KADA je počeo rat? Pitanje zvuči čudno. Naravno, 22. juna 1941, kada bi drugo? U tačno četiri časa, "A nama objavili" - to je Molotovljevo obraćanje na radiju. Tačno u podne.

"Građani i građanke Sovjetskog Saveza!

"Danas, u četiri časa ujutru, bez prethodno izraženih bilo kakvih pretenzija prema Sovjetskom Savezu i bez objave rata, nemačka armija je napala našu zemlju.

"Ovaj rat nam nisu nametnuli ni nemački narod, ni nemački radnici, seljaci i inteligencija, čiju patnju vrlo dobro razumemo, već klika krvožednih fašističkih vladara Nemačke, koji su porobili Francuze, Čehe, Poljake, Srbe, Norvešku, Belgiju, Dansku, Holandiju, Grčku i druge narode.

"Nije našem narodu prvi put da mora da se nosi sa napadom arogantnog neprijatelja. Svojevremeno je naš narod na Napoleonov pohod na Rusiju odgovorio otadžbinskim ratom, a Napoleon je poražen, i to je dovelo do njegove propasti.

"Naša stvar je pravedna. Neprijatelj će biti razbijen. Pobeda će biti naša."

TAKO je prvi put, već prvog dana, taj rat dobio ime Otadžbinski. Prilikom gostovanja na radiju 3. jula, Staljin ga je nazvao Veliki. Ime je bilo tu. Počeo je Veliki otadžbinski rat.

Izjutra 22. juna Gebels je na nemačkom radiju čitao obraćanje Adolfa Hitlera. Zvanično objavljeni neposredni razlozi za napad na SSSR iz tog obraćanja danas nam zvuče više nego čudno:

"Nemački narode! Nacionalsocijalisti! Ophrvan teškim poslovima i brigama, bio sam prinuđen na višemesečno ćutanje. Ali sada je došao trenutak kada, naposletku, mogu da govorim otvoreno: Vlada nemačkog Rajha danas poseduje dokumenta iz kojih se jasno vidi da je Rusija, kako bi definitivno uvukla Srbiju u rat, obećala da će joj preko Soluna dostaviti oružje, avione, municiju i drugi ratni materijal za borbu protiv Nemačke.

"Time je Moskva ne samo prekršila odredbe našeg pakta o prijateljstvu, već ga je na bedan način i izdala.

"Zbog toga sam danas odlučio da ponovo sudbinu i budućnost nemačkog Rajha predam u ruke naših vojnika.

"Neka nam Gospod pomogne u toj borbi!

"KAKVA Srbija? Kakav Solun? Gde se to uopšte nalazi, valjda u Grčkoj? To normalan čovek ne može da shvati."

I tako je počeo naš rat. Ali, Drugi svetski rat je trajao već dve godine, SSSR je samo postao još jedan od njegovih učesnika. Pitanje je: Kada je on počeo? Mi smatramo da je to 1. septembar 1939, kada je Nemačka napala Poljsku.

Ipak, poslednjih godina se ovo klasično istoriografsko polazište sve više dovodi u pitanje. Inicijativa je potekla od političara baltičkih zemalja i same Poljske, a sada takvo polazište prihvataju i ozbiljni naučnici. Šta se, u stvari, predlaže? Da se istinskim datumom početka Drugog svetskog rata smatra dan potpisivanja pakta Molotov-Ribentrop, 23. avgust 1939. godine. Navodno su na taj način Hitleru definitivno date odrešene ruke. Bilo mu je potrebno samo nedelju dana da trupe na granici s Poljskom dovede u punu borbenu gotovost. Čini se da se zvaničan datum početka rata pomera samo za jednu nedelju, a kakav efekat i kakva perspektiva!

Dolazi se do toga da je Rusija zajedno sa Nemačkom pokrenula svetski rat! Rusija je kriva.

U OVOM feljtonu zagovaram ideju da Staljina (a samim tim i SSSR i Rusiju), ne pokušavaju tek tako da pretvore u Hitlerovog saveznika, kao i da razlog za tako nešto nije "lepota" efektnog istorijskog paradoksa. To se ne dešava radi jalovih propagandnih ciljeva - ne bi zbog toga gazili preko mrtvih. Ciljevi su potpuno pragmatični.

Da se vratimo početku rata, datumu koji pokušavaju da pomere za nedelju dana.

