PREDIZBORNA koalicija koju su obrazovali LDP Čedomira Jovanovića i Bošnjačka demokratska zajednica muftije Muamera Zukorlića nije se pokazala kao produktivna politička agregacija. LDP prvi put nije ušla u Skupštinu, a Zukorlića su, posle svojevremenog oglušivanja na poziv da se bojkotuje popis stanovništva i mršavog rezultata na prošlim izborima, svojom izbornom voljom opet demantovali građani Srbije bošnjačke nacionalnosti, a muslimanske veroispovesti, za koje on uporno tvrdi da im je jedini iskreni i autentični predvodnik. Jovanoviću se ne može osporiti doslednost s kojom već godinama podržava zahteve kontroverznog muftije, ali je predizborni savez s njim očito bio politički loše odmeren korak. Zukorlić, pak, nikakvog drugog izbora nije ni imao, pošto na njegovo nuđenje nije reagovao onaj za koga je pre izvesnog vremena proračunato izjavio da ga od srpskih političara još jedini, posle Đinđića, nije razočarao, a koji je, inače, na izborima i pobedio. Predizborni slogan LDP i BDZ bio je uzorno srpsko-“bosanski“ sročen: „Vreme je! Vakat je!“

Turcizam „vakat“ je, po svoj prilici, bosanski standardnojezički ekvivalent za „vreme“ u srpskom. Jedan veliki transparent s natpisom „Vakat je“ bio je razapet i između džamijskog kubeta i obližnjeg vakufskog objekta, što je, kako izveštavaju sarajevski „Dani“, „rasrdilo vernike u Sandžaku“, kojima je dosta uvezivanja vere i politike, odnosno politikantstva na Zukorlićev način. Zamislite predizborni transparent okačen, s jedne strane, na zgradu Patrijaršije, a s druge na Sabornu crkvu! Ali, nećemo o tome. Shvatićemo da je reč o tzv. „pozitivnoj diskriminaciji“ manjina, od koje srpska politika već poodavno ne može da se otrezni, a i ne daju joj...

Izbori su pokazali da pomenuta „dvojezična“ parola nije baš sasvim promašena, ali kad bi samo nešto malo drugačije glasila: „Vakat nije, vreme jeste!“. Sve je jasnije da vakta (i zemana) u zemlji Srbiji ipak nikada više neće i ne može biti, pa je vreme da se to shvati i u skladu s tom realnošću počne odgovorno i konstruktivno ponašati. Vreme je da se muftija Zukorlić okane naopake politike, da prestane da zloupotrebljava uspomenu na Zorana Đinđića, prepotentno lamentirajući kako posle njega naspram sebe u Beogradu nije uspeo da nađe nijednog istinskog državnika (možda bi mu odgovarao Erdogan, posle čije se pobede u Šeheru bučno slavilo?).

Vreme je da prestane izjavljivati kako je Akova (tj. Bijelo Polje) „uvek bilo i biće srce Sandžaka“, a da je Sandžak „istorijsko-kulturološka (?!) kategorija koja se ne može makazama ni bilo kakvim granicama prekrajati“ (a šta je s državnom granicom između Srbije i Crne Gore?), pa je, sledstveno, on muftija i crnogorskim muslimanima, da bi Pljevlja (a zašto ne Akova?) trebalo da budu prestonica Sandžaka, a sve zajedno pod jurisdikcijom reis-ul-uleme u Sarajevu... Za takav adet birvakat beše vakat, a sad je nevakat. Vreme je!