JEZIK je u međunacionalnim sporenjima na bivšem jugoslovenskom prostoru odavno postao simboličko sredstvo demonstriranja nacionalne samobitnosti, ali neretko i bandoglavog nacionalističkog inaćenja.

U takvim (ne)prilikama osnovna komunikacijska funkcija jezika biva privremeno ili trajnije potisnuta u drugi plan, a jezik postaje zastava, što je i naslov jednog poglavlja u knjizi zaslužnog američkog slaviste Keneta Nejlora (1937-1992) „Sociolingvistički problemi među Južnim Slovenima“. A upravo je taj simpatični Afroamerikanac (nekad bi se reklo crnac) Nejlor na poslednjem kongresu Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, pred njen raspad, na Ilidži saopštio da je tek na Tromostovlju u Ljubljani shvatio svu poremećnost međunacionalnih odnosa u federaciji, kad mu nijedan prolaznik na ulici nije hteo da kaže gde se nalazi ulica koju je tražio, jer je pitao na srpskohrvatskom koji oni, navodno ne razumeju. „Ta nisu valjda pomislili da sam Srbin ili Hrvat“, iščuđavao se Nejlor. Ne kaže se slučajno da „jezik gore može posjeći nego mač“.

Danas, u nezavisnoj deželi, Slovenci na konkursima za posao kao prednost rado navode i poznavanje srpskog i hrvatskog, a odskora valjda i bosanskog i crnogorskog jezika. Po obavljenom nacionalnom poslu, vratili su se jeziku kao sredstvu međuljudskog opštenja.

Nedavno iz Čačka stiže bizarna vest da je izvesni Maid Bašović, vozač iz Prijepolja, po učinjenom saobraćajnom prekršaju, odbio da da izjavu na srpskom jeziku, tražio izuzeće sudije za prekršaje, kao i tumača za bosanski! Kasnije se saznalo da je samo kod suda u Prijepolju 240 predmeta u zastoju iz istog razloga. Sjajna ideja! Jednim udarcem se ubijaju dve muve - izbegava odgovornost zbog prekršaja i demonstrira bošnjačko rodoljublje. Posle roditelja koji gnevno povlače decu iz škole ako nije obezbeđena nastava na bosanskom jeziku, eto novog vida borbe za „ugrožena prava diskriminisanih Bošnjaka“. Kuda sve to vodi?

Pošto, uprkos svemu, postoji više nego razložna sumnja u to da će 2% Bošnjaka u Srbiji, poput Slovenaca, dobiti nezavisnu državu, bolje bi bilo da se na vreme manu ćorava posla i nakaradnog inata. Ne znam ima li principijelni, dostojanstveni i nesalomljivi gospodin Bašović dece. Ako ima, pa mu se, ne daj Bože, dete ozbiljnije razboli, on ga odvede lekaru, a ovaj izjavi da ne razume bosanski i zatraži prevodioca, kako bi se osećao? Ako nema dece, a usred noći mu se, ne daj Bože, na praznom putu, po nekakvom kijametu, pokvari vozilo ili mu nestane goriva, kako bi reagovao na odbijanje slučajnog vozača namernika da mu pomogne, jer ne razume bosanski, pa ne shvata šta mu se dogodilo...Zloupotrebljeni jezik je, naime, mač dvosekli. A ko se mača laća...