MILION Rusa se borilo na strani Hitlera. Gebels bi bio zadovoljan. Lepa, okrugla cifra: i lako razumljiva, a i lako se pamti - 1.000.000 - milion.

Istina, Gebels se toga nije dosetio. To smo umesto njega smislili mi sami. Prebrojali, doduše znatno kasnije.

Da je Hitler baratao takvim podacima, dobro bi razmislio da li je doneo ispravnu odluku: da se Rusima ne daje oružje. Ipak je to milion vojnika! Čitava armija! Da budemo precizni, deset kompletnih armija u punoj borbenoj gotovosti. Pa to je ozbiljna sila. Eh, nije taj Adolf Alojzijevič bio svestan kakav je srećnik.

Nikada se ne sme dozvoliti da oružje nosi bilo ko drugi osim Nemaca. Čak i ako nam se u bližoj budućnosti učini da bismo lako mogli privoleti neke tuđe, pokorene narode da nam oružano pomognu, to bi bilo pogrešno. To bi se jednog lepog dana sasvim sigurno i neizbežno okrenulo protiv nas. Samo Nemac ima pravo da nosi oružje, a ne Sloven, ne Čeh, ne Kozak i ne Ukrajinac. (A. A. Hitler)

MEĐUTIM, siguran sam da je firer bio dobro informisan. Ordnung ber alles - bila je istinska deviza svakog nemačkog vojnog službenika. Da li je Hitleru bio problem da pita: Koliko imam Kavkazaca u istočnim bataljonima - legionima? Koliko Kozaka? Vlasovaca? - i dobio bi precizne spiskove s pojedinačnim imenima. Mada su mu ih svejedno davali, nije morao ni da ih traži. A i ti spiskovi su da se rasplačeš.

Međutim, naši domaći nacisti, kojima su očigledno neophodni svoji "dedovi" i svoje "pobede", i tzv. zagovornici istorijske istine - kao simbol vere ponavljaju: milion Rusa se borilo na strani Hitlera. To je već prežvakano toliko puta, da će pre ili kasnije postati aksiom i naći se (ako već nije) u udžbenicima koje Ministarstvo prosvete preporučuje za srednje škole. To je već praktično opšteprihvaćeno: da su navodno mnogi naši sunarodnici u Hitleru videli oslobodioca i da su se s oružjem u rukama dobrovoljno borili protiv boljševičkog režima.

UOSTALOM, zašto samo milion? Zašto tako malo?

Dobro informisani novinar Andrej Karaulov pokušavao je da me ubedi da je milion - umanjena cifra. Zapravo je to milion i po - 1.500.000 Rusa je s oružjem u rukama ratovalo na strani Vermahta.

A zašto ne 100 miliona? Sto bi ipak bilo previše: toliko ljudi nije ni bilo pod okupacijom. Ali o partizanskim korpusima i divizijama u sovjetskoj pozadini još niko ništa nije napisao. Ako ne 100, onda bi moralo da ih bude makar 80 miliona.

Uostalom, sve stanovništvo na okupiranim teritorijama je u određenom smislu sarađivalo s hitlerovcima. Da li je trebalo da jedu? To je značilo da su negde morali da rade. U novom poretku, svaki rad je, na ovaj ili onaj način, služio interesima Rajha. Zbog čega su Nemci morali da zaprete streljanjem svakom onom ko ne bi došao da čisti ulice od snega?

Da li je trebalo plaćati poreze? Da ne mislite možda da su Nemci na okupiranim teritorijama napravili ofšor zone - na opšte zadovoljstvo seljana i malog biznisa? Ne, Nemci su bili veliki ljubitelji dažbina i majstori u njihovom prikupljanju od stanovništva. Porezi su odlazili na jačanje Rajha.

IZ NAREĐENjA okupacionih vlasti za Smolensku oblast:

Ratni porez za živinarstvo (kokoške i jaja) plaćaće svako seosko domaćinstvo, nezavisno od toga da li poseduje ili ne poseduje kokoške. Planom proizvodnje i snabdevanja mesom od 1. septembra 1943. do 31. avgusta 1944. godine biće obuhvaćeno svako domaćinstvo, u čemu na taj način neće učestvovati samo pojedinci, već svi članovi zajednice, bez obzira na to da li imaju ili nemaju životinje.

