HELEN Delić Bentli je bila ogorčeni protivnik srpskog predsednika Slobodana Miloševića. Ta njena netrpeljivost prema predsedniku Srbije umela je ponekad da pređe granicu i da se pretvori u Helenino omalovažavanje čitavog srpskog naroda. Zbog toga ova kongresmenaka nije bila previše omiljena među američkim Srbima.

Bentlijeva je bila član Republikanske partije i član Predstavničkog doma američkog Kongresa od 1985. do 1995. godine. Rođena je u državi Nevadi kao Jelena u porodici Milana Ivaniševića, seljaka iz Vedačice, i majke Milice, poreklom iz Pakraca. Njen otac je bio rudar i miner. Umro je od retke vrste gripa, silikoze, kada je Helen imala samo osam godina.

Uzela je prezime Delić, koje takođe vuče korene s Korduna, da bi ga Amerikanci lakše prihvatali i izgovarali. Kako su njeni roditelji bili članovi Srpskog narodnog saveza, Helen je bila stipendista ove organizacije na studijama prava i novinarstva. Diplomirala je na Državnom univerzitetu "Džordž Vašington" u Nevadi, a magistrirala na Državnom univerzitetu Misuri 1944. godine - svedoči, za "Novosti" Mirko Ivanišević, njen rođak, naravno iz Vedačice.

PRVI posao novinara dobila je u nedeljniku "Eli" u Nevadi. Novinarsku karijeru nastavila je u lokalnom listu "Fort Vejn" u Indijani. Po završetku rata 1945. godine postaje sardnik značajnog glasila "Baltimor Sun". Izveštavala je o problemima u radu Baltimorske luke. Od 1950. godine vodila je TV program "The Port That Built a City". Tokom rata u Vijetnamu bila je reporter iz Sajgona i pisala je o problemima američkih trupa u ovoj zemlji. Po povratku, objavila je knjigu o američkim marincima i morskim lukama u SAD.

Kao član Republikanske stranke, volontirala je u kampanji Džejmsa Skrughama za Senat SAD. Politikom je aktivno počela da se bavi 1969. godine. Postala je član Federalne komisije za luke i saradnik u administraciji predsednika Ričarda Niksona.

Kada se udala za Vilijama Bentlija, s kojim nije imala dece, preselila se u Merilend. Republikanska stranka je Helen Delić Bentli proglasila 1972. za ženu godine zbog njenih doprinosa u oblasti mornarice i humanističkih akcija.

KANDIDOVALA se prvi put za Kongres države Merilend 1980. godine i izgubila od demokrate Klarensa Longa. Potom se kao predstavnik države Merilend kandidovala i za Kongres SAD. Kongresmen je postala 1985. godine, a u Predstavničkom domu je ostala sve do 3. januara 1995. godine.

- Zalagala sam se za razvoj vojne industrije, posebno za brodogradnju, kao i lučkog sistema Amerike, ali i za razvoj demokratije u SAD i svuda u svetu - govorila je o sebi Helen Delić Bentli.

Bila je aktivni član Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga, Kongresa srpskog ujedinjenja iz San Franciska i Srpske pravoslavne crkve u Americi. Posebno se angažovala prilikom izgradnje srpskog pravoslavnog hrama Sveti Sava u Vašingtonu.

- Javno sam davala podršku srpskoj strani uoči i za vreme građanskog rata u Jugoslaviji. To me je u Americi koštalo gubitka izbora za guvernera Merilenda 1994. godine, jer je zvanični Vašington, kao i većina glasača republikanske stranke, imao negativan odnos prema Srbiji. Izgubila sam ove izbore od demokrate Vilijama Donalda Šafera - ispričaće jednom prilikom Helen Delić Bentli.

I kao kongresmen, Helen je odmah pokazala interesovanje za srpsko pitanje.

KADA je započeo raspad SFRJ, pozvala je tadašnjeg državnog sekretara Lorensa Iglbergera i ostale funkcionere i pokušala da ih ubedi da budu na srpskoj strani. Činilo se da je u tome i uspela. Dobivši podršku od ključnih ljudi u Vašingtonu, Helen Delić Bentli 1990. godine organizuje prvu posetu jedne zvanične američke delegacije Kosovu i Metohiji, a potom i Beogradu, kada se susreće s srpskim predsednikom Slobodanom Miloševićem.

