Dražini borci antifašisti

Pero Simić

27. 05. 2015. u 17:38

Дражини борци антифашисти

Slovenac saradnik četnika Stanislav Rapotec

Odluka italijanskog generala Roate da četnicima preda lokalnu vlast u delu Dalmacije i istočne Hercegovine bila je priprema terena za prelazak Italije na stranu saveznika

SREDINOM 1942. godine između Nemaca i Italijana došlo je do velike krize poverenja. Povod je bila odluka italijanskog generala Marija Roate da lokalnu vlast u delovima Dalmacije i istočne Hercegovine, gde su Srbi predstavljali većinsko stanovništvo, preda četnicima. General Roata je četnicima zapadne Bosne, Dalmacije, Crne Gore i Hercegovine ustupio i izvesne količine oružja, što je, prema Ratnom dnevniku Vermahta, izazvalo burnu reakciju Hitlera i Pavelića:

- Ovaj potez generala Roate veoma je razbesneo hrvatske i nemačke vojne vlasti.

Već u narednoj rečenici nemački dokument objašnjava i razloge firerovog i poglavnikovog besa:

- Četnički pokret su 1942. godine saveznici priznali kao antifašistički pokret otpora, a general (Roata), preko te akcije, pripremao je teren za to da Italija pređe na stranu saveznika.

Ratni dnevnik Vermahta još otkriva da je Nemačka na ovaj način izgubila šansu da ostvari jedan od najvažnijih ratnih ciljeva u ovom delu Evrope: da smiri jugoslovensko ratište:

- Po mišljenju Gleza fon Horstenaua (nemačkog vojnog izaslanika u Zagrebu), Nemačka je propustila priliku da ovaj prostor smiri, jer Hitler nije prihvatio njegov plan, već je Paveliću i dalje ostavio odrešene ruke u pogledu uništavanja pravoslavnog stanovništva u Bosni i Hercegovini.

NEMCI su Paveliću dali odrešene ruke u genocidnom obračunu sa Srbima, ali ustaški poglavnik je još od druge polovine 1942. imao problema i s lojalnošću nekih oficira NDH:

- Pred prekim sudom u Zagrebu osuđen je na smrt potpukovnik Stjepan A. Najberger jer je izdao naredbu svojim vojnicima da pucaju na voz izaslanika hrvatskog Ministarstva domobranstva i što je posedovao slike ruskih padobranaca i održavao veze sa srpskim četnicima. Kazna je izvršena vešanjem.

- Odlukom poglavnika degradiran je pešadijski potpukovnik Josip A. Trupac što je u borbi s četnicima u Bosni sabotirao akciju i doveo u opasnost svoje vojnike da budu zarobljeni.

- Profesor dr Pavle Lončar, upravnik nadbiskupske klasične gimnazije u Zagrebu, osuđen je na kaznu teške tamnice od 20 godina.

Juna 1942. jugoslovenskoj izbegličkoj vladi iz Carigrada je stigao i detaljan poverljivi izveštaj o prilikama u NDH. Nastao je posle višednevnog boravka u Splitu, Sarajevu, Zagrebu i Beogradu rezervnog pešadijskog poručnika jugoslovenske vojske Slovenca Stanislava I. Rapoteca. Na osnovu njegovog referisanja napisao ga je i Jugoslovenskoj vladi u Londonu prosledio jugoslovenski poslanik u Carigradu Ljubomir Hadžiđorđević:

- Prema onome što je on (poručnik Rapotec) čuo u Zagrebu od Srba, biskup Stepinac dobro se drži. On je u puno slučajeva intervenisao za Srbe, pomagao ih i branio, ali svuda nije uspeo.

- On bi mogao dati ostavku zbog nedela ustaša ali nalazi da to ne bi bilo taktično. Zbog toga u Zagrebu žele da se obustavi kampanja protiv Stepinca, ili da se umereno o njemu govori. Tako isto je želja Zagreba da se oficirima Hrvatskim ne preti onako jako i otvoreno, jer se sprečava ipak njihov lakši ulazak u organizaciju protiv Pavelića. Treba više napasti pojedince, vođe, ali ne govoriti globalno.

SLOBODANU Jovanoviću tada se obratio i Splićanin Berislav Anđelinović, koji je u Rimu "tajno radio na narodnom poslu", što će reći lobirao za obnovu Jugoslavije. Predlagao je:

- Da se utvrdi autoritet (jugoslovenske) vlade u Londonu.

- Stvorite jedan program, objavite ga, angažujte za njega cijelu našu emigraciju i čitavo iseljeništvo, jer ovako gubite svaki autoritet u narodu; stvoriće se bez vas i protiv vas u zemlji autoritet ljudi koji nastoje da u mutnom love i u općoj zbrci istaknu sebe i svoje ideje koje se ne mogu kontrolisati.

U jednom izveštaju upućenom jugoslovenskoj izbegličkoj vladi tada se govorilo da je Milan Nedić "vrlo mnogo uradio za izbeglice iz Bosne, Hrvatske i Slovenačke i one su mu (zbog toga) blagodarne".

O Nediću se, prema ovom dokumentu, tada govorilo:

- Ovo što on radi (kolaboracija s Nemcima) ne valja, no bez njega bi bilo još gore. Spasao je iz nemačkog ropstva neke ljude koji su se docnije pokazali kao otvoreni neprijatelji Nemaca.

Do februara 1944. Nedićev Komesarijat za izbeglice zbrinuo je 215.940 Srba iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Bačke, Sandžaka, Makedonije i sa Kosova i Metohije. Među ovim nesrećnicima bilo je 86.183 dece, a obezbedio je smeštaj i elementarne uslove za život i za 8.751 izbeglicu iz Slovenije.

OBRAZ BOLI I U GROBU POZICIJU u kojoj se našao u ovom ratu, Nedić je 1943. jednom saradniku generala Mihailovića opisao ovim rečima: - Lako je otadžbini dati život, jer to boli sekund-dva. Ali nije lako dati obraz, jer to boli i u grobu. Vi ćete me streljati ili obesiti kad se tragedija svrši. Ali ja ću, leteći ka raju, ne ka paklu, videti bar milion Srba koji mi duboko zahvaljuju, jer ih je u životu ostavila moja "izdaja."

Tokom rata u Nedićevoj Srbiji utočište našlo još oko 300.000 izbeglica, koji su se, bez posredovanja Komesarijata za izbeglice, direktno smestili kod rodbine, prijatelja i poznanika.

NEMAČKI izvori tvrde da se u Srbiji samo do avgusta 1942. skrasilo 400.000 ljudi Srba iz NDH.

Tokom 1942. sve više su eskalirali i sukobi između četnika i partizana. Pozadinu trvenja možda najpotpunije otkriva jedan obaveštajni izveštaj, koji je jugoslovenskoj izbegličkoj vladi iz zemlje stigao avgusta 1942. Njegov autor, slovenački ekonomista Stanislav Rapotec, formalno je pisao o zbivanjima u Sloveniji, ali uzroci građanskog rata, o kojima je govorio, bili su istovetni i u drugim delovima Jugoslavije:

- SLOVENIJA preživljava od Božića teške dane. Poteškoće dolaze opet od razmimoilaženja dveju grupa, dvaju gledanja na svet - po sredi su dve taktike u pogledu vođenja borbi s neprijateljem. Tu su dva računa od kojih je jedan pogrešno sastavljen.

- Taj je račun građen na svršetak rata u prošlom proleću i rusku pobedu. I tu su partizani u pitanju.

- Hteli su nesreću u kojoj se našao narod upotrebiti i za socijalnu revoluciju i za obračunavanje s domaćim političkim protivnicima i za borbu protiv okupatora.

- Njihove teške pogreške ispašta dabome selo, seljak, narodni imetak i stotine nevinih talaca. Iz borbe u koju su ušli relativno slabi, bez dovoljno oružja i municije, s proračunom u kome im je vreme bilo velika nepoznanica, prosto ne mogu izaći.

- Njihovu borbu možemo uporediti sa zmijom koja je nagrizla žrtvu kojoj nije dorasla, a njezini zli zubi više popustiti ne mogu iako je na vreme primetila da će je podvig koštati vlastite glave.

- Nosilac gore opisanog stanja i borbi u Sloveniji je OF (Oslobodilački front) koji je u početku bio možda i vrlo lepo zamišljen, ali su docnije u vođstvu preuzeli glavnu reč ekstremni - komunisti. Time je borba poprimila sasvim drugi karakter i pravac. OF danas negira Dražu, (jugoslovensku) Vladu i Jugoslaviju.

- Drugu grupu koja danas radi na oslobođenju u Sloveniji predstavlja podmlađeni kadar tradicionalnih nacionalnih slovenačkih partija. Zajedničko političko vođstvo je poznato pod imenom Slovenski savez.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

srbo

28.05.2015. 10:38

svi oni koji milana nedića nazivaju izdajnikom su osobe koje ne vole srpski narod.stotine hiljada je spasio srpske nejači,da bi kojekakvi nikogovići njega danas nazivali izdajnikom.nedića komunisti nisu smeli da izvedu na sud,već su ga gurnuli preko gelendera sa sprata ,pa su rekli da se on sam ubio.ima vremana ,izaći ću i sa tim imenom.

Dijasporac

28.05.2015. 10:57

@srbo - Srbija mora da ceni njenu antifaštističku tradiciju. Srbija bila jedina zemlja u tu delu Evrope koja je imala dva antifaštistička pokreta - ravnogorski i partizanski, dok su sve zemlje u okruženju, a posebno Hrvatska, bile na strani Hitlerove Nemačke. Nedić je bio kvisling i kao takav treba da ostane u istoriji. Da je bio junak bio bi ili sa Dražom na Ravnoj Gori ili u šumi sa partizanima.

srbo

02.06.2015. 08:11

@srbo - nisi ti nikakva dijaspora već teška komunjara.vi ste i doveli ovu zemjlju i ovaj narod do ove propasti.