Rekvizicija? "Tetka, daj mleko i jaja!" - to nije komična scena iz posleratnog filma. To je surova realnost okupiranog ruskog sela. Sve za front (nemački)! Sve za pobedu (Vermahta)! Ako je tetka dala domaću votku bledunjavom plavušanu u sivozelenom (A kako da ne da? On će na početku da joj se smeška, a ako ne da - koliba će začas da plane)- da li je ona sada izdajnica domovine?

Da li se moralo raditi u kolhozu? A Nemci nisu budale - ostavili su kolhoze - kao najadekvatniji oblik organizacije sela, kao deo pozadinske infrastrukture (o tome će kasnije biti reči). I tako dalje.

SVE u svemu, oko 80 miliona ljudi je bilo pod okupacijom. Toliko je i okupatorskih pomagača. I? Upravo takvu tezu plasirala je nemačka propaganda na ruskom jeziku, na okupiranim teritorijama nešto pre oslobođenja, i dizala prašinu. Otprilike, svi ste vi sada pomagači, trebalo bi da se plašite - doći će crveni - pa će da vam pokažu gde rakovi zimuju. Savremeni "borci za istorijsku istinu" ništa novo nisu bili u stanju da smisle osim što su tu tezu ponavljali u različitim formama.

A rakovi, kao što je poznato, zimuju ispod leda.

POSLE povlačenja Nemaca iz Francuske, Francuzi su stihijski osudili i kaznili više od sto hiljada svojih građana.

Doktor istorijskih nauka, profesor B. S. Klajn, o ovome piše: "Postoje podaci da je posle oslobođenja streljano oko 40.000 izdajnika. Ali Ministarstvo pravde Francuske raspolaže drugačijom cifrom: 105.000 pogubljenih od juna 1944. do februara 1945. godine. Uhapšenih zbog saradnje s neprijateljem bilo je nekoliko puta više" (međunarodni internet časopis Ruski globus, br. 3, 2006). U principu, tema kolaboracionizma za Francusku je poluzabranjena. Kada su 1953. amnestirani nacistički saradnici, zakonom im je bilo zabranjeno da govore o službi kod okupatora. Francuskoj je bila potrebna herojska prošlost.

POMALO je neprijatno upoređivati mekani režim koji su Nemci uspostavili prema rasno bliskim Francuzima i zverstva koja su hitlerovci činili na našim okupiranim teritorijama. Samo što kod nas, iz nekog razloga, masovnih narodnih odmazdi prema nacističkim pomagačima nije bilo. Tokom sovjetske ofanzive, kažnjavanje policajaca i pripadnika kaznenih formacija doživljavano je kao pravdeno. Ruskinje koje su živele s Nemcima takođe su, uzgred budi rečeno, smatrane saradnicama okupatora. Ali ih zbog toga niko nije linčovao. Za kažnjavanje je bila zadužena vlast - i to po zakonu. Zakon jeste bio surov. Ali hajde da u nekoliko reči vidimo kako je on izgledao, zašto je bio toliko strog i kako se sprovodio u praksi.

Još se početkom rata pojavilo rešenje državnog tužioca SSSR-a "O kvalifikaciji zločina lica koja su prešla u službu nemačko-fašističkih okupatora".

Prema njemu su:

- lica koja su prešla u službu okupatora, kao i oni koji su izvršavali naređenja nemačke administracije i prikupljali hranu, stočnu hranu i druge stvari za nemačku vojsku;

- provokatori, doušnici, krivi za izdaju partizana, komunista, komsomolaca, sovjetskih radnika i njihovih porodica;

- lica koja su učestvovala u delatnosti nemačkih kaznenih organa;

bila odgovorna prema čl. 58-1/a KZ RSFSR (izdaja domovine, špijunaža, prelazak na stranu neprijatelja).

Član je užasan - predviđa streljanje (pri olakšavajućim okolnostima - lišavanje slobode u trajanju od deset godina).


FRANCUSKA OSVETA IZDAJNICIMA

U FRANCUSKOJ su one koji su sarađivali s Nemcima - tzv. kolaboracioniste, prebijali, vešali za noge, komadali. Hiljade Francuskinja koje su živele s Nemcima i bile optužene za "ležeći kolaboracionizam" brijane su do glave, silovane, kamenovane i proterivane. Bio je to uobičajeni krvavi praznik francuske LIBERT.