Ličanin sa šerifskom značkom

Marko Lopušina

nedelja, 21. 08. 2016. u 17:57

Личанин са шерифском значком
Džo i Mičel Melić, poreklom iz Like, lideri srpske zajednice u Juti, članovi Republikanske stranke, ugradili su svoja imena u istoriju ove države. Zastupljeni su u knjizi "Ko je ko u Juti"

ZA poslednja dva veka, koliko srpski doseljenici žive u SAD, njih oko dve stotine bili su senatori, kongresmeni, guverneri, članovi raznih ministarstava, u prvom ešalonu vojske, CIA i FBI... Posebno mesto među našim ljudima koji su se afirmisali u politici zauzimaju dvojica, otac i sin, Džo i Mičel Melić iz države Jute.

- Džo Melić je verovatno bio najpoznatiji Srbin u istoriji prvih doseljenika u Jutu. Bio je vlasnik velike kompanije Serb Merkantajl, koja je dostavljala namirnice i robu u predelu oko Finiksa i kanjona Bingam. Bio je i prvak lokalnog srpskog bratstva od 250 ljudi, a kasnije i predsednik nacionalnog društva "Sloga" koje se 1929. spojilo sa "Srbobranom" i tako formiralo Srpski narodni savez. Melić je postao nacionalno poznat za vreme Prvog svetskog rata, kada je predvodio akciju stupanja 200 dobrovoljaca u srpsku vojsku i 15 pešadinaca u američku armiju. On i njegove kolege sakupile su 20.000 dolara za Srpski fond za siročad - piše biograf ovog pionira američkog Zapada Džozef Stipanović.

MELIĆ stariji je ušao u politiku kao član Republikanske partije SAD. Bio je i poverenik i blagajnik grada Finiksa, radio je i kao zamenik šerifa. Preminuo je 1922. godine od pneumonije, sa samo 37 godina. U knjizi "Ko je ko u Juti", Melić je opisan kao "neoklevajuća smelost i dosledan sud".

Rođen je avgusta 1885. godine u mestu Vrebac u Lici, od roditelja Milorada i Savke Bogdanović. Njegov otac je bio uzoran domaćin i, kao svaki Srbin, "inficiran" politikom. Od petoro dece, samo su Džo i Stiv otišli u SAD. Džo je emigrirao 1902. godine kao 17-godišnjak. Godinu i po je proveo u rudnicima u okolini Puebla u Koloradu, a potom je radio kao miner u kanjonu Bingam. Vodio je i salun za svoje mnogobrojne sunarodnike. Kad je otpočela prohibicija, Melić je sa bratom Stivom i komšijom Nikom Bogdanom otvorio trgovačku firmu - piše u knjizi "Ko je ko u Juti" .

Nimalo nije slučajno to što se ovaj Ličanin skrasio u Juti koja pomalo podseća na ličke vrleti. Inače, ime Juta izvedeno je iz imena plemena Ute, što na tom indijanskom jeziku znači "planinski narod".

Vratio se tako Džo Melić u Pueblo 1906. i venčao sa Meri Kalember. Njih dvoje su imali šestoro dece, a živeli su na spratu iznad prodavnice. Melić je komandovao u uniformisanoj srpskoj bratskoj loži na paradama, proslavama i sahranama. Bila je to kombinacija masonskih i srpskih simbola i običaja.

ZBOG očiglednih poslovnih, profesionalnih ili samo njemu znanih razloga, Melić je 1913. godine promenio ime i prezime, pa je tako Nikola Bogdanović postao Džo Melić. Bio je veliki srpski patriota i nacionalista, pristalica ujedinjenja svih srpskih zemalja. Njegovo ime i delo privukli su pažnju jugoslovenskih komiteta u Londonu i Vašingtonu. Zato je veličan u iseljeničkoj štampi, koju je, inače, i sam prodavao u svojoj radnji.

Njegova prodavnica služila je i za okupljanje srpske zajednice.

- Džo Melić je izgleda bio veoma pismen i obrazovan za jednog iseljenika iz tog perioda - piše njegov biograf Džozef Stipanović, i dodaje: - Bio je snažna ličnost, koja je inspirisala mnoge Srbe iz rudarske zajednice da mu veruju. Takav je bio i njegov sin Milan, odnosno Mičel, kako su ga zvali Amerikanci.

Mladi Mičel, najstariji od šestoro Melićeve dece, imao je samo 10 godina kada je njegov čuveni otac Džo umro, ostavljajući prazninu u zajednici, kao i u porodici.

