TOKOM poslednjih godina se pojavljuje sve više smešnih publikacija o posleratnoj sudbini Firera - koje idu do priče da su našeg Alojzijeviča evakuisali... podmornicom na Antarktik, u bazu nacističkih "letećih tanjira". Evo novog mita: kako je zločinac i krivac broj jedan izbegao osvetu sudbine. Neophodno je podsetiti sve na poznatu priču o tome da su ga našli. Tačnije, šta su od njega pronašli.

Ali, najpre o tome ko ipak nije bio pronađen. U ruševinama rajhskancelarije naši vojnici su pronašli mali notes, džepnog formata. Ispostavilo se da je to dnevnik Bormana lično.

Nedelja, 22. april. Firer ostaje u Berlinu.

Sreda, 25. april. Gering je isključen iz partije. Berlin je opkoljen.

Petak, 27. april. Himler i Jodl odugovlače s prebacivanjem naših divizija.

Naša carska kancelarija se pretvara u ruševine.

Saveznici zahtevaju od nas bezuslovnu kapitulaciju - to bi bila izdaja domovine!

Nedelja, 29. april. Drugi put danas počinje uraganska vatra. U noći uoči 29. aprila strana štampa objavljuje da je Himler dao predlog kapitulacije.

Venčanje Adolfa Hitlera i Eve Braun.

Firer diktira svoj politički i lični testament.

Ponovo uraganska vatra!

30. 4. 45. godine. Adolf Hitler A Eva. Hitler A, to slovo je u notesu označavalo smrt.

Utorak, 1. maj. Pokušavamo da se probijemo iz okruženja.

BILA je to poslednja beleška u dnevniku, u čiju se autentičnost ne sumnja. Ali kako je Borman mogao da zaboravi svoju beležnicu? Na to niko nije mogao da odgovori. On je nestao bez traga, a Nirnberški sud ga je u odsustvu osudio na smrtnu kaznu.

"On je Moskvu izveštavao o svemu, do najsitnijih detalja: ko, gde, kada i koliko. Njegove informacije su odlučile ishod Kurske bitke, i ne samo to. Agent sovjetske obaveštajne službe u Trećem rajhu, pseudonim - 'Verter'. Najkompetentniji čovek, koji je sedeo pored Hitlera na svim sastancima, koji je suštinski odlučio i sam ishod rata, nestao je bez nagrade i slave, ostavši neznani junak Drugog svetskog rata."

Ovo je iz recenzije knjige Tajni život Martina Bormana. Pretpostavljam da vam je jasno da je "Verter" - Borman. "Dokazano" istovremeno od strane dvojice "istaknutih istraživača" - britanskog i ruskog.

Nema čoveka - nema problema. Ali kada ne postoji leš čuvenog naciste - to onda jeste problem, oko toga se plete potpuno fantastična mitologija.

BORMAN je ranjen 2. maja 1945. godine, pri pokušaju da pobegne iz Berlina, pa je odmah popio cijan-kalijum, kako ne bi bio zarobljen. Zapravo ne, Borman je spasen i odveden na aerodrom kako bi ga poslali u Moskvu. Bormana je zavrbovala i sakrila britanska obaveštajna služba (posle rata). Ne, Bormana je zavrbovao Staljin lično (još dvadesetih godina), i zapravo je on poslužio kao prototip za Štirlica.

Posle rata Borman se srećno skrasio u Paragvaju, Argentini, Engleskoj, Sovjetskom Savezu, u dači u Peredelkinu, ne - u sanatorijumu CK na Krimu. Istovremeno.

Sve te fantastične verzije se pojavljuju uporedo jedna do druge.

"Ne tako davno je u Moskvi na Lefortovskom groblju otkriven spomenik s natpisom, "Martin Borman. 1900-1972."

LOGIKA autora je otprilike ovakva: siva eminencija Trećeg rajha je, tako ispada, specijalno čitavog života činio zločine i ubijao milione - samo da ga ne bi otkrio starina Miler.

Slava Bogu pa su pronađeni apsolutno autentični dokazi o smrti Firera i Gebelsa. Doduše, prilično izgoreli.

Feldmaršal Vilhelm Kajtel - upravo je on potpisao akt o kapitulaciji Nemačke - obešen je u oktobru 1946. godine. Očekujući izvršenje kazne, pisao je memoare.

