U TIM nemirnim vremenima Vera Pešić tesno sarađuje sa Šestim odeljenjem nemačke obaveštajne službe u Beogradu. Šef tog odeljenja Karl Kraus počinje da sumnja u njenu pravovernost. Ali tad nastupa francuski obaveštajac Rišar i pokušava na svaki način da Pešićevu čvršće pridobije za svoju službu. Poziva je da pođe s njim na kraće letovanje u Marselj, pošto bi prethodno svratili do Pariza, gde je on morao da podnese usmeni izveštaj o stanju u Jugoslaviji.

Kada se Vera vratila, Kraus ponovo pokazuje interesovanje za saradnju sa mističnom mladom ženom koja se poigrava sa obaveštajcima po Beogradu. Posle susreta sa Nemcem javlja našem Generalštabu:

"Nemačka i Sovjetski Savez zaključiće pakt o prijateljstvu... Kroz petnaest dana Vermaht će napasti Poljsku."

Takav podatak je u tom momentu, s početka leta 1939. godine, bio neverovatan. Potpisivanje pakta o nenapadanju sa Sovjetskim Savezom već je bilo uveliko pripremljeno između Ribentropa i Molotova u Moskvi, a napad na Poljsku imao je doći odmah posle toga. Plasiranje te vesti od strane Karla Krausa, preko Vere Pešić, poslužilo je nemačkom centru u Beogradu da otkriju kuda će sve ta informacija da "putuje".

VERA se iz rezidencije nemačkog ambasadora uputila pravo u stan gospođe Radmile Popović odakle je telefonirala potpukovniku Maksimoviću. Ispoštovao je pravilo i tajnom radio-stanicom u svojoj ambasadi poslao telegram u London, ali sa naznakom: "Izvor nije pouzdan." Ni rukovodilac francuske obaveštajne službe Rišar nije mogao da poveruje. Međutim, 23. avgusta 1939, kada je ova vest obelodanjena, Englezi i Francuzi se izvinjavaju Veri zbog nepoverenja.

Nemci, koji su pažljivo pratili postupke obaveštajnih mreža Francuske i Britanije i hvatali njihove šifrirane poruke, i sada su pouzdano znali za Verinu četvorostruku igru i hteli da je iskoriste. Veru Pešić je Nemac smatrao svojom najvažnijom saradnicom, sve više je očekivao od nje i plaćao je sve bolje. Koristila je i nemačke službene automobile ambasade ili konzulata.

ZBOG sumnjivih kontakata sa Nemcima mlada špijunka jugoslovenske armije je uhapšena u zimu 1939. godine u svom stanu. Gradski agenti su je odveli u Đušinu ulicu, u zgradu policije. Nemačka ambasada je oštro reagovala, a Generalštab kraljevske vojske je smenio ministra policije dr Stanoja Mihaldžić. Na kraju jugoslovenske vlasti su popustile pred nemačkim pritiscima i i Vera je oslobođena.

Tih godina u vrhu Vojske Jugoslavije donosi se u najvećoj tajnosti odluka o formiranju jurišnih četničkih jedinica, na čijem je čelu trebalo da bude vojvoda Kosta Pećanac. Tvrdilo se da ta formacija ima pola miliona dobro obučenih četnika.Firerov štab u Berlinu zabrinula je ova informacija i njihov čovek u Beogradu Karl Kraus dobija zadatak da prikupi sve podatake o Pećancu i način na koji on može da se približi Nemcima.

KRAUS je formirao dosije "Hanibal" i zadužuje svog bliskog saradnika, obaveštajca Hansa, i Veru Pešić da u što kraćem roku "izuče" sve o četnicima i Kosti Pećancu. Vera ubrzo šalje izveštaj:

"Kosta Pećanac ima stan u Beogradu, ali u njemu, uglavnom, živi njegov sin Milan sa porodicom. Često boravi u Kuršumliji, gde ima svoju kuću... U kontaktima sa saborcima govori kako se Jugoslavija mora suprotstaviti Nemačkoj, kao 1914. godine. Poštuje porodicu Karađorđević i verovatno neće prihvatiti ponudu koja vodi rušenju krune. Obožava maloletnog kralja Petra ... Ambiciozan, lukav, koristoljubiv, pohlepan na novac, darove, jelo..."

