Odluka je pala na Dedinju

Savo Gregović

21. 03. 2015. u 19:29

Одлука је пала на Дедињу

Stratišta Kočevski rog i Zidani Most su metafore stradanja u Sloveniji

Titove jedinice pobile su desetine hiljada ratnih suparnika, a među njima i civile koji su bežali od komunističke diktature

DO pune istorijske istine o slovenačkom proljeću zla, nije se došlo ni poslije gotovo 65 godina. Iako je u međuvremenu komunizam, odnosno Komunistička partija, na vlasti toliko decenija u drugoj Jugoslaviji, otišao u arhivu, a u bivšim republikama SFRJ, sada novim državama, od početka zadnje decenije dvadesetog vijeka zaživio višeparlamentarizam, nigdje nije iskazana apsolutna spremnost, ili bolje reći nije postignut konsenzus oko potpunog otvaranja, a time i zatvaranja ove istorijske stranice. Koji, dakako, podrazumijeva i imenovanje krivaca za zločin i eventualne sudske procese. Glavni akteri tragičnih događaja u Sloveniji u proljeće 1945. nisu odavno na političkoj, većina njih ni na životnoj sceni, a vojni i policijski arhivi su samo djelimično odškrinuti. No, i tamo gdje su istoričari zavirili, malo je dokumenata iz tog doba. Po svoj prilici sistematski su uništavani. Svakako da su najdalje u rasvjetljavanju slovenačke drame, otišli baš u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, sada članici Evropske unije. Tamo je poodavno i počela priča o tajnama slovenačkih grobnica.

U razgovoru za ovo štivo, koji je vođen u Kamničkoj Bistrici, dr Mitja Ferenc, vođa državne komisije za evidentiranje i sondiranje “prikrivnih grobišča”, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, iznio je genezu aktivnosti u velikom poslu kojega se Slovenija prihvatila kako bi svoju teritoriju, ali i nove generacije koje stasavaju u evropskoj zajednici naroda “očistila” od tajni prošlosti progovarajući dokumentovano o zločinu koji je ovdje počinjen.

Dr Ferenc podvlači da je poslijeratni masakr širom Slovenije bio tabu tema broj jedan ondašnje Jugoslavije u kojoj nijedan popis nije obuhvatio pobijene u maju, junu i julu 1945. godine. Ti ljudi, ako se ovo ima u vidu, nisu postojali. Ili kako veliki pjesnik reče “Prvo je pucano u njihove grudi, a potom u imena njihova”.

- Pojedinci iz jugoslovenske emigracije, posebno u Americi, pisali su o masovnim egzekucijama širom Slovenije, još 1946, - ističe dr Ferenc. - Bili su to oni koji su preživjeli pakao Pohorja, Kamnika, Kočevskog roga i drugih stratišta. No, to nije stizalo do ovih prostora, a ukoliko se i pričalo o tome, bilo je to u najužim porodičnim krugovima, tiho, kako zidovi ne bi mogli čuti. Trideset godina iza rata, za porodice umorenih mnogo kasno, ali za istoriju rano, prvi je javno o ovim događajima progovorio Edvard Kocbek, tadašnji ministar prosvjete u Sloveniji, (pjesnik i filozof) koji je pitao svog imenjaka Kardelja, ima li masovnih grobnica i gdje se sve nalaze. Prvi saradnik Josipa Broza, tada u naponu moći, kratko je kazao da je “bilo manje odmazde”. Kocbek, dakako, nije bio zadovoljan odgovorom politički najeksponiranijeg Slovenca, koji je očigledno znao mnogo više o svemu tome, ali to nije htio reći. Kocbek je dao intervju na ovu temu novinarima Borisu Pahoru i Alojzu Rebuli, u Trstu, te iste godine. Bio je to prvi javni istup na zabranjeno štivo. Objavljena je od toga materijala knjiga pod nazivom “Edvard Kocbek - pričevalec našega časa”. Kocbek je tada izjavio da su ga odgovorni komunisti u Jugoslaviji svjesno varali u vezi sa sudbinom hiljada i hiljada slovenačkih domobranaca, koje su Englezi krajem maja 1945. godine, kada je Drugi svjetski rat već bio završen, vratili jugoslovenskim komunistima iz Austrije. Kocbekova izjava uzbudila je Zapad, dok je jugoslovenska režimska štampa kao po komandi napala Kocbeka. Dok su ga jugoslovenski komunisti napadali, njemački nobelovac Hajnrih Bol ga je snažno uzeo u odbranu. Kada se vratio iz jedne posjete SSSR, Kocbek, kako sam priznaje, postao je “meta za obradu”.

