TEMA ruskih zverstava u Nemačkoj 1945. godine nije zatvorena do dan-danas. Objavljuju senove i nove knjige, snimaju se dokumentarni, pa čak i igrani filmovi.

Baš me zanima da li autori znaju ko je u medijima prvi pokrenuo priču o Rusima kao varvarima i siledžijama. Ne znaju? Misle da su oni pioniri u tom poslu? Moram ih razočarati: "autor ideje", kako se uobičajeno kaže u filmskoj industriji, jeste lično maestro Jozef Gebels.

Dozvolite mi da citiram njegove večne redove iz nacističkog službenog lista Felkišer beobahter od 2. marta 1945. godine:

"Kada je reč o sovjetskim vojnicima, imamo posla sa stepskim šljamom. To potvrđuju informacije o zverstvima koje dobijamo iz istočnih oblasti. One su zaista užasavajuće. Nemoguće ih je čak i reprodukovati pojedinačno. Pre svega se treba prisetiti dokumenata pristiglih iz Gornje Šlezije. U pojedinim selima i gradovima silovane su sve žene od 10 do 70 godina. To se čini po naređenju s vrha, jer se u ponašanju sovjetske soldateske može zapaziti jasan sistem."

Da li je potrebno da trošim i svoje i vaše vreme da bih dokazivao neistinitost tih priča? Od Gebelsa do najnovijih. Naravno da nije bilo nikakvog naređenja i nikakvog podsticanja zverstava.

NAPROTIV! Staljinovo naređenje od 19. januara 1945. godine:

"Oficiri i crvenoarmejci! Idemo u neprijateljsku zemlju. Preostalo stanovništvo u osvojenim oblastima, nezavisno od toga da li se radi o Nemcu, Čehu ili Poljaku, ne sme biti zlostavljano. Odgovorni će biti kažnjavani prema ratnim zakonima. Na osvojenoj teritoriji se zabranjuju seksualni odnosi sa osobama ženskog pola. Za nasilje i silovanje krivci će biti streljani na licu mesta."

Direktiva Štaba Vrhovne komande, 20. april 1945. godine:

"Glavni štab Vrhovne komande naređuje:

1. Potrebno je promeniti odnos prema Nemcima, kako prema ratnim zarobljenicima, tako i prema civilima. Ponašajte se bolje prema Nemcima. Brutalnost prema Nemcima izaziva kod njih strah i primorava ih da se uporno suprotstavljaju i ne predaju. Civilno stanovništvo se u strahu od odmazde organizuje u bande. Takva situacija nam nikako ne odgovara. Humaniji odnos prema Nemcima olakšaće nam vođenje borbi na njihovoj teritoriji i svakako smanjiti njihovu istrajnost u odbrani.

2. U nemačkim oblastima ka zapadu od linije ušća reke Odre, preko Firstenberga, pa dalje do reke Nise (zapadnije), formirati nemačku upravu, a u gradovima za burgomistre postaviti Nemce. Obične članove Nacionalsocijalističke partije, ukoliko su lojalni Crvenoj armiji, ne dirati, a pohapsiti samo vođe ukoliko nisu uspeli da pobegnu.

3. Bolji odnos prema Nemcima svakako ne treba da dovede do smanjenja budnosti niti do familijarnosti s Nemcima."

Poziva na genocid apsolutno nikada nije bilo ni od jednog oficira sovjetske armije, niti od nekog državnog rukovodioca.

MALO je reći da je komanda krajnje nemilosrdno sankcionisala zločine. Hajde da razmislimo o nečem drugom: KOGA su optuživali i hapsili, KOGA su prema ratnim zakonima streljali po kratkom postupku? Heroje. Pobednike. Ljude koji su prošli bojeve od Volge do Berlina. Ljude koji su dobro znali šta su u njihov dom i u Rusiju donosili nacisti.

Tokom okupacije Francuske poginuo je otprilike svaki četiristoti stanovnik Francuske - 0,25%. Pri tome, da se ne lažemo - žrtve su uglavnom bili predstavnici jasno obeleženih grupa među stanovništvom. "Istovremeno je na okupiranoj teritoriji SSSR-a poginuo svaki peti odnosno sedmi stanovnik, bez bilo kakvog jasnog sistema, već prosto zahvaljujući etničkoj politici fašista." Želja za osvetom među sovjetskim građanima mogla bi biti neuporedivo jača, ostrašćenija i ličnija.

