Stari Rimljani su svoju boginju pravde prikazivali kao devojku s povezom preko očiju i mačem u desnoj, a terazijama u levoj ruci. Otuda i tvrdnja o "slepoj pravdi", pri čemu bi se slepoća odnosila na nepristrasnost, odnosno na obavezu da se u utvrđivanju istine veruje isključivo pouzdanim dokazima, a nikako varljivim slikama pojava i predmeta. Za pravdu je takođe uobičajeno reći da je "spora, ali dostižna". Ako se osvrnemo na "postkonfliktnu" pravdu koju deo međunarodne zajednice i njoj pokornih sudskih institucija pretežno primenjuje na Srbe, ona je za Srbe "slepa, ali nedostižna". U pravu, inače, od antičkih vremena, kao jedno od osnovnih načela, važi presumpcija (pretpostavka) nevinosti, odnosno da je svako nevin dok se ne dokaže da je kriv, pri čemu teret dokazivanja leži na plećima tužitelja. Od vremena kad su proglašeni krivcima za sve zlo koje se sručilo na Jugoslaviju od devedesetih godina prošlog stoleća, "pravdom" kojoj se kao pojedinci podvrgavaju Srbi uvodi se novo pravno načelo: "presumpcija vinosti", odnosno da se optuženi smatra krivim sve dok se to dirigovanim sudskim postupkom i ne dokaže. Poslednji dani pružili su nam obilje dokaza za ovakav sumoran utisak koji, inače, mnogi, čak i u Srbiji, smatraju "politički nekorektnim", pa i paranoičnim. U Sarajevu se tako podigla silna "pravednička" buka zbog zahteva beogradskog Tužilaštva za ratne zločine da se raspiše Interpolova poternica za pet osoba iz BiH, a zbog osnovane sumnje da su 1992. godine u Zalazju kog Srebrenice počinili ratni zločin protiv srpskih civila. Među osumnjičenima je i čuveni haški miljenik Naser Orić. Ministar bezbednosti FBiH Fahrudin Radončić je ovim povodom izjavio da organi vlasti u Sarajevu neće reagovati na Interpolove poternice koje nemaju pravnu valjanost, a da bi je imali "mora ih overiti Ministarstvo pravde BiH, što mi nikada nećemo dozvoliti"!? U odbranu "branilaca Srebrenice" pred "pokušajima izjednačavanja krivice" žrtava i agresora zagrmeo je i Bakir Izetbegović. Gotovo istovremeno, u Kosovskoj Mitrovici je uhapšen ugledni političar Oliver Ivanović, osumnjičen, posle petnaest godina od navodnih događaja, a baš pred izbore za gradonačelnika, da je 1999. i 2000. godine počinio ratni zločin. Njegov zahtev za puštanje iz pritvora i odbranu sa slobode je glatko odbijen. Tako će „fini gospodin“ Orić i dalje mirno sedeti po kafićima, a „krvolok“ Ivanović čamiti u prištinskom zatvoru. Da sve bude još lepše, iz Haga stiže vest da je tužilac Bramerc podneo zahtev za preispitivanje oslobađajuće presude bivšem načelniku Generalštaba Momčilu Perišiću. Ako Žalbeno veće ovaj zahtev, kakav pravilnikom nije predviđen, prihvati, bilo bi to prvi put od kad postoji da haški sud na taj način dovede u pitanje svoju presudu. Izgleda da Srbima spasa od slepe i nedostižne "pravde" nema, a da Bošnjacima i Albancima preti jedino opasnost da se okliznu na stepenicama, kako se to ovih dana dogodilo Bakiru Izetbegoviću.