Međutim, do sada najprecizniji odgovor na pitanje ko je naredio masovne likvidacije u Sloveniji dao je poznati novinar i publicista, višedecenijski biograf Josipa Broza, Pero Simić. U svojoj visokotiražnoj i veoma traženoj knjizi “Tito - tajna veka”, koja je doživela 12 izdanja na nekoliko evropskih jezika, Simić u odjeljku pod naslovom “Zločin nad civilima i razoružanim ratnim suparnicima”, doslovce navodi:

Jednog od prvih majskih dana 1945. godine, Tito je doneo jednu od najtežih odluka u svom životu.

Tog dana, neposredno pred kapitulaciju Nemačke, tražio je da mu dovedu njegovog prvog kontraobaveštajca Jeftu Šašića. Prema jednom svom neobjavljenom iskazu, Šašić se samo nekoliko sati ranije, posle višednevnog, iscrpljujućeg boravka ‘na terenu’, upravo bio vratio u Beograd i umoran od danonoćnog rada legao u krevet.

Kad ga je posilni probudio, Šašić se za samo nekoliko minuta našao pred svojim vrhovnim komandantom. Ali kad su ga uveli u kabinet, Tito ga nije ni pogledao.

Vrhovni je nervozno koračao od jednog do drugog kraja kabineta, čas ubrzavajući, čas usporavajući korak, ne dajući nikakav znak ni da ga je primetio.

Kad je jednog trenutka iz Titovih usta čuo neke nerazgovetne zvuke, Šašića je spopao strah da njegov vrhovni komandant možda ne halucinira. S nevericom ga je gledao, sekunde su trajale kao večnost, Šašićeva zbunjenost je postajala sve veća, a onda je Tito naglo zastao, podigao glavu i, gledajući u neku zamišljenu tačku, progovorio:

- Dali smo im priliku da se predaju i da one koji nisu okrvavili amnestiramo, a oni nam se još ne predaju.

Kao da ga je tek sada primetio, pogledao je Šašića pravo u oči i odlučnim glasom rekao:

- Pobiti!

- Kreni u Sloveniju i u Austriju i prenesi ovu naredbu komandantima naših armija!

- Razumijem, druže maršale - odgovorio je Šašić i iz istih stopa krenuo na zadatak.

Tako su, sredinom maja 1945. godine, Titove jedinice na Kočevskom rogu, u Blajburgu i na desetinama drugih stratišta širom Slovenije, s obe strane jugoslovensko-austrijske i jugoslovensko-italijanske granice, pobili desetine hiljada domaćih ratnih suparnika. Među njima je najviše bilo hrvatsko-muslimanskih ustaša, ali i hiljade srpskih i crnogorskih četnika, hrvatskih i slovenačkih domobrana i pristalica kontroverznog srpskog generala Milana Nedića i konzervativnog srpskog političara Dimitrija Ljotića.

Plašeći se osvete Titove vojske, mnogi od njih su se prethodno bili predali engleskim okupacionim trupama u Austriji i Italiji, ali su ih Britanci na prevaru vratili pred puščane cevi Titovih boraca.

Samo u Celovcu Englezi su Brzom odredu Titove Četvrte armije predali 3.100 jugoslovenskih zarobljenika.

Zajedno sa njima tada je stradalo hiljade civila koji su u strahu od komunističke diktature bežali iz Jugoslavije.”


