Caru Nikolaju u goste

Bojan Drašković

20. 07. 2013. u 18:57

Цару Николају у госте
Nešto pre Njegoševog odlaska na put, 23. maja 1833. godine Vukotić donosi "Zakone otačastva", koje, kako se po svemu vidi, ne potvrđuje niko

PUNE dve godine Njegoš je radio da dobije vladičansku titulu od strane Rusije.

Godine 1831. i 1832. Rusija odbija Njegoša, a dozvola stiže tek 1833. kada su se ruske vlasti uverile u njegovu privrženost ruskom dvoru i ruskoj politici. Treba naglasiti da je Njegoš u Rusiju otišao na osnovu preporuke i izveštaja Vukotića koji nije bio baš tako obični ruski avanturista, nego agent ove zemlje u Crnoj Gori, sa specijalnim zadatkom i specijalnom misijom. Njegoševa navodna "nezainteresovanost" svetovnim poslovima i poslušnost i odanost Jeremiji Gagiću i ruskim interesima, postali su dobra preporuka za njegovo zavladičenje u Rusiji.

On u junu napušta Crnu Goru, ostavljajući Vukotića da vlada i upravlja Senatom, gde glavnu reč vode njegovi ljudi koji ne trpe toliko strano tutorstvo i strane običaje.

Nešto pre Njegoševog odlaska na put, 23. maja (po starom kalendaru) 1833. godine Vukotić donosi "Zakone otačastva", koje, kako se po svemu vidi, ne potvrđuje niko. Ovi "Zakoni otačastva" bili su Vukotićevo, a po Ivačićevim rečima i Gagićevo delo, stračunato s namerom da podignu ugled Vukotiću dok se mladi gospodar nalazi na putu.

Istoga dana kada Vukotić donosi "Zakone otačastva", praviteljstvo crnogorsko zaključilo je da Njegoš pođe u Petrograd. "Sobranije" je zamolilo ruskog cara Nikolaja Prvog da Njegoš postane vladika "davno udove mitropolije crnogorske", tako da ovi zakoni nisu mogli biti Njegošu nepoznati.

Njegoš je 15. juna (po novom) 1833. mogao da krene na put. S njim je pošao njegov sekretar Dimitrije Milaković i telohranitelj Stefan Petrović. Do Kotora ih je ispratilo tridesetak uglednih Crnogoraca. U Dobroti odseda kod svog prijatelja, bogatog trgovca Ilije Lumbardića, koji je inače bio u srodstvu sa Ivanom Vukotićem i Matejom Vučićevićem. Carinarnica u Kotoru je pažljivo pregledala Njegošev prtljag i ustanovila da nosi dva mala sanduka s belim rubljem; kod njega nije bilo knjiga niti nekih drugih hartija. Sa sobom je Njegoš nosio jedino rukopis "Pustinjaka cetinjskog", čije će izvode čitati po srpskim salonima Kotora, Trsta i Beča.

Njegoš u Beč stiže 4. jula. Tamo posećuje ruskog poslanika Tatiščeva i mitropolita Stevana Stratimirovića, koji se tih dana zadesio u Beču. Istovremeno se susreće sa Vukom Karadžićem. Impresioniran budućim crnogorskim vladikom, Vuk o njemu pohvalno piše Mušickom i Jovanu Stejiću, i lično ga upoznaje sa Jernejom Kopitarom. U Beču se Njegoš zadržao oko dve nedelje, razgledajući grad. Ovde upoznaje i Alojza Šlegela, kome daje svoj rukopis "Pustinjaka cetinjskog" na štampanje.

Iz Beča kreće sredinom jula, kolima preko Poljske, i stiže u Petrograd 1. avgusta 1833. godine.

Posle kratkog odmora, Njegoš je u Petrogradu posetio tadašnjeg ministra spoljnih poslova Rusije, grofa Karla Vasiljeviča Neslerodea i oberprokuratora Sv. sinoda Stepana Dimitrijeviča Nečajeva, koji je na mladog, crnogorskog arhimandrita ostavio naročito lep utisak, o čemu svedoči i kasnije ispevana oda u "Pustinjaku cetinjskom".

TRST PRVA STANICA U Kotoru Njegoš unajmljuje mali brod "Umile", od 41 tone nosivosti, koji je pripadao Špiru Žbutegi iz Prčnja, s posadom od pet ljudi. Brodić je krenuo 19. juna iz kotorske luke za Trst. U Trstu se zadržava dva dana, posećuje kneza Mata Ivanovića, kome i posvećuje svoju zbirku "Glas kamenštaka", zatim se susreće s Jovom Milakovićem, bratom Dimitrija Milakovića, kao i s brojnim srpskim trgovcima u ovom gradu, gde obilazi i srpsku i grčku crkvu, kao i škole.

Neslerode je odmah referisao ruskom caru, izloživši mu celu istoriju Crne Gore poslednjih godina, kao i Vukotićevo pismo kojim izražava želju celog naroda Crne Gore da se Njegoš zavladiči u Rusiji. Car "ne nalazeći nikakve prepreke tome", odobri Sinodu Ruske crkve da postupak dozvoli, kao i da se 15.000 rubalja može potrošiti na posvećenje arhimandrita Cetinjskog manastira za vladiku Crnogorsko-primorskog i skenderijskog.

Na sednici Sinoda, kojom je predsedavao mitropolit Serafim, odlučeno je da mladi Rade Tomov, bez obzira na to što je imao samo dvadeset godina, dobije viši jerarhijski čin 9/21. avgusta 1833. godine, a sam čin posvećenja, rukopoloženja, obavljen je u Aleksandronevskoj lavri 15/27. avgusta iste godine.

Primivši odluku Svetog sinoda, car je lično svojom rukom prepravio datum posvećenja na 6/18. avgust 1833. godine u Spasopreobraženskoj katedrali, jer je trebalo da krene na put, pošto su ga u Teplicama u Češkoj čekali pