NEOPREZNO gomilanje snaga, pre svega povlačenje Prve južnomoravske i Prve šumadijske brigade duboko iz unutrašnjosti Srbije ka zapadu, pokazalo se kao kobna greška. Elitne nemačke trupe su u decembarskoj ofanzivi prosto satrle ove tek, i teškom mukom, formirane formacije, ali i druge jedinice na koje su naišle. Gotovo cela Prva šumadijska brigada i bataljon Druge proleterske brigade masakrirani su kod Prijepolja, 4. decembra, a deset dana kasnije Južnomoravci su razbijeni na Devetaku.

U okviru partizanske sile, udarne grupe koja je krenula na Srbiju, delovala je i Druga proleterska brigada, a među kadrovima Partije, organizatorima ove dramatične bitke, Slobodan Penezić. Na mesto političkog komesara Druge proleterske, Krcun je došao po pogibiji Alekse Dejovića, u aprilu 1943. godine i tako ušao u tzv. Petu ofanzivu. Septembra meseca, pred polazak za Srbiju, komesar Penezić i komandant Ljubodrag Đurić postavljeni su na iste pozicije u štabu Druge proleterske divizije. U sastav ove formacije, pored Druge proleterske, ušle su Druga dalmatinska i Treća sandžačka brigada.

KRCUN je podsticao duh prijateljstva, privrženost, oni su uzvraćali odanošću i nadljudskom žrtvom u presudnim momentima za sudbinu pokreta. Bili su, svedočiće kasnije saborci, jedno.

U brigadi je pronašao i ljubav, predratno poznanstvo se razvilo u vezu, kasnije brak sa Grozdanom Zinom Belić. Zadaci su ih nakratko razdvojili u avgustu 1943, njega je put vodio na istok, Zinu ka zapadnim oblastima Jugoslavije. Zina i još trojica iskusnih partijskih kadrova iz Druge proleterske brigade povučeni su tokom avgusta 1943. godine na dužnosti pri Vrhovnom štabu i u druge jedinice.



Sandžak, 14. III 1944.

Draga Zina,

Baš sutra kreću ovi naši skojevci tamo na kongres. Ja baš koristim tu priliku da ti se javim. Izgleda da ću morati biti kratak, jer mi se gasi lampa, evo ovde sam već morao da ustajem i da je ponovo palim. Mogao bih pisati sutra, ali rano imamo pokret i udaljićemo se od ovih skojevaca. Imao bih mnogo štošta da ti pišem, ali bi to bilo vrlo dugo, uglavnom ti manje više znaš šta je bilo sa mnom i sa Ljubom (Ljubodrag Đurić učitelj, predratni komunista, a 1941. godine jedan od organizatora ustanka i komunističke revolucije u užičkom kraju.)

Desila nam se velika nesreća. Ne znam kako bi to drukčije nazvao. Stradalo nam je dosta drugova, naročito Šumadinaca, koji su tek stigli i nisu se dovoljno još ni nagledali naše vojske i oružja. Ovo mi najteže pada. Ja sam išao pred njih čak na Zlatibor i bio sam sav srećan kao nikad do tada. ( Radi se o borcima Prve šumadijske udarne brigade. Jedinica je po naređenju Vrhovnog štaba napustila Srbiju).

Šumadinci su u borbi pokazali neviđena herojstva. Mislim da nema još jednog, ili je mali broj ovakvih primera. Na njih 200 jurnula je čitava nemačka divizija a oni su bili opkoljeni u jednoj kući. Borili se ceo dan a uveče se probili kroz obruč i izneli veći deo ranjenika. Uz prasak topova čulo se "Živeo Tito", "Živeli proleteri". Umirali su sa parolama na usnama. Nemcima su zadali teške gubitke. Ja nemam reči da opišem ovaj dan. U dolini Lima vodila se borba kao malo kad do sada.