VEZA SA AUSTRIJOM JE PRESEČENA

Tih dana, u proleće 1945. godine Tito nije pravio razliku između “neprijateljskih snaga” i civila koji mu nisu bili naklonjeni. Zato u naredbi koju je, 13. maja 1945. godine uputio štabu Prve armije civile nije ni pominjao. Bilo je dovoljno da kaže šta treba preduzeti prema “neprijateljskim snagama”, pa da njegovi potčinjeni znaju da se to odnosi i na “nekoliko desetaka hiljada civila” koji su se s “neprijateljskim snagama” povlačili u Austriju:

- Naređujem da hitno presječete sve veze prema Austriji i da ne dozvolite da se neprijateljske snage izvuku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (19)

tamo

21.03.2015. 20:44

Boze moj ,sto reko Zmaj ,od cega si stvorio srce. Ja pitam Boze moj ,razumem moj narod sto je bio pokoran brozu ,strah za bedni zivot a zasto sad posle toliko godina i dalje lelece i klanja se zlikovcu.

Jugoslava Pravdić

22.03.2015. 12:45

@srbo - Srbo, vidite, mojim istraživanjem, to su nasledinici nekadašnjih zečenaša, koji su kroz KPJ uspeli ono što im je bila želja sve vreme. Od oktobra 5'og 2000 godine, to je danas vrlo dokumentovano. Sve se vidi, evo, na sve strane.

srbo

22.03.2015. 18:59

@srbo - jugoslava,osim slovenije gde se drže delimično ,ortodoksni komunisti su u srbiji i crnoj gori,što se tiče hrvatske pročitaj sajt udba u udbi,kako su pravili vlast za vreme tudjmana.što se tiče zelenaša,to je nastalo zbog neozbiljnosti beograda za vrema karadjordjevića,kako nekad tako i danas uvek beograd za sve kriv.što se tiče posle 2000.to su sve deca komunista koji su preuzeli vlas uz asistenciju tajnih službi,tako do danas samo se rokiraju.

Jugoslava Pravdić

23.03.2015. 17:28

@srbo - @ srbo- Sve je lepo napisao Arčibald Rais u svojoj knjizi "Čujte Srbi", a, tada nije bilo Tita, jer je Tito preživljavao sa svojom porodicom, kao dete, istu najezdu zelenaša kao mi danas. Uzmite bilo koje novine iz tog perioda pa ćete pročitati. i dalje do 1941. Selektivno igranje sa činjenicama je pogubno za svakoga.

srbo

24.03.2015. 07:35

@srbo - jugoslava,pripadam opciji socijaliste dimitrija tucovića,što se tiče komunizma,valjda ti je poznato šta je komunizam,komunisti su svugde gde su bili na vlasti pobili naj više svog naroda.teritorije su davali kao da je to njino vlasništvo.tačno je to za arčibalda rajsa,mi smo neozbiljni i dozvoljavamo da nam naj gori dolaze na vlast,što je bilo i pre rata.samo što ti nisu masovno ubijali svoj narod.pre komunista se širila teritorija,a od kako su oni na vlasti se drastično smanjila na našu štetu.

Jugoslava Pravdić

22.03.2015. 11:57

Do kada će mr. Simić da piše onako kako njemu odgovara? Odnosno, kada će, stvarno, uporednim istraživanjem napisati pravu istinu? Evo mu reper odakle da krene.Kada je 9-og maja 1945 godine, proglašena kapitulacija Nemačke, general Ler nije htio da se preda, nego je htio da ide do Austrije nadajući se da ce ga spasiti britanske snage. Prvo su se predali, a, onda, pošto je partizanski štab prešao iz tog mjesta gde je bio Ler u dotično mesto, Ler je odlučio da i dalje ratuje... nastavak...

доста више

25.03.2015. 13:02

@Jugoslava Pravdić - И превише је ваших лажи и фалсификата!!!

Jugoslava Pravdić

27.03.2015. 19:38

@Jugoslava Pravdić - ,,dosta više,, nemojte ih čitati dok ne potvrdite iste činjenice svojim istrašivanjem. Samo preskočite.

Jugoslava Pravdić

22.03.2015. 12:04

nastavak ... Ove borbe traju nedelju dana i gube živote nevini stanovnici u Sloveniji i naši vojnici koji su, ne znajući za nastavak ratovanja Lera, izgubili živote, u kojima, dosta onih koji su bili rukovodeći kadar partizanskih jedinica. Ler je uspio da se probije do austrijske granice, gdje je tražio da ga prihvate britanske jedinice. Oni su to odbili, s pravom, i rekli mu da je on na teritoriji Jugoslavije i da je njihov ratni zarobljenik. On je sproveden do Beograda...nastavak...

