na zemlju, na narod, na Rusiju. Sve se to reflektuje kao pogled na svet naroda. Srbi neretko sve dele na crno i belo, na dobro i zlo, ili, drugim rečima, na dve vrlo jednostavne kategorije - "mi" i "oni".

UMNOGOME to nalikuje psihologiji Rusa. Primer apsolutne dominacije zapadnjaka je Rusija devedesetih godina. To nas, međutim, nije učinilo bogatim, ni stoprocentnim "Evropljanima". "Zapadnoevropljanima", ako baš hoćete. Slično dominiranje zapadnjaka imamo sada u bratskoj Ukrajini. "Ukrajina je Evropa" Ne sumnjamo. Samo sve siromašnija, iznutra podeljena, oligarhijska, antiruska.

Danas, doduše, imajući u vidu brzi rast Kine i Azije, teško je staviti znak jednakosti između Zapada i progresa, Istoka i zaostalosti. Pa i na uspeh u ekonomiji u velikoj meri ne utiče kopiranje Zapada, već uspešno korišćenje pozitivnih nacionalnih crta. A i Rusi i Srbi takvih crta imaju dosta.