TEK što sam se vratila u Beograd iz Indije Slobodan je trebalo da ide na Krit. Tamo se početkom novembra 1997. godine održavala konferencija šefova država Jugoistočne Evrope. Predložio mi je da pođem sa njim, da budem u Atini dok konferencija traje, pa da se onda zajedno vratimo u Beograd. I bilo je tako.

Konferencija na Kritu je bila jedan veoma uspešan susret i sastanak predsednika zemalja iz Jugoistočne Evrope. Osim što su svi izrazili dobru i iskrenu volju da međusobno sarađuju, ne protokolarno i formalno, već aktivno, intenzivno i ravnopravno, sa ciljem da otklone sve nesporazume između sebe i traže zajednički obrazac za ekonomski i svaki drugi razvoj, taj susret je značajan i zbog dogovora između predsednika Jugoslavije i predsednika Vlade Albanije.

ONI su oko Kosova našli zajednički jezik, Fatos Nano, predsednik Vlade Albanije, javno je izjavio da je Kosovo unutrašnja stvar Srbije. Taj njihov uspešan kontakt i izjava albanskog predsednika Vlade bili su predmet velike pažnje međunarodne javnosti.

Osim toga, na tom sastanku je uloga jugoslovenskog predsednika bila veoma velika, nalazio se u centru svih razgovora i dogovora. Zapad je odmah procenio da je stekao uslove da postane regionalni lider. Zapad nema ništa protiv da Jugoistočna Evropa dobije svog lidera ako je taj lider po njihovom obrascu i izboru i, razume se, pod njihovom apsolutnom kontrolom.

Ovaj lider, u licu Slobodana Miloševića, nije po njihovom obrascu, a pogotovo nije pod njihovom kontrolom. Doživeli su ga kao opasnost. Kako da se reše te opasnosti?

NIJE im zaista dugo trebalo da tu tačku oslonca nađu na Kosovu.

Počele su otvorene pretnje bombardovanjem. U oktobru meseca su se u svim prestonicama zapadnih zemalja održavale gotovo spektakularne konferencije na kojima su analizirani i obrazlagani razlozi za bombardovanje Jugoslavije. I cele jeseni će na najveće evropske i američke aerodrome sletati specijalni avioni sa državnicima i visokim diplomatama koji su jedni drugima donosili pune torbe argumenata za bombardovanje Jugoslavije, a sva sredstva informisanja zapadne hemisfere su na svojim prvim stranicama opširno prilagali razloge za bombardovanje Jugoslavije.

ZAPADNI svet je celom svetu nametnuo bombardovanje Jugoslavije ne samo kao glavnu temu, već kao neizbežan i opravdan događaj. I Beograd je ponovo postao glavna svetska adresa kada su u pitanju svetski mir i svetski rat.

Da se radilo o internacionalizaciji kosovskog problema svedoči činjenica da je od januara 1998. do decembra 1998. godine Slobodan Milošević primio dvanaest ministara inostranih poslova: Grčke - Teodorasa Pangalosa, Turske - Ismaila Džemu, Britanije - Robina Kuka, Ruske Federacije - Jevgenija Primakova, Nemačke - Klausa Kinkela, Francuske - Ibera Vedrina, Poljske - Bronislava Gereneka, Danske - Nilsa Helvega Petersena, Norveške - Knuta Volebeka, Švedske - Lenu Hijelm Valen, Austrije - Volfganga Šisela, Slovačke - Ivana Gudeca, Ruske Federacije - Igora Ivanova.

Zamenike ministra inostranih poslova Ruske Federacije - Igora Ivanova je primio dva puta, a Nikolaja Afanasjeva sedam puta. Zamenika ministra inostranih poslova Irana Mortesu Šarmadija primio je i kao ministra, a i kao izaslanika predsednika Katamija sa njegovom ličnom porukom. Sa ličnom porukom predsednika Francuske Žaka Širaka primio je i političkog direktora ministarstva inostranih poslova Žaka Bloa.

AMERIČKI tim, na čelu sa Robertom Gelbartom, primio je četiri puta, Boba Dola jednom. Više puta delegaciju Evropske unije i predsednicu parlamentarne Skupštine Saveta Evrope Bleni Fišer. Više puta predstavnike OEBS-a. Komesara za izbeglice, Sadako Ogatu, četiri puta. Ministra odbrane Ruske Federacije, Igora Sergejeva, dva puta. Specijalnog izaslanika predsednika Klintona, Ričarda Holbruka, dvanaest puta, njegovog zamenika Kristofera Hila, jedanaest puta. Veslija Klarka, komandanta NATO dva puta, kao i predsednika Vojnog Saveta NATO-a Klausa Naumana. Vilijama Vokera, šefa misije OEBS-a na Kosovu, primio je četiri puta.

A, zatim, delegaciju Dume Ruske Federacije sa Sergejem Baburinom na čelu, državno-parlamentarnu delegaciju Belorusije na čelu sa Viktorom Šeimanom, delegaciju Konferencije boračkih organizacija Balkana, delegaciju Svekineskog narodnog kongresa na čelu sa potpredsednikom Pengom Pejunom, predsednika spoljnopolitičkog odbora italijanskog parlamenta Akila Oketu, delegaciju kineske Asocijacije za međunarodna razumevanja na čelu sa Ju Ven.

PRIMIO je Ibrahima Rugovu i albanske lidere Bajazita Nušija, Mahmuta Bakalija, Fehmija Aganija i Vetona Suroija. I nekoliko istaknutih intelektualaca iz Evrope i celog sveta.

U tom periodu njegovi sagovornici su izjavljivali da uglavnom podržavaju politiku Beograda prema Kosovu, odnosno prema naporima Srbije da se zaštiti od albanskog separatizma i terorizma.

Vili Vimer, potpredsednik Skupštine OEBS-a, 6. marta: "Svako ko se na izjasni nedvosmisleno protiv terora i nasilja čiji je cilj promena granica, ponaša se ratnohuškaški."

Leni Fišer, predsednica parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, 13. marta, povodom odbijanja dijaloga albanskih lidera sa predstavnicima Vlade Srbije: "Nema nikakvih opravdanih razloga da predstavnici albanske nacionalne manjine ne pristupe otvorenom dijalogu."

KLAUS Kinkel i Iber Vedrin, ministri inostranih poslova Nemačke i Francuske, 19. marta: "Kosmet je unutrašnje pitanje Srbije, koje se rešava političkim sredstvima, nema internacionalizacije."

Bronislav Geremek, ministar inostranih poslova Poljske, u ime svoje vlade je izjavio 27. marta, da je Kosovo unutrašnje pitanje Srbije i da tu nisu potrebni nikakvi posrednici.

Predsednik SAD Bil Klinton 7. maja: "Kosovo je sastavni deo Srbije."

Ričard Holbruk, Klintonov izaslanik, 23. juna: "Uspešno odvijanje političkog procesa na Kosovu isključuje nasilje a pogotovo terorizam."

RIČARD Holbruk, u intervjuu nemačkom listu "Volhe", 2. jula: "Nemačka, Švajcarska i Danska pomažu OVK."

Igor Ivanov, ministar inostranih poslova Ruske Federacije, 7. jula: "Jugoslavija na predstojećem zasedanju Kontakt-grupe zaslužuje podršku i podsticaj."

Kristofer Hil, Holbrukov zamenik, 5. avgusta je izjavio da je od izuzetnog značaja ubrzavanje povratka civila u svoje domove na područjima na kojima su se odvijale intervencije snaga bezbednosti protiv banditsko-terorističkih grupa.

SUTRA: UDVORIŠTVO DIREKTORA "SIMPA"