Kako da odgovorimo? Može se zauzeti zvanično stanovište istoričara: iz dokumenata je poznato da je tačan datum napada na Poljsku, 1. septembar 1939, Firer utvrdio još u proleće 1939. godine. Tako da pakt Molotov-Ribentrop nije na to imao nikakav uticaj. Postojanje ili nepostojanje ugovora sa SSSR-om ni na koji način nije uticalo na planove Nemačke da se obračuna s Poljskom. Ali to je odgovor istoričara. Da pogledamo stvar malo dublje. Odgovorimo na pitanje ko je zaista ohrabrivao Hitlera i ko zaista snosi moralnu odgovornost za uvlačenje sveta u najbrutalniji pokolj u istoriji čovečanstva.

Planeta je tonula u svetski rat postepeno, kao loptica niz stepenice - sa stepenika na stepenik. Nabrojaćemo najveće stepenike tih stepenica koje vode do pakla.

SEPTEMBAR 1938, "Minhenska zavera". Engleska i Francuska Hitleru, na njegov zahtev i na lepe oči (odnosno na poklon), daju polovinu Čehoslovačke. Ne teritorijalno već što se ekonomskog potencijala tiče, Sudetska oblast je, kada bi se precrtala na naše prostore, bila tačno polovina Rusije, do Volge, samo bez Moskve.

Taj postupak je čak i tada delovao sramno, možda i odvratno. To je Čerčil lepo okarakterisao (ukoliko mu se i ovaj aforizam ne pripisuje, kao i obično). Navodno, Čemberlen (premijer Velike Britanije) i Daladje (premijer Francuske) smatrali su: bolje sramota, nego rat. Na kraju su ipak imali najpre sramotu, a zatim i rat.

Da nije bilo Minhena, ne bi bilo ni 1. septembra 1939, ne bi bilo ni rata. Udružene snage Francuske, Čehoslovačke (koja je, ma kako to čudno izgledalo, vojno bila prilično jaka država, o čemu ćemo govoriti nešto kasnije) i SSSR-a, koje je u to vreme povezivao ugovor o savezništvu, bile bi neuporedivo jače od Nemačke. Ali, Francuzi nisu želeli da pomognu Česima, a nama to nisu dozvolili.

MART 1938, Anšlus. - Ne gubeći vreme na prazne razgovore, Nemačka okupira Austriju. I šta je to? Ponovno ujedinjenje bratskih germanskih naroda. Ponovno ujedinjenje, savez - anšlus na nemačkom. Ta reč je čak i za rusko uho nekako skliska, tako da je ušla u istoriju.

Da napravimo analogiju: to je kao kada bismo se mi jedno jutro probudili, a kod nas anšlus Ukrajine. Je li to nama bratska država? Jeste, bratska je. I verovatno će nas dočekati s cvećem i u Harkovu, i na Krimu, i u Kijevu. Mogli bismo reći: "Pa eto, ponovo smo se bratski ujedinili." Nekada smo bili jedna država. Uzgred Nemačka i Austrija nikada do tada nisu bile u istoj državi, zato Ukrajina nije dobar primer. S Poljskom smo takođe neko vreme bili jedna država, ali ni to nije najbolji primer. S kojim bismo od bratskih naroda mogli da se ujedinimo? Pa da! Sa svim državama bivše Jugoslavije. Jesu li to bratski narodi? Jesu, bratski su. Neki od njih čak pišu ćirilicom. Daleko su, ali šta mari. A Ukrajina bi, da se ne ljuti, mogla da pripoji Kanadu, tamo ima mnogo Ukrajinaca.

Upravo takvu Hitlerovu logiku je 1938. prihvatila međunarodna zajednica! Kao i dve godine ranije.


BERLIN PREKORAVA EVROPU

NEMAČKA nije imala pravo na vojsku u Rajnskoj oblasti 1936. godine, jer je to bila demilitarizovana zona. Ona je te godine, ipak, ušla sa vojskom, kršeći sve tada važeće međunarodne sporazume. Francuska je u susedstvu, ali to toleriše. Bez i jedne jedine grimase na licu, iako je u tom trenutku imala neuporedivo veću vojsku od Nemačke. Bila je u stanju da zgnječi Nemačku kao bubašvabu. Ipak, Francuska ništa nije učinila. Liga naroda je pokušala malo da ukori Nemce, kao, u načelu, takvo ponašanje nije u redu. Nemci su se "naljutili" i istupili iz Lige naroda, još su i vrata zalupili.