Jugoslava Pravdić

22.03.2015. 12:17

ns... Ostali vojnici i učesnici nastavka ratovanja su prosledjeni po zakonima ratovanja. Svi nevini, civili, djeca, vraćeni su kućama. Nastravičnije je da na 70 godina oslobodjenje od fašizma mr. Simić i dalje piše kao da su antifašisti bili bezveznjaci koji nisu znali šta će sa sobom, pa su od dosade pošli u antifašističku borbu. Vreme je da mr. Simić shvati, da su antifašističke ukupne vojne snage svijeta pobijedili Hitlera. Ili, mr. Simić ovim pisanjem podrazumeva svoju "slobodu štampe".

čačanin

24.03.2015. 07:44

@Jugoslava Pravdić - ništa simić nije slagao.da amerika nije ušla u rat ne bi ishod bio isti.nemam nameru da branim amerikance,al je to istina.što se tiče komunista oni su samo iz zasede ubijali po nekog nemca i bežali,tako da su sve vreme rata samo bežali dok nisu došli ruski tenkovi i doveli ih na vlast,drugačoje nisu mogli.srbija nije nikad bila komunistička,al sad zna se ko ne da promene.nikako ne dozvoljavaju da se stvori neka slobodna stranka bez komunista.

Jugoslava Pravdić

22.03.2015. 12:29

nastavak 4... mr. Simić minimizira ovim izgubljene živote vojnika koji su se borili protiv fašizma sa svih meridijana. On minimizira rad jednog od najvećih actera uspešnosti organizacije D-dana za iskrcavanje u Normandiji, a, to je naše gore list, Duško Popov. Ono, sto mr. Simić navodi kao kooperacija Titovih snaga 1943 sa Nemcima, u stvari, kroz razmenu zarobljenika, dezinformisanje nemačkim snagama da će, navodno, britanske snage doći na mediteran. Tajno su se Čerčil i Ruzvelt sastali u ...

Jugoslava Pravdić

22.03.2015. 12:36

nastavak 5... u Lisabonu. Ovaj sastanak je organizovao Duško Popov, jer je on imao registrovanu (preko Britanije) kompaniju za trgovinu antikviteta. Evo vam link za sastanak 1943... http://en.wikipedia.org/wiki/Normandy_landingsPopov je sve napisao u svojoj knjizi "Spy-Counter Spay" izdate 1974 godine. Ovde završavam, ostatak neka istraži mr. Simić. Vreme je!

Jugoslava Pravdić

22.03.2015. 16:33

Ovo sam izostavila... Nastavkom borbe Lera i njegovih domaćih i stranih pomoćnika, sve ove jedinice i ko je god učestvovao u borbama da se domognu Austrije, izgubili su status ratnih zarobljenika i sva prava koja su im pripadala, upravo zato što su nastavili borbu posto je Nemačka kapitulirala. Zato je kod nas datum pobede 15. maj. 1945 godine. Mr. Simić može da nam napiše šta piše u čl. Zakona o ratnim zarobljenicima koji je važio u ovom periodu. Kraj!

čačanin

26.03.2015. 12:26

@Jugoslava Pravdić - jugoslava,ili ti jugoslovenska partizanka,ratni zločin je ratni zločin,kako nekad tako danas.postoje medjunarodna pravila i običaji ratovanja.to nepismeni ne moraju da znaju,al oni koje je neko postavio da komanduju ,to moraju znati.nikada neće biti abolirani titovi zločinci za ratne zločine koje su počinili posle rata.tako da oni koji veličaju tita i njegove zlikovce svrstavaju se uz njih.

Jugoslava Pravdić

27.03.2015. 19:35

@Jugoslava Pravdić - čačanin...Lepo je iz topline doma svoga prebirata po sta je bilo i kako je bilo iz sadašnjeg vremena. Da jedni nisu saradjivali sa neprijateljem, sigurno, bi bilo manje bilo čega negativnog, jedne ili druge prirode. Pitam se, da li neko, ili baš iko, pomenu LJubu Čupića iz Nikšića koji je bez sudjenja streljan od četnika.

Peđa B

09.08.2016. 11:02

@Jugoslava Pravdić - LJubo Čupić je strijeljan od strane Italijana. "Čuveni osmjeh prkosa okupatoru". Čisto da se zna.