Dva meseca kasnije, 24. aprila 1990. godine, Vašington je posetila i prva delegacija SPC koju je predvodio episkop raško-prizrenski Pavle, kasnije srpski patrijarh. U toj delegaciji bio je i književnik, kasnije i jugoslovenski predsednik, Dobrica Ćosić, kome je upravo Helen Delić Bentli omogućila da 1992. godine govori u Kongresu SAD.

- U zavičaj njenih roditelje više puta ju je vodio pokojni Bude Korica. Bila je veoma vezana za Vedačicu. Stalno se raspitivala za nas Srbe u Hrvatskoj, a ja sam je obaveštavao o svemu i slao joj slike o stradanju Srba za vreme Drugog svetskog rata i devedesetih godina prošlog veka - govorio je o svojoj rođaki Mirko Ivaniševića iz Vedačice.

Iako nije bila omiljena među američkim Srbima, kongresmenka Bentli je aktivno učestvovala kao srpski lobista u borbi za istinu o njenom narodu u samoj Americi. Bila je jedna od osnivača i glavni član Srb Neta, agencije za srpsku istinu.

AGENCIJA je odmah dobila i naše ime - Srpska mreža. Za svoj rad tada je dobila blagoslov vladike Hristofora iz Libertivila i vladike Irineja iz Nove Gračanice. Imenovan je i najviši organ agencije Srpska mreža, u koji su ušli Helen Delić Bentli, kao predsednica, i Rade Bob Ston, kao predsedavajući, inače prvi čovek Srpskog saveza iz Pitsburga. Potpredsednici su bili dr Bogdan Maglić, Slavko Panović, Mirko Dobrijević, blagajnik Milan Višnjić, sekretar Jelena Pavičević, koordinatori Nikola Trklja i Ana Pavičević Harkins. Direktor ove srpske agencije bio je Džordž Bogdanić.

Istovremeno, Helen je osnovala i vodila "Bentli asocijaciju" za međunarodnu trgovinu i politiku. Kada je 2003. godine napustila aktivnu politiku, Helen Delić Bentli je radila kao konsultant Luke Baltimor, kao vodeći ekspert za pomorsku trgovinsku flotu. Bila je član uprave Baltimorskog muzeja industrije i Pomorske akademije države Merilend. Njen suprug Vilijam Bentli umro je od infarkta 2003. godine. Ona je proglašena jednom od deset najvažnijih žena države Merilend, od njenog postanka. Uvršćena je i u Kuću slavnih države Merilend.

LUKA u Baltimoru od 2006. godine, na predlog baltimorskog gradonačelnika, nosi ime po Helen Delić Bentli. Nedavno je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao Helen Delić Bentli za njen doprinos tome da se čuje istina o srpskom narodu. Umrla je od raka mozga u svom domu u Timonijumu u 93. godini.

Priča se da je posredovanjem Helen Delić iz Sjedinjenih Američkih Država u Beograd doveden Milan Panić, biznismen koji je postao jugoslovenski premijer. Panić nije osetio sudbinu doseljenika. Bio je vlasnik kompanije za prozvodnju lekova I.C.N. u Pasadeni i "Galenike" iz Zemuna. Slobodan Milošević, predsednik Srbije, prihvatio je Heleninog čoveka, jer mu je u jednom trenutku odgovaralo da ima Amerikanca pored sebe.


HELEN PROTIV MILOŠEVIĆA

Američki Srbi često tvrde da je Helen Delić Bentli najzaslužnija za demonizaciju srpskog predsednika u američkoj politici i medijima. Tokom devedesetih godina vodila je na Si-En-Enu ličnu kampanju protiv Slobodana Miloševića. Bentlijeva je uticala i na to da se Milošević 2001. godine nađe na "crnoj listi" osoba i organizacija "pod posebnom prismotrom kojima je blokirana imovina u SAD". Listu je obznanio američki predsednik Džordž Buš, jer te "osobe i organizacije predstavljaju pretnju mirovnim procesima na Balkanu". Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević, koji je umro 2006. godine, i danas je s članovima svoje porodice na američkoj "crnoj listi".