BIVŠI podanici Austro-Ugarske carevine odlično su znali zašto Savez, nogometni, treba upriličiti od imena Sla(o)venski sa prefiksom Južni i sa sedištem u Zagrebu. Ovu želju pogurali su 4. maja 1921, kad je Jugoslavenski nogometni savez (JNS) primljen, doduše, samo za privremenog člana Svetske fudbalske asocijacije - FIFA. Takođe, nisu propustili da uz prikladnu molbu za prijem u članstvo istaknu dva svoja najmoćnija kluba - HAŠK i HŠK Građanski: "Naši povijesni klubovi već sada se spremaju da nastupaju u evropskim kupovima", pisalo je u tom dopisu.

Srednjoevropski kup osnovan je tek 1927, i prvi klubovi koji su se takmičili s područja Kraljevine SHS bili su beogradski BSK i splitski NK Hajduk. Sve utakmice reprezentacije, nazvane Jugoslavija, na takozvanom domaćem terenu, isključivo su se igrale u Zagrebu, osim one sa Rumunijom zbog venčanja kralja Aleksandra Prvog. Tako je trajalo do 31. jula 1927. i meča u Beogradu protiv selekcije Čehoslovačke - 1:1, strelac Emil Perška.

NAREDNI šampionat države održan je po jednostrukom kup-sistemu: SK Jugoslavija - ŠK Slavija (Osijek) - 5:2, SAŠK - ŠK Ilirija - 3:1, NK Hajduk - HŠK Građanski - 4:4 i 5:0. U drugom krugu: SK Jugoslavija - Somborski SK - 5:1, NK Hajduk - SAŠK - 6:1. Finalna utakmica održana je 12. oktobra 1924. ponovo u Zagrebu, na igralištu HŠK Konkordija u prepoznatljivoj Maksimirskoj šumi. U finalnoj utakmici SK Jugoslavija je pobedio splitski NK Hajduk - 2:1, a strelci su bili Damjan Đurić iz kornera i Stevan Luburić.

Prvi srpski klub sa titulom državnog prvaka Kraljevine SHS igrao je u sastavu: Dragutin Nemeš, Milutin Ivković, Branko Petrović, Mihailo Načević, Alojz Lojd Mahek, Svetislav Marković, Damjan Đurić, Dragan Jovanović Žena, Stevan Luburić Čiča, Dušan Petković Senegalac, Branislav Bane Sekulić. Trener je bio Karel Blaha iz Čehoslovačke.

"Voz sa šampionima je u Beograd stigao oko 23 časa narednog dana. Iako je bilo dockan, futbalske prvake države dočekala je na stanici velika masa beogradskih sportista, sa vojnom muzikom na čelu. Kad je voz stao, muzika je intonirala jedan marš, uz burno i dugotrajno klicanje mase", pisalo je (14. oktobar 1924) u listu "Politika". "Kad se najzad sve stišalo, g. Mata Miodragović, predsednik B.L.P., pozdravio je pobednike koji su učinili da Beograd i u sportu zauzme prvo mesto u državi."

NAJZAD je i Danilo Dača Stojanović, osnivač SK Jugoslavija, uzbuđenim glasom čestitao svojoj deci, rekavši da je to najsrećniji trenutak u njegovom životu. Potom su pred stanicom sportisti odigrali nekoliko narodnih igara. Dotle je sve bilo po protokolu. A onda, pobednici su na rukama uneti u fijakere, iz kojih su ispregnuti konji, pa su kola rukama vučena Nemanjinom i Miloševom ulicom. Pred Oficirskim domom izbio je jedan nemio i nepotreban incident. Kordon žandarmerije sa g. Gligom Popovićem, šefom javne bezbednosti, i nekolicinom policijskih pisara, preprečio je put sportistima, nagoneći ih silom da se rasture. Tom prilikom nekoliko sportista izudarano je kundacima.

"Povređen je čak i g. D. Jovanović Žena, koji je imao zavijenu glavu, usled povrede dobijene prilikom utakmice u Zagrebu", piše u "Politici".

"Vrlo brzo, raščistili su žandarmi teren, ali još dugo u noći stajali su njini kordoni kod Londona i kod Oficirskog doma. U jedan sat po ponoći, uzbuđen ko zna kakvim saopštenjima, dojurio je g. Lazić, član kvarta varoškog, automobilom upravnika grada. Tvrdi se da u napadu žandarma na sportistima ima nekoliko ranjenih i nekoliko odvedenih u kvart. Međutim, policajci su odbili da novinarima dadu ikakvo obaveštenje."

