SRPSKU zajednicu u Americi ove godine zauvek je napustilo dvoje izuzetno vrednih i uglednih ljudi. Prvo je sredinom juna preminuo bivši republikanski senator Đorđe Džordž Vojinović iz Klivlenda, a potom je početkom avgusta umrla Helen Delić Bentli, bivša američka kongresmenka.

Oboje su bili potomci Srba sa Korduna, koji su se početkom prošlog veka doselili u Ameriku. Vojinović i Bentlijeva su bili članovi Republikanske stranke, kojoj je, inače, privržena većina američkih Srba. I oboje su kao poznati amrički političari posećivali zavičaj svojih predaka. Vojinović je 1996. godine posetio Topusko. U okolini Topuskog živeli su njegovi rođaci do 1995, kada su izbegli iz Hrvatske i danas su u Srbobranu, u Srbiji. Helen Bentli je još davne 1972. godine posetila selo Vedašić, odakle potiče njena porodica.

ĐORĐE Vojinović, rođen 1936. godine u Klivlendu, preminuo je u snu 11. juna 2016. godine u Kolumbusu, glavnom gradu države Ohajo. Helen Delić Bentli je rođena krajem novembra 1923. godine u rudarskom mestu Rut u Nevadi. Preminula je početkom avgusta 2016. u gradu Timonijum, u Merilendu. Vojinović je bio u osamdesetim, a Bentlijeva je imala 93 godine.

Vojinović je bio potomak Pavla Vojnića, koji je početkom 20. veka iz okoline Karlovca emigrirao u SAD.

- Moj deda Pavle, Srbin iz Topuskog sa Korduna je iz tadašnje Austrougarske je početkom 20. veka krenuo brodom za Ameriku u potragu za zemljakom kome je ranije pozajmio novac za kartu do Njujorka, a ovaj pare nije vraćao. Stigao je na ostrvo Elis, gde su registrovali novodošle, i u Americi zauvek ostao. Moj otac Đorđe, koji je rođen u Klivlendu, dedino prezime proširio u Vojinović. Diplomirao je arhitekturu i srpskoj zejednici u Klivlendu darivao projekat srpske crkve Sveti Sava - pričao je senator Đorđe ili Džordž Vojinović, kako su ga zvanično zvali Amerikanci.

Sin Džordž je bio najstariji od šestoro dece Srbina i majke Slovenke. Njegov otac arhitekta bio je dobrog imovnog stanja i mogao je da ga školuje. Diplomirao je prava i političke nauke na državnom univerzitetu Ohajo (1958) i doktorirao 1961. godine. Sa Dženet se oženio 1962. i imao četvoro dece i sedmoro unučadi.

Karijeru je započeo 1963. kao pomoćnik pravobranioca Ohaja. Radio je kao zamenik državnog tužioca do 1971. Bio je član Republikanske stranke, poslanik Predstavničkog doma Ohajo (1971-1976) i revizor okruga Kajahoga.

- Političku karijeru započeo je 1979. godine kada je izabran za gradonačelnika Klivlenda. Bio je vrlo popularan među jugoslovenskim doseljenicima, koji su mu svojim glasovima omogućili da sedam godina vodi Klivlend sve do 1989. Pod njegovom upravom Klivlend je tri puta proglašavan najboljim američkim gradom, što nijednom drugom Amerikancu nikada nije pošlo za rukom. Uz oca se stalno kretao po srpskoj zajednici, ali je zbog majke često bio gost i kod američkih Slovenaca - svedoči Branimir Simić Glavaški, srpski aktivista iz Klivlenda.

POČETKOM 1990. Vojinović se kandidovao za guvernera države Ohajo i vodio je dva puna mandata, sve do 1998. godine. Kao guverner, u više navrata se fotografisao sa srpskom šajkačom na glavi. Jedna od tih fotografija dominirala je i na predizbornim plakatima.

Ja sam Srbin koji voli rakiju - u šali je govorio guverner države Ohajo, koju, inače, američki Srbi nazivaju američkom Vojvodinom, jer u njoj živi mnogo naših ljudi iz panonske ravnice.

