ČOVEK koji zaslužuje da mu se ime nađe među prvima na stranicama ovog rukopisa je Džeremi Skejhil, američki novinar, koji se posle dvadeset godina vratio u Beograd da prisustvuje obeležavanju dve decenije od bombardovanja RTS-a. Tim povodom, američki istraživački novinar Džeremi Skejhil bio je gost RTS-a. Džeremi Skejhil je kao mladi dvadesetpetogodišnji novinar izveštavao iz Beograda 1999. godine. On se izvinio u ime svoje države zbog toga što je, kako je rekao, tokom NATO bombardovanja hladnokrvno ubila 16 radnika Radio-televizije Srbije.

Skejhil je to učinio na otvaranju međunarodne konferencije "Kraj nekažnjivosti za zločine nad novinarima", u aprilu 2019. u Beogradu, jer, kako je rekao, do sada niko tu reč nije izgovorio niti je neko proglašen krivim za bombardovanje RTS-a. Pred članovima porodica poginulih radnika RTS-a, Skejhil je hrabro i samouvereno naglasio: "Nikada od moje vlade niste čuli izvinjenje. Žao mi je što je moja vlada hladnokrvno ubila članove vaših porodica. Ja kao Amerikanac odgovoran sam za to bombardovanje", rekao je Skejhil, a preneo RTS. "Ono što je SAD uradio bio je ratni zločin, a nijedan čovek nikada nije izveden pred lice pravde", rekao je Skejhil, i dodao da se moli i nada da će pravda biti zadovoljena. "SAD mnogo priča o slobodi medija, ali niko nije postavio pitanje zašto je ubijeno 16 radnika koji su samo radili svoj posao", zapitao se Skejhil.

U APRILU 2019. Skejhil je gostovao i u emisiji "Oko" RTS-a i, evo šta je, pored ostalog, rekao:

"Ne prođe nedelju dana da se ne setim bombardovanja zgrade RTS-a. I da budemo jasni, to je bilo ubistvo. Ubili su tih 16 ljudi. Bilo je to ubistvo s predumišljajem koje su počinili SAD i NATO. Smatram da smo prešli crtu bombardovanjem RTS-a, čime smo omogućili vladama širom sveta da novinare proglase za legitimne mete. Sa ove distance rekao bih da je to bio veoma značajan momenat u modernoj istoriji ratovanja. Činjenica da SAD i dan-danas brane odluku što je RTS bombardovan, predstavlja veliku nepravdu i još gore od toga. Time se i dalje poručuje da, kada moćne države ubijaju novinare i medijske radnike, one prolaze bez kazne. Haški tribunal ne istražuje američke ratne zločine. A čak i ako bi to probao da uradi, američki stav je - ne može nam suditi nikakav međunarodni sud. Za nas međunarodni zakoni ne važe. Taj princip su sada počele da usvajaju i druge zemlje. Britanija razmišlja da se distancira od međunarodnih konvencija po kojima bi moglo da se sudi njihovim vojnicima ili zvaničnicima. To je forma pobedničke pravde, ali za porodice onih koji su ubijeni to nije političko pitanje. To su njihovi životi. Ti životi su uništeni i dalje se razaraju zato što nema pravde. Šta je Si-En-En znao i zašto nije obavestio svoje kolege, odnosno da li su to uradili.

ZNAM da mnogi na RTS smatraju svoje tadašnje rukovodstvo odgovornim i mislim da je to važan krak istrage, ali da budemo jasni - to je bio ratni zločin za koji punu odgovornost snosi NATO. Bio sam u Njujorku te večeri jer je trebalo da primim novinarsku nagradu. Ričard Holbruk je bio glavni govornik na toj ceremoniji. Kada je Ričard Holbruk objavio da je RTS bombardovan, neki novinari su tapšali. Ne mnogo njih, ali neki jesu. Nikada neću zaboraviti to tapšanje jer je to za mene bila strašna izdaja novinarstva kao institucije. Da kličete vladinom zvaničniku koji proslavlja bombardovanje televizijske kuće gde je nastradalo 16 ljudi."

Skejhil je govorio i o jednom susretu sa nekadašnjim komandantom NATO-a, američkim generalom Veslijem Klarkom.

"On se svakako sećao bombardovanja RTS-a, ali je rekao kako je poginulo šestoro, a ja sam insistirao da ih je bilo 16. On je govorio da je to bilo propagandno sredstvo koje je koristio Milošević. Kada sam ga pritisnuo, on jeste rekao da oseća žaljenje, ali da li bi to ikada rekao da nije bio pitan? Zašto nikada nije govorio javno o tome? I nisam ga pitao samo o bombardovanju RTS-a.

PITAO sam ga i o bombardovanju putničkog voza kada su poginuli srpski civili i jedan pravoslavni sveštenik. A kada je

NATO objavio video tog raketiranja ubrzali su ga nekoliko puta kako bi stvorili utisak da su piloti pokušavali da spreče udar u poslednjem trenutku, ali je sve bilo suviše brzo, jer je tako u ratu. Ali to je bila prevara i propaganda koja je širena i objavljivana na Si-En-Enu, En-Bi-Siju i svim drugim mrežama. Neki od njih su kasnije izvestili da je to bio štimovan video. Evo zašto to spominjem u vezi sa RTS-om. Da li je RTS tada bio sredstvo propagande? Naravno da jeste. To je bio državni medij. Šta je izgovor Si-En-Ena? Oni nisu državni medij. Ali su dozvolili da se preko njih zagovara rat u Iraku. Njujork tajms je štampao laži o oružju za masovno uništenje. Na naslovnoj strani.

Šta je razlika u propagandnoj ulozi RTS-a i Si-En-Ena? Pa to što je RTS pošteno priznavao da je državna televizija, a Si-En-En se pravi da je objektivan", kaže novinar Džeremi Skejhil.

SATIŠ Nambijar, indijski general koji je 1992. i 1993. bio komandant mirovnih snaga u Bosni, kako prenosi Politika 14. aprila 1999, rekao je: "Pošto svet može da gleda samo izveštaje Si-En-Ena i Bi-Bi-Sija, kao i konferencije sa brifinga

NATO-a, jasno je da Zapad pokušava da svu krivicu prebaci na Jugoslaviju. Na osnovu vlastitog iskustva iz Bosne, mogu vam reći da je najvažniji zadatak zapadnih elektronskih medija da prenose isključivo političke stavove svojih vlada. Nemojmo se zavaravati o slobodi medija u 'najvećoj svetskoj demokratiji'."

DNEVNI list Večernje novosti objavio je 6. juna 2019. da je Džeremi Skejhil (45), američki novinar i suosnivač onlajn magazina Intersept, ovogodišnji dobitnik nagrade za novinarsku hrabrost "Milan Pantić", koju dodeljuju Novosti.

"Skejhil je imao hrabrosti da uradi ono što zapadne vlade dve decenije izbegavaju - da priznaju da su 1999. godine počinili niz zločina, za koje ne samo da niko nije odgovarao, već su posledice svesno zataškavane, umanjivane i marginalizovane u zapadnom javnom mnjenju", navodi se u obrazloženju žirija.

Šira javnost u Srbiji čula je za Skejhila u aprilu ove godine, kada je na otvaranju dvodnevne međunarodne konferencije "Kraj nekažnjivosti za zločine protiv novinara" u Beogradu, uputio izvinjenje porodicama nastradalih tokom bombardovanja zgrade RTS 1999. godine.