Englezi koče otpor!

Valter Roberts

02. 12. 2013. u 19:00

Енглези коче отпор!
Treba sačekati bolje vreme za žešće udare po Nemcima. Zašto su neki Dražini ljudi prišli komunistima?

DVA pokreta - Ravnogorski (četnički) i partizanski - našli su se rame uz rame u istom delu Srbije, pa su čak u početku i sarađivali do određene mere.

Ipak, bilo je jasno da su Mihailović i Tito imali potpuno drugačije koncepte otpora. Iako je bilo pojedinih sukoba između Nemaca i četnika još u maju 1941, Mihailović je razmatrao otpor kroz uspostavljanje organizacije koja bi, kada dođe vreme, ustala protiv okupacionih snaga. Takvo vreme bi, po njegovom mišljenju došlo kada bi Saveznici obezbedili pobedu, a oslobođenje Jugoslavije postalo neizbežno.

Mihailović je sledio politiku koju je postavila jugoslovenska Vlada u izbeglištvu 22. jula 1941, kada je izdato saopštenje koje je objašnjavalo nemogućnost nastavka otpora. Od naroda se tražilo da mirno podnosi teškoće okupacije i da veruje u pobedu Saveznika, koja će doneti slobodu Jugoslaviji. Izjava, pročitana preko Bi-Bi-Sija upozoravala je jugoslovenski narod da izbegava borbu i da čeka signal iz Londona. Tito je, pak, sa druge strane, u skladu sa direktivama Kominterne, bio odlučan da udari odmah kako bi oslabio pritisak na ruskom frontu.

Zato su partizani vršili sabotaže, prvenstveno na linijama komunikacije. Mihailović je tu i tamo sprovodio akcije protiv svoje volje samo da ne bi čitav otpor potpuno prepustio komunističkoj gerili. Povremeno, poneki od Mihailovićevih komandanata su čak pravili zajedničke akcije sa partizanima na sopstvenu odgovornost, a protiv Mihailovićevih naređenja. Na taj način on je izgubio nekoliko komandanata koji su prešli na stranu partizana - među njima i Pop Vlada Zečević, koji je kasnije postao i visoki partizanski zvaničnik - a sa njima i dobar deo svojih sledbenika koji su žarko želeli da se bore protiv Nemaca.

Jugoslovenski premijer, koji je indirektno primio izveštaj iz Istanbula i Kaira o Mihailovićevim aktivnostima, pomenuo je taj problem (ali verovatno ne i Mihailovićevo ime) Čerčilu koji je 28. avgusta poslao memorandum Hjuu Daltonu, pod čijoj je komandi bio SOE:

Od Generala Simovića sam saznao da postoji široko rasprostranjena gerilska aktivnost u Jugoslaviji. Njoj je potrebna kohezija, podrška, i usmeravanje spolja. Molim da me ukratko izvestite kakve kontakte imate sa ovim grupama i šta možete učiniti kako bi im pomogli.“

Dalton je odmah odgovorio da je poslata misija u Jugoslaviju kako bi se ispitala situacija.

HADSON SE PRAVDA TITO se kasnije sećao da je pitao Hadsona zašto je London proglasio Mihailovića za nacionalnog heroja kada se on zapravo uopšte ne bori, na šta je, prema Titu, Hadson odgovorio da britanska Vlada nije ništa znala o Mihailoviću. Dikin izveštava da je Hadson navodno ponudio Titu tehničke podatke, uključujući i šifru, kako bi uspostavio vezu sa Kairom, ali je Tito naglasio da bi on više voleo da dobije pomoć od Saveznika preko Sovjeta.