NA OSNOVU ovog izveštaja Kraus je doneo odluku da sa Pećancem treba razgovarati i nagoditi se. Pohlepa i sujeta su njegova Ahilova peta. Vera dobija zadatak da ide u Kuršumliju kod Pećanca i prenese mu želju poslanika Fon Herna da se tajno sastane s njim i razgovaraju o saradnji. Pećanac traži da se sastane sa Adolfom Hitlerom lično. Vera Pešić mu nudi susret sa rajhsmaršalom Hermanom Geringom u Sofiji. Prilikom susreta sa Karlom Krausom vojvoda dobija 200.000 maraka i garancije o tajnosti saradnje. To mu obećava i rajhsmaršal Gering.

Radi održavanja veze sa agentima, Vera Pešić potom sve češće putuje u Istanbul, Sofiju i Atinu. Podnosi izveštaje Karlu Krausu, povereniku Šestog odeljenja RSHA, ali istovremeno to isto javlja Bošku Maksimoviću iz jugoslovenskog Kontraobaveštajnog odeljenja ali i britanskim obaveštajcima.

Pristup Trojnom paktu proslavila je sa Karlom Krausom koji je rekao: "I knez Pavle je pao na kolena. Dao je fireru očekivani pristanak! Bez rata, Jugoslavija pristupa silama Osovine!"

POSLE puča, 27. marta 1941. godine, general Dušan Simović je naredio da se Vera Pešić uhapsi kao nemački agent. I da se protera u rodno selo Lebane. Rat je počeo. Nemci bombarduju Beograd i naše aerodrome. U toku ratnih dejstava, 14. aprila 1941. godine, kolona nemačkih vozila približavala se Sijarinskoj Banji. Karl Kraus je došao da Veru Pešić vrati na "posao", jer je "potrebna Trećem rajhu". Počela je da radi u operativnoj grupi Gestapoa, kojom je rukovodio upravo Karl Kraus, odnosno u Šestom odeljenju BDS, koje se bavilo svim antinemačkim delatnostima. U instrukcijama za rad je bilo napisano:

"Najvećim neprijateljima smatrati komuniste, odnosno takozvane partizane i najstrože sa njima postupati. Četnike Draže Mihailovića držati pod kontrolom. Ostali zadaci: razbijanje i uništavanje masonerije, kontrola emigranata, istrebljenje Jevreja, hapšenje pripadnika antifašističkog pokreta i ilegalaca, izvršenje odmazdi, represalija i smrtnih kazni prekih sudova... rukovođenje zatvorima i logorima na Banjici, Crvenom krstu, Smederevskoj Palanci..."

U to vreme Vera se kretala oprezno i uvek sa obezbeđenjem.Međutim, nije prekidala saradnju sa Englezima. Britanskoj službi je predala spisak imena 130 agenata Gestapoa i Abvera.

VIŠE puta je izbegla smrt, slučajno, ili zbog pravovremene dojave. A li na putu iz Sijarinske Banje ka Medveđi nije uspela da izbegne zasedu koju je postavio četnički komandant Vladimir Janković. Preki četnički sud je doneo presudu u kojoj se, između ostalog, kaže: "... Vera Pešić zbog saradnje sa komunistima i špijunaže u korist Gestapoa, što predstavlja zločin i izdaju počinjenu protiv Nj. v. kralja Petra Drugog i otadžbine, kažnjava se smrću streljanjem..."

- Mnogi su intervenisali da se ne strelja Vera Pešić. Među prvima nemački vojni zapovednik general Paul Bader i vođa SS policije general August Majsner, preko dr Hermana Nojbahera koji je, preko Milana Aćimovića, održavao vezu sa generalom Dražom Mihailovićem. Da spasu život Veri nastojali su i predsednik vlade general Milan Nedić i ministar unutrašinjh poslova Tasa Dinić, kao i Feldkomandantura 809 iz Niša, Krajskomandantura 867 i ispostava Gestapoa Leskovca... - piše njen biograf Nikola P. Ilić.

Streljana je u zoru 18. maja 1944. godine. Vera je imala svega 25 godina, četiri meseca i 13 dana.


UNIŠTENA DOKUMENTACIJA

IZ ARHIVE Obaveštajnog odeljenja Generalštaba jugoslovenske vojske, koji joj je bio potpuno dostupan kada je radila u Šestom odeljenju Gestapoa, Vera je uništila dokumenta koja bi mogla nju da kompromituju. Iz beogradske policije, takođe, uzela je dosije o svojim hapšenjima i saslušavanjima, ali ga nije uništila, jer je predstavljao svedočanstvo o njenom držanju pred policajcima Trećeg odeljenja - tvrdi njen biograf Nikola P. Ilić.

SUTRA: Duško Popov, najveći srpski špijun