Masovni zločini? Silovanje miliona? Istoričarima je poznat tačan broj sovjetskih vojnika kažnjenih za okrutno postupanje prema civilima (uključujući i silovanje): 4.148.

To je, uzgred budi rečeno, jednako broju savezničkih vojnika koji su se našli pred vojnim sudom zbog silovanja u periodu 1944-

-1945. godine.

MOGLI biste reći - komandanti su prikrivali i štitili svoje. Da li su baš svi slučajevi dospevali na sud? Mnoge žrtve su se prosto plašile da se žale? Uveren sam da je to tačno. Potpuno bih se složio s vama. Ali zašto biste pomislili da američki, a posebno engleski komandanti, nisu pokrivali svoje vojnike? Da su kod njih svi slučajevi zabeleženi i da su dospeli u statistiku? Zašto onda niko nikada nije rekao ništa o milionima Nemica koje su silovali saveznici? Niti o zverstvima Anglosaksonaca na okupiranoj nemačkoj teritoriji?

A imalo bi se šta reći.

- Kada su borbe počele da se vode na nemačkoj zemlji, bilo je dosta silovanja- pisao je novinar Osmar Vajt - koja su počinile vojne jedinice i oni koji su išli za njima. Situacija je varirala od jedinice do jedinice, u zavisnosti od stava komandanta, u nekim slučajevima su pronalaženi počinioci, izvođeni pred sud i kažnjavani. Vojni sudovi su bili uzdržani, ali su priznavali da su za "seksualne delikte protiv nemačkih žena neki vojnici bili streljani, pre svega, ukoliko se radilo o crncima". Mada ja znam i za slučajeve kada su žene silovali i beli Amerikanci. Protiv tih zločinaca nisu preduzimane nikakve mere.

FRANCUSKE jedinice takođe nisu bile baš naročito galantne. Prava pošast za okupirane italijanske teritorije bile su marokanske jedinice "Slobodne Francuske". U maju 1944. godine u gradiću Monte Kasino silovane su gotovo sve žene (oko 2.000 njih). U Štutgartu su francuske jedinice silovale 1.198 osoba, a u Vilingenu, s ukupno 12.000 stanovnika, registrovano je 500 silovanja.

To je što se tiče Evrope, gde je još sve bilo prilično nevino. Američki vojnici su se do mile volje naslađivali tek na Istoku! To je priznao čak i general Mekartur.

Treba napomenuti da je većina američkih vojnika bila pijana i da su se ponašali nedolično, u gradu su se intenzivno bavili pljačkom (mnogi na rukama nose od pet do osam časovnika), hvališući se pred našim borcima prstenjem nanizanim po prstima, koje su poskidali s ubijenih - izveštavalo je političko odeljenje 425. pešadijske divizije.

IZVINITE, ko to na rukama nosi pet-osam opljačkanih satova? "Divlje stepske zveri" iz Staljinovih bandi ili civilizovani nosioci ideje slobode i demokratije?

Zato je general Ajzenhauer, na primer, izjavljivao prilično otvoreno: "Kompletno stanovništvo Nemačke je paranoično. I nema nikakvog razloga da se s tim paranoicima postupa pristojno i ljubazno."

Ako već govorimo o zločinima, zašto skoro ništa nikada nije napisano ili rečeno o neprekidnim savezničkim bombardovanjima mirnih nemačkih gradova tokom 1944-1945. godine?

Nacističko bombardovanje engleskog Koventrija bio je užasan zločin - broj poginulih dobro je poznat - oko 60.000 ljudi. Tokom "akcije odmazde", savezničke vazduhoplovne snage su pretvorile u prah i pepeo desetine nemačkih gradova, pobivši oko 600.000 civila - staraca, žena i dece. Deset "prokletih Tevtonaca" za svakog Engleza.

Osim toga, mit o ruskim zverstvima je za Nemce donekle i koristan - pomaže im da prevaziđu kompleks "večitih krivaca". Eto, i mi smo takođe žrtve, nisu samo Nemci počinili ratne zločine.


MUK UJEDINjENE EVROPE

DANAS se o "akciji odmazde" zapadnih saveznika u politički korektnoj ujedinjenoj Evropi ne progovara ni reč - potpuni muk. Kako je to moguće? Zar baš nikoga ne zanima istorijska istina? Čemu civilizovan svet podsećati na stare razmirice i nepravde? Bolje je pisati i govoriti o milionima Nemica koje su silovale horde ruskih varvara.