Britanska politika prema evropskim pokretima otpora bila je da se uzdrže od aktivnosti koje bi mogle da ih odvedu u njihovo prerano uništenje. Kada je u pitanju bila Jugoslavija, Dalton je tu politiku formulisao avgusta 1941:

Jugosloveni (Kraljevska jugoslovenska vlada u izbeglištvu), Ratna Kancelarija i mi smo se složili da gerilske i sabotažne grupe koje su sada aktivne u Jugoslaviji treba da pokažu dovoljno aktivnog otpora kako bi izazvale stalno ometanje okupacionih snaga i sprečile bilo kakvo osipanje u broju. Ali bi trebalo da srž njihove organizacije i dalje bude dobro čuvana i da izbegavaju bilo kakve pokušaje podizanja ustanka većeg obima ili ambicioznih vojnih operacija, koje bi sada jedino mogle da završe ozbiljnim porazom i gubitkom ključnog dela ljudstva. Sada bi trebalo da rade sve što je moguće kako bi razvili široku skrivenu organizaciju koja bi bila spremna da kasnije, kada im mi za to damo signal, zada teške udarce.“

Ovakva britanska politika se u početku podudarala sa konceptom na osnovu koga je funkcionisao Mihailovićev pokret.

Misija koju je Dalton pomenuo Čerčilu bila je čisto jugoslovenska. Šef jugoslovenskog predstavnika u Kairu, Đonović, je za obavljanje ovog zadatka izabrao dva kraljevska jugoslovenska oficira, majora Zaharija Ostojića, koji je pratio princa Pavla u Grčku pa odatle otišao u Kairo, i majora Mirka Lalatovića, koji je leteo jugoslovenskim avionom iz Crne Gore u Grčku, a potom takođe stigao u Kairo. Verovatno je tek u poslednjem trenutku, i najverovatnije kao rezultat Čerčilovog raspitivanja kod Daltona, u misiju ubačen i britanski oficir kapetan D. Hadson, koji je radio u SOE u Jugoslaviji pre državnog udara, gde je bio rudarski inženjer u rudnicima Zajača u Srbiji.

Sasvim je sigurno da uputstva koje su Ostojić i Lalatović dobili od Đonovića nisu bila ista kao ona koje je Hadson dobio od Mastersona. Prvi su morali da odu do Mihailovićevog štaba, a Britanac da izvesti o gerilskoj situaciji uopšte. To je dovelo do ozbiljnih razmirica između jugoslovenskih oficira i Hadsona. Pošto su se iskrcali u Jugoslaviji, Hadson je javio da je britansko-jugoslovenska misija pod nazivom „Pogodak u centar“ pronašla gerilske grupe koje su bile prokomunističke i dobro organizovane i predložio je da pomoć bude poslata njima.

Dok su Ostojić i Lalatović težili da dođu do Mihailovića, Hadson nije imao takve instrukcije, sve do 9. oktobra kada mu je SOE iz Kaira naredila da ode do četničkog štaba.

Hadson je 19. oktobra poslao svoju poslednju poruku preko svog odašiljača u Kairo u kojoj kao i u prethodnima, govori o gerilskim akcijama koje izvode komunisti i patriote protiv Italijana u Crnoj Gori, suprotno od „nacionalnih“ elemenata koji su to posmatrali sa strane. Posle toga, verovatno su on i Ostojić nastavili dalje, dok su ih Lalatović i Dragićević sledili. Hadsona i Ostojića je pratilo nekoliko crnogorskih partizana (Milovan Đilas, Arso Jovanović i Mitar Bakić) do Užica, gde je bio Titov štab.

(Nastaviće se)

NARUDŽBENICA

Knjiga „Tito, Mihailović i saveznici“ može da se naruči preko „Čigoja štampe“, Studentski trg 13, Beograd, na telefone 011/2627-238, 3032-414, 065/2885-428 ili na mejl klubcitalaca@cigoja.com

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

Jugosloven

04.12.2013. 15:53

@Slavisa Palic - Dragi Slaviša, ta istorija je jedina istinita, dragi moj, ma koje boje u tvojim ili bilo čijim očima bila. Sa velikim žaljem se mora priznati da Jugoslaviju nije oslobodila jugoslovenska niti Srbiju srpska vojska. Oni su čekali da to urade Englezi.

