Ohrabreni priznanjima koja su u javnosti dobili za emisiju od 19. septembra, inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović su, čak i bez odobrenja Ministarstva, nastavili da od 20. septembra 1924. godine emituju program utorkom, četvrtkom i subotom od 18.45 do 19.45. Ova emitovanja tolerisala je i kompanija TSF, poneta opštim raspoloženjem u javnosti, mada za tih desetak dana, do 1. oktobra, prema ugovoru, kompanija nije imala pravo na deo dobiti od pretplate.

Beograd, a samim tim i Srbija, u jednu novu kulturnu i umetničku epohu kreće sa 26 radio-aparata (pretplatnika), a cela Kraljevina SHS sa sto jednim aparatom.

Ekonomski interes i slovo ugovora kojim je, i kada je, kompanija TSF počela da ostvaruje svoja finansijska prava od pretplate bili su toliko značajni da je prema njima, a ne prema datumu stvarnog početka rada, određen zvaničan početak emitovanja redovnog programa radio-stanice Beograd/Rakovica: 1. oktobar 1924. Dakle, ne prema entuzijazmu i svesti o "novom", već prema dobiti.

Interesantno je da je Radio Beograd, posle Drugog svetskog rata, uzeo i ustalio baš taj datum za dan svog osnivanja, a ne datum početka emitovanja programa, 19. septembar.

U petom broju časopisa "Telegraf i telefon" iz 1924. godine objavljen je deo repertoara Radio-stanice Beograd/Rakovica:

"Glavna radio-telegrafska stanica Beograd/Rakovica, počevši od 1. tekućeg meseca (oktobra), daje radiofonske koncerte utorkom, četvrtkom, i subotom od 6.45 do 7.45 uveče sa talasnom dužinom od 1.650 metara." Organizovanje ovih koncerata ustupljeno je članovima beogradske opere.

Tokom 1925. godine program je emitovan svakodnevno i sačinjavale su ga muzičke emisije pod nazivom "Radiofonski koncert" ili "Radiokoncert", zatim, dnevne informacije pod nazivom "Novosti" ili "Dnevne novosti" i, na kraju, redovan "Berzanski izveštaj". Emisije nisu bile strogo vremenski ograničene, već su trajale onoliko koliko je sadržaj zahtevao. Zabeležen je i podatak da se emisije iz stanice u Rakovici "čuju na izuzetno velikoj udaljenosti, čak i u Zagrebu!"

Međutim... za manje od dve godine čudo prve emisione stanice postaje zastareo, prevaziđen... sistem radio-komunikacije. Srbija se našla pred novim izazovima i novim zahtevima, pred potrebom jedne savremene programske radio-stanice kakve su već pokrenute u Zagrebu i Ljubljani.

Beograd je izgubio za manje od dve godine tekovinu koja ga je svrstavala među savremene svetske metropole, a prvu na jugoistoku Evrope, radio-emisionu stanicu Beograd/Rakovica.

Pošto je obustavljen rad radio-emisione stanice u Rakovici, čiji su nastanak svojom stručnošću i entuzijazmom podsticali inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petković, Ministarstvo pošta i telegrafa se zvaničko pojavljuje kao nosilac novog pokušaja uspostavljanja i razvoja radio-telefonije u Srbiji, odnosno u Beogradu, i 2. avgusta 1926. godine objaljuje oglas:

"Ponude za instalaciju i eksploataciju u Beogradu otvaraju se 13. septembra ove godine. Prema propisanim uslovima, ove stanice imaju se predati u eksploataciju jedanaest meseci posle zaključivanja ugovora."

I... naravno da se ništa nije desilo za "jedanaest meseci posle zaključenog ugovora", već se čekalo skoro tri godine na početak rada nove emisione stanice.

Stvarnu sliku stanja oko nastajanja radio-difuzije, odnosno hvatanja koraka Srbije sa savremenim tehnološkim i kulturološkim kretanjima u razvijenom delu sveta, upečatljivo ilustruje tekst M. Ž. Đorđevića u petom broju časopisa "Radio, telegraf i telefon" za 1927. godinu:

"Jesmo li mi zaista po kulturi toliko zaostali da se ne možemo uporediti ni sa jednom državom srednje, pa čak ni istočne Evrope. Čehoslovačka danas ima pet emisionih radiofonskih stanica i oko 300.000 pretplatnika. Mađarska ima dve radiofonske stanice, i tako isto, oko 200.000 pretplatnika, a i jedna i druga država dozvolile su radiofoniju za javni saobraćaj na nekoliko meseci posle nas. Mi, međutim, imamo jedva oko 7.000 pretplatnika, a Beograd jedva 200!"


SLOVENAC EMITUJE PROGRAM

Inženjer Mirko Osana je iz Ljubljane pozvan da radi u Ministarstvu kao stručnjak u oblasti radio-tehnike. On je 8. marta 1924. preko predajnika koji je sam napravio emitovao prvi radio-program u Sloveniji, a 26. januara 1926, iz prostorija Glazbene matice u Ljubljani, ostvario prvi radio-prenos muzičkog koncerta. Kad se našao u Beogradu, i to na veoma visokom i uticajnom položaju pri Ministarstvu pošta i telegrafa, pokrenuo je preko radio-telefonskog predajnika, u vlasništvu Ministarstva, redovan radio-program koji je 1927. godine, svake subote od 22 do 24 časa, i nedeljom od 10 do 12 časova, emitovao program sastavljen od gramofonskih ploča. Ova programska improvizacija mogla se čuti i na udaljenostima većim od 150 kilometara od Beograda.