- Raskošne svečanosti i parade umrle su sa njim. Srpska zajednica u Juti, nekad jedna od najpoznatijih, opustela je. U okolini Solt Lejk Sitija nekada je bilo oko 2.000 srpskih porodica, da bi osamdesetih godina prošlog veka taj broj spao na pedesetak. Većina njih bile su amerikanizovane - ostalo je zabeleženo sećanje mlađeg Melića.

PODRŽAVAN od majke, sin Mičel Melić je na koledžu postao predsednik svog razreda. Upisao je Univerzitet u Juti na vrhuncu Depresije, velike svetske krize koja je ozbiljno zahvatila i američke države. Izdržavao se radeći raznorazne poslove preko leta za industriju bakra. Kad je diplomirao, visoki, zgodni, crnokosi Ličanin venčao se sa Doris M. Snajder. Melić je imao četvoro dece: Tanju, Majkla, Nensi i Roberta.

Otvorio je svoju advokatsku praksu u malom gradu Moub, na granici sa Arizonom. To je verovatno bio njegov najbolji potez u tim teškim vremenima.

- Grad je mladog Melića podržao u trci za mesto u državnom senatu 1942. godine. Senator Jute postao je 1946. godine. Bio je republikanski "otac i majka" za manjine, a onda lider stranke zaredom 1949. i 1950. Za vreme svog prvog mandata uvideo je da su njegovi zakoni prolazili mnogo bolje od zakona bilo kog drugog senatora - opisuje ga Džozef Stipanović.

KADA je posle nekoliko godina ponovo posetio Moub, bivši senator Mičel Melić sprijateljio se sa geologom koji je otkrio najveće rezerve uranijuma u SAD. Mičel je tada postao predsednik projekta proizvodnje sirovog uranijuma URECO, vrednog 12 miliona ondašnjih dolara, što bi danas bilo sigurno preko milijarde zelenih američkih novčanica. Krajem pedesetih, URECO je prerađivao 540 tona vrednih 19 miliona dolara, i za prvih šest meseci 1957. bio je drugi najveći proizvođač na svetu.

Melić je paralelno sa ovim biznisom razgranao i svoje druge poslove u Moubu.

Postao je predsednik istraživačke kompanije "Juta", vlasnik drugih rudarskih kopova, sve dok glavni akcionari nisu sve rasprodali 1962. godine. Onda se vratio u Solt Lejk Siti. Iako se zaposlio kao direktor lokalne banke, bilo je neizbežno da ga neko ponovo pozove da se vrati u svet politike.

- MIČEL Melić se kandidovao za guvernera Jute 1964. godine. Njegova dobro osmišljena kampanja naglasak je stavila na porast zaposlenosti, ekonomski rast, školstvo, poštenje i integritet. Imala je sve aspekte za uspeh, osim jednog - efekta "mrtvog hoda", koji se osetio i u Juti. Zbog ubedljive pobede Lindona Džonsona nad Berijem Goldvoterom na nacionalnim izborima, Melić je odustao od političke kampanje - piše Džozef Stipanović.

Mesto javnog tužioca u Odeljenju unutrašnjih poslova ove američke države poslednja je funkcija Mičel Melića. Početkom osamdesetih godina prošlog veka napustio je politiku. Zabeležen je njegov ogroman doprinos u tužilaštvu, sve do promene administracije, kada je za predsednika izabran Džimi Karter.

Postao je partner u prestižnoj pravničkoj firmi "Rej, Kvini i Nebeker" u Solt Lejk Sitiju. Firma je imala ogranke u Provou i Ogdenu.

Bio je vođa državne rudarske asocijacije koja je okupljala 63.000 radnika. Za vreme letnjeg odmora, Mičel je igrao golf ili išao u lov na fazane.


SRPSKA BOŽIĆNA OKUPLjANjA

IAKO rođen u Americi, dokazan u biznisu i politici, Mičel Melić je ostao veran svojim korenima i tradiciji. U nekonvencionalnim razgovorima, bilo s našim ljudima, bilo sa Amerikancima, često je javno govorio kako su mu u sećanju ostala srpska okupljanja za Božić. Devedesetih je sve češće spominjao svoju majku i isticao njene kulinarske sposobnosti. Govorio je da je bila kuvarica kakve nigde nije bilo. "Sanjao" je njene sarme, pogače, štrudle s jabukama i supe koje je spremala.

Komentari (1)

Djura

22.08.2016. 17:45

Naziv grada u juznom delu Jute gde se kopao uranijum nije Moub nego Moab.Inace zanimljiv tekst.