BiljanaMitrovic

04.12.2013. 21:24

Na zalost, danas smo svedoci jedne histerije falsifikovanja istorije. Zalosno je pa i smesno kako neki ljudi padaju na to i kako time svoj identitet cak grade. Ukoliko vas sve zaista interesuje istina i ukoliko zelite da posedujete argumente za sve sto tvrdite evo vam jedne odlicne knjige na ebay.com koja se zove Istinska Protivurecnost. U njoj ima 1000 slika i dokumenata originala uz testemoniju samoga Mihailovica o svakome dokumentu. Pravo blago za svakoga koji zeli da potvrdi svoja ubedjenja

Milan1943

06.12.2013. 17:07

@BiljanaMitrovic - Sada sam bio na sajtu i mogu da zakljucim da je ovo vrlo interesantno stivo. Uvek sam zeleo da cujem samoga Mihailovica da objasni sta se sve desavalo. Tuzno je to sto ovi novi falsifikatori istorije ne objavljuju to kod nas u Srbiji. Cega se plase? Naravno istine. Cudi me sto su izabacili i ovaj feljton jer je vrlo realan. Verovatno cu kupiti knjigu jer zelim da imam sve te dokumente i da ih pokazem ovim sve brojnijim fanaticima koji knjigu nisu procitali a veruju izmisljotinama.

BiljanaMitrovic

04.12.2013. 21:33

I jos jedna stvar. Ovo na slici nije Kapetan Bil Hudson vec britanski tajni agent u Zagrebu Stefan Klisold, onaj koji je takodje potvrdio da je Mihailovic poslao generala Svetomira Djukica u Zagreb u aprilu 1945 da pregovara sa Pavelicem oko zajednickih akcija protiv partizana, slobodnom prolasku svojih ljudi i medicinskoj i vojnoj pomoci. Tu je DM preko Djukica dao zeleno svetlo da ustase likvidiraju Djurisica, Lalatovica, Vasica u Jasenovcu i ostale vojvode za koje je tvrdio da su ga izdali

MiodragN

05.12.2013. 21:44

@BiljanaMitrovic - Gospodjo(djice)Mitrovic, mozete li mi napisati jos malo o tome sta vi jos znate o likvidaciji ovih 450 cetnickih komadanata. Medju njima je bio i moj deda. Vec sam odgovorio o tome na sledecim stranicama ali zeleo bih jos da naucim. Ovde ste u pravu. I jeste ih sve izdao Mihailovic. Ovo je moj otac saznao od generala Djukica i vojvode Djujica. Nisu oni njega izdali nego je on njih obmanjivao ceo rat i on je bio jedini krivac sto nas je i komunistomrzac Cercil ostavio zbog te katastro.politike

iz glave

16.12.2013. 21:03

@BiljanaMitrovic - Tito je saradjivao sa ustašama, Prozor je često bez gubitaka menjao vojsku, čas ustašku čas komunističku, a u stvari tako je Pavelić snabdevao Tita, jer su vojne zalihe ustaše redovno popunjavale. Hebrang je zbog tih saznanja ubijen.Partizani nikad nisu napali Jasenovac koji je punom parom radio do maja, iako su u proleće 45 bili daleko iza.

anonimus pepito

06.12.2013. 14:42

Draža,obaveštajni oficir i vođa srpskog pokreta otpora nije bio u stanju da sazna ko je Tito,šta može da očekuje od saveznika i kavu nesreću srpskom narodu donose partizani(komunisti)..Kakva tragedija jednog naroda!

Voja

16.12.2013. 09:51

Ових дана нађох на вебу књигу Ратка Мартиновића "Од Равне Горе до Врховног Штаба". Човек описује своја путешествија од 25. марта до краја новембра 1941. на врло реалан начин, дан по дан. Иако је писао 1979. као генерал-потпуковник ЈНА, већ у предговору каже да је почео као четник и да је једини разлог преласка у партизане могућност да води борбу против Немаца. Можемо да споримо концепте (шта је боље, чекати или напасти), али не и ком је концепту прибегао Дража и да је тукао партизане због тога.