Tih devedesetih godina kao guverner Džordž Vojinović je državu Ohajo uzdigao u moćan industrijski centar, u kome su dominirale čeličane i fabrike automobila. Džon Kejsik, koji će naslediti Vojinovića na mestu guvernera Ohaja, nazvao je svog prethodnika "ujediniteljem koji je mislio izvan okvira, nikada se nije predavao i marljivo je do kraja života radio na sprovođenju ideja u koje je verovao".

Na izborima 1998. godine Vojinović je kao republikanski kandidat izabran za senatora u Senatu SAD. U ovom političkom telu reizabran je i 2004. godine. Bio je član senatskog Komiteta za spoljnu politiku i Komiteta za unutrašnju bezbednost. Kao senator bio je član srpskog kokusa u američkom Senatu. Sarađivao je sa Kongresom srpskog ujedinjenja. Zvanično je u više navrata dolazio u Srbiju i posećivao Kosmet. Vojinović je pripadao liniji umerenih republikanca. Protivio se poreskoj politici bivšeg predsednika Džordža Buša mlađeg. Ostao je upamćen po inicijativama da se preispita Bušova ratna strategija u Iraku.

- Tokom 12 godina koje je proveo u Senatu, Vojinović se povremeno suprotstavljao republikanskim konzervativcima. On je među prvim podržao predloženu saveznu pomoć za auto-industriju koja zapošljava hiljade ljudi u Ohaju. Bio je jedan od retkih republikanaca tokom Bušove administracije koji je predložio povećanje poreza da bi se platio rat u Iraku i obezbede novčana sredstva za pomoć nastradalom američkom stanovništvu od uragana. Ostaće zabeleženo da je bio među retkim američkim političarima koji su 1999. pozivali na prekid NATO bombardovanja Srbije - ispričaće njegova supruga Ženet Vojinović.

POSLE 5. oktobra 2000. godine, kada je Vojinović posetio Beograd, javno se založio za izručenje Haškom tribunalu Slobodana Miloševića. Srpska zajednica u Americi je ovom republikanskom senatoru najviše zamerala što je "slepo i poslušno sprovodio vašingtonsku, a ne srpsku politiku".

U martu 2001. godine Vojinović je u telefonskom razgovoru sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom tražio hitno hapšenje Miloševića, ali i pomilovanje 143 Albanca iz tzv. Đakovičke grupe kojima je suđeno za zločine nad Srbima i Romima. Senator "koji je voleo rakiju" savetovao je i Borisa Tadića, u vreme kad je bio predsednik Srbije, da što pre u Hag izruči Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

Đorđe Vojinović je početkom 2009. objavio da se neće kandidovati za treći mandat u Senatu 2010. godine. Rekao je da želi da se penzioniše i provodi više vremena sa svojom porodicom. On je takođe planirao da napiše knjigu i da bude konsultant na Univerzitetu u Ohaju i Univerzitetu države Klivlend - govorio je prilikom oproštaja od senatora njegov prijatelj Džon Kejsik.

Đorđe Vojinović napustio je politiku 2010. godine. Postao je predavač u Školi za političko vođstvo na Univerzitetu Ohajo, koja nosi njegovo ime "George Voinovich".


VOJINOVIĆ O STATUSU KOSOVA

Vojinović je 2006. godine pozvao američkog predsednika Džordža Buša da se aktivno uključi u rešavanje pitanja Kosmeta, navodeći da bi ubrzani ritam definisanja konačnog statusa pokrajine mogao izazvati nepotrebne posledice: - Brinem se da se ne krećemo isuviše brzo prema konačnom statusu Kosova, a da nismo razradili plan sprovođenja koji podržavaju obe strane. Moguće je da nas na Kosovu očekuje kriza ukoliko ne usporimo i značajnije se uključimo u saradnju sa Srbijom i kosovskim Albancima, kako bismo bili sigurni da će konačni plan biti sproveden - pisao je Vojinović. - Apelujem da iskoristite svoj uticaj na Kontakt grupu i specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija da se konačno rešenje odloži do okončanja izbora u Srbiji. Takođe vas molim da preduzmete dodatne korake da odagnate utisak da Srbija postaje sve izolovanija od Zapada.