STRADANjE ČAČANA U PISMU Zini, upućeno 14. marta 1944. godine Krcun piše da su iz njegove jedinice najviše stradali "grebići". On tu zapravo misli na Čačane i one iz bliže okoline. Naime, žitelji užičkog kraja tako su u šali nazivali komšije. Konkretno, ovde se radi o borcima Drugog (čačanskog) bataljona Druge proleterske. Bataljon je uglavnom činilo ljudstvo iz čačanskog i takovskog kraja.

Od II proleterske su najviše stradali "grebići". Ovo će moći opisati samo pesnik. Rakić (Milan Rakić Lačo) je poginuo sa zastavom oko sebe. Mićo Umjenović je ubio 8 Nemaca pa onda poginuo. Đurđe (Milovanović) je bio ranjen pa se ubio, Isailo (Todorović) takođe i još neki. Oni su se našli uz Lim koji se nije mogao gaziti a Nemci su ih sa jakim snagama napadali. Herojstvo je bilo masovno. Rutoš (Vitomir Lazarević) je preplivao Lim sa dve rane, mali brucoš (Vitomir Lazarević) je isto plivao Lim i još neki. Možeš zamisliti kako mi je bilo kad sam gledao proletere gde idu goli sa Lima. O ovome će ti svakako pričati ovi drugovi što idu na kongres. Sada je Trušo (Veselin Perović) komandant II bat. Inače u brigadi je dobro. Grebići su isti kao pre. Čula si sigurno o reorganizaciji našeg politodjela. Oni su svi dobro. Mi se sad spremamo na dalek put u naš zavičaj. Red je da se i mi jednom kući vratimo.

To me mnogo raduje. Još bi ti pisao, ali baš me ova lampa pojede. Sigurno ćeš jedva i ovo pročitati jer pišem u mraku.

Pisao sam i jedno kratko pismo drugu Marku (Aleksandar Ranković) pa cenim da li ću ga poslati, jer mi je teško posle ovoga. U svakom slučaju ga ti mnogo pozdravi.

Pozdravi sve ... Tebe mnogo pozdravlja

Krcun.

P. S. Evo rano izutra nastavljam. Jutros sam pročitao pismo i vidim da je vrlo nesređeno, ali ga sad ne mogu ispraviti.

Ovde je i Mihajlo (Blagoje Nešković) i sad ćemo zajedno tamo za S(rbiju).

Kako si ti. Čuo sam od nekih drugova da si bila na kursu. Ovo ti je stvarno dobro pomoglo. Mene zdravlje služi dobro i valjda će dotrajati za ovu godinu dok bude smrt fašizmu.

Pozdravi Lulu (Mileva Planojević), Zdenku (Davorjanka Paunović, Titova družbenica u toku rata), Švabića (Mihailo Švabić) i druge poznate drugove.

Krcun


PRIKAZ prijepoljske bitke, u pismu poslatom Zini, prilično je romantičarski, prijepoljska tragedija ostala je Krcunova nezalečena rana, teret do kraja ovozemaljskoga života. Posebno bolni bili su gubici u ljudstvu. Tokom prodora u Srbiju, proleća 1944, izbačeno je iz stroja gotovo dve stotine. Krvarilo se tokom rata ali nikada nerazumno kao u dolini Lima decembra 1943. godine. Ostala je bez 80 boraca i rukovodilaca, njih 27 bili su u stroju od osnivanja jedinice. Šumadinci su masakrirani, sa Lima se izvuklo svega 90, zdravih nije bilo dovoljno da nose ranjene i bolesne, živ je ostao svaki osmi.

ODLUKOM Vrhovnog štaba i CK KPJ oformljena je komisija sa ciljem utvrđivanja činjenica. U sastavu Veljko Mićunović, Obrad Egić i Tihomir Janjić. Ipak, postoje indicije da su veliki uticaj na njen rad imali Peko Dapčević i Mitar Bakić, komandant i komesar Drugog korpusa, kako bi abolirali sebe od odgovornosti za tragediju. Đurić i Krcun kažnjeni su strogim ukorom i smenjeni, Penezić je dodeljen Pokrajinskom komitetu za Srbiju, a ostali rukovodioci divizije i brigade blažim kaznama.


SUTRA: TITO HTEO DA SE PREDA NEMCIMA U DRVARU