POSLE ovoga se oglasio i Beogradski loptački savez, što je "Politika", takođe, objavila: "Komunike Uprave Grada skroz je netačno pretstavio ceo događaj, jer 1) Glavna i zamišljena manifestacija sportista održana je pred železničkom stanicom, odakle se glavna masa razišla; 2) Policija je izvršila napad na 40 dečaka koji su vukli fijakere u kojim su sedeli igrači 'Jugoslavije'. Prema tome ne može biti rečeno o masi, a još manje o provokatorima; 3) Nije istina da je ma ko pre ili posle napada policije uzviknuo 'Živela Republika!', ovo nije mogao biti razlog za napad na sportiste. Ova izmišljotina služi policiji samo kao izgovor na njen besmislen i brutalan napad na ovu decu. Ako je uopšte bila potrebna intervencija policije za protivpropisan postupak ove dece, svaki bi drugi način bio umesniji nego napad kundacima i protestujemo protiv ovakvog postupka, koji apsolutno ne dolikuje prestoničkoj policiji jedne kulturne države."

Dogodilo se da baš tog 15. oktobra 1924. vlada Ljubomira Davidovića (1863-1940), profesora i predsednika Demokratske stranke (zajednice), podnese ostavku. I sportska događanja su se, možda, i zbog toga vratila na stupce sportskih rubrika "Politike".

Kada je SK Jugoslavija, sa istim fudbalerima i trenerom i 1925. po drugi put osvojila šampionat države pobedom protiv HŠK Građanski - 3:2, u Zagrebu, bio je to ozbiljan signal za zagrebačke klubove HŠK Građanski, HAŠK i HŠK Konkordija, pa i za splitski NK Hajduk. Počeli su sa uvozom igrača, uglavnom iz propale Austro-Ugarske monarhije. Nogometni čimbenici su učinili sve da 1926. titulu vrate u voljeni im Zagreb. Za tu priliku su većinu nogometaša HAŠK-a registrovali, po kratkom postupku, za tim HŠK Građanski, u tom trenutku mnogo bogatiji klub, zahvaljujući novcu koji je stizao od prekookenske emigracije. Revanširali su se gostima iz Beograda, HŠK Građanski - SK Jugoslavija - 2:1.

KONAČNO je šampionat 1927. donekle, u takmičarskom smislu, izmenjen. U prvom delu, prvaci podsaveza i drugoplasirani u podsavezima Beograd i Zagreb igrali su po kup-sistemu, a pobednici, na kraju šest klubova, igrali su za bodove po jednostrukom ligaškom načinu. Predvođen trenerom Lukom Kaliternom (1893-1984, Split), NK Hajduk je sa dva boda više osvojio titulu ispred BSK-a.

Prethodnim šampionatima svi su bili nezadovoljni, kao i sistemom takmičenja. Rukovodstva svih šest podsaveza su često imala primedbu na rad centrale u Zagrebu. U novim, osmišljenim eliminacionim utakmicama proleće-leto, prvi put se igralo po dvostrukom ligaškom bod-sistemu. Novi sistem takmičenja, prema očekivanju, nije odgovarao Zagrebačkom nogometnom podsavezu - ZNP. Njegovi klubovi su sada, prvi put, morali da igraju mečeve i u gostima. Izgubili su prednost domaćeg terena, ali i sudija koje su često delile fudbalsku (nogometnu) pravdu u njihovu korist.

Za završni turnir kvalifikovalo se pet klubova. Po dva iz Beograda i Zagreba i splitski NK Hajduk. Na kraju su Splićani osvojili prvenstvo, iako su od glavnog suparnika BSK-a izvukli samo bod u dva meča. Ubedljivo dva poslednja mesta pripala su zagrebačkim klubovima HAŠK-u i HŠK Građanski, jer je osvajanje bodova na tuđem terenu bilo izuzetno teško.


SUDIJE IZ AUSTRIJE I ČEHOSLOVAČKE

ZABRINITI za opstanak svojih klubova, 1928. godine, u Zagrebu su pripremali novo prvenstvo rešeni i da ga osvoje. Ništa nije promenjeno, osim što su angažovane sudije iz Austrije i Čehoslovačke, da pripomognu objektivnom suđenju?! Objektivno, HŠK Građanski nije mogao da izgubi nijednu utakmicu, BSK je bio treći, a SK Jugoslavija poslednji. Još jednom su 1929. izmenjene propozicije, a u završnici je pet timova igralo takozvanu malu ligu, po jednostrukom bod-sistemu.


SUTRA: BOJKOT ZAGREBAČKIH KLUBOVA


Sve fotografije u feljtonu su iz privatne arhive autora