- Dvadeset drugog aprila ja i Jodl došli smo da podnesemo izveštaj u Firerov bunker. Zamolio sam Firera za razgovor. Kao i mnogo puta pre, nije mi dao da prozborim ni dve reči i rekao je otprilike sledeće:

"Znamo o čemu želite da razgovarate sa mnom. Treba konačno doneti odluku. Odluka je već doneta: ja ostajem u Berlinu i braniću grad do poslednjeg."

KAJTEL se suprotstavio, govoreći da je to bezumno i da je neophodno napustiti Berlin još te noći, kako bi se obezbedilo rukovođenje armijom i zemljom. Hitler je tvrdoglavo ostajao pri svome, kao da je definitivno poludeo.

(24. april) Gering je smenjen sa svih položaja, lišen činova, odlikovanja i prava da se smatra Firerovim naslednikom u slučaju njegove smrti, zbog toga što je 24. aprila rajhsmaršal " tražio ovlašćenje od Hitlera za vođenje pregovora s predstavnicima neprijateljskih država. Hitler je bio van sebe i naredio je komandiru čete bezbednosti SS u Berghofu (Hitlerov štab na jugu Nemačke), da odmah uhapsi Geringa i da ga strelja na licu mesta. (To Firerovo naređenje nije izvršeno. Gering je pod nerazjašnjenim okolnostima umro u tamnici u oktobru 1946, neposredno pred vešanje.)

U TOM trenutku, potpuno neočekivano za mene, u slušalici se začuo prijatan Bormanov glas: "Pored svega ostalog, Gering je smenjen i s položaja carskog jegermajstera."

(30. april) Denic i ja smo razgovarali o našoj situaciji i došli do zajedničkog zaključka da je ona apsolutno beznadežna. On mi je pokazao Bormanov radiogram, iz kojeg se vidi da je Firerovo zaveštanje stupilo na snagu i da je od sada on (Denic) - Hitlerov naslednik na položaju šefa države.

U noći uoči 1. maja 1945.godine Denic me pozvao u Plon u 8.00. Grosadmiral me primio nasamo i pokazao mi dva nova radiograma:

1. Gebelsov radiogram sa spiskom članova nove vlade i samim rajhsministrom propagande kao "rajhskancelarom". On je počinjao rečima: "30. aprila nas je prerano napustio Firer."

2. Bormanov radiogram o tome da su događaji navedeni u posebnim situacijama nastupili i da se Denic imenuje za Firerovog naslednika.

Drugog maja sam ponovo otišao u Plen. Denic je delio mišljenje Vrhovne komande o neophodnosti što skorijeg prekida ratnih dejstava na svim frontovima.

GENERAL S. M. Štemenko bio je načelnik Operativne uprave Generalštaba. On se sećao da je prva informacija o Hitlerovoj smrti stigla 1. maja 1945.godine, ali da Firerovi posmrtni ostaci nisu pronađeni. Nije bilo ni podataka o Gebelsovoj sudbini, a on je posle Firera bio glavni u bunkeru carske kancelarije.

- Prolazili su dani. Pao je Berlin, počela je kapitulacija nemačko-fašističke vojske, ali ničega novog u vezi s liderima Hitlerove države u Generalštab nije stizalo - piše Štemenko.

Drugog maja 1945.godine, u Berlinu, na teritoriji carske kancelarije Rajhstaga u Vilhelmštrase, gde se u poslednje vreme nalazio Hitlerov štab, pronađeni su nagoreli leševi u kojima su prepoznati carski ministar propagande nemačke doktor Gebels i njegova žena. (Telegram Žukova Staljinu, 3. maj 1945).

Izveštaja o živom ili mrtvom Hitleru, kao i ranije, nije bilo. Staljin je prokomentarisao: "Drug Žukov takođe sumnja u Hitlerovu smrt. Fašističkim huljama nikada ne treba verovati. Treba biti razuman. Sve proveriti."


ZUBARI OTKRIVAJU HITLERA

U IZVEŠTAJU generala Štemenka piše: "Ubrzo je došlo do neophodne obdukcije leševa - muškarca, žene i dva psa, pronađenih u jednom od kratera, u vrtu carske kancelarije. Pomogli su stomatolozi, koji su radili protetiku Hitleru i njegovoj ljubavnici: oni su prepoznali karakteristike proteza, specifične samo za njihov rad, ukazali na neke anatomske osobenosti unutrašnjosti usta njihovih dugogodišnjih pacijenata. Posle toga sumnje već nije bilo: dva potpuno, do neprepoznatljivosti izgorela leša, bili su ono što je ostalo od Hitlera i Eve Braun, koja je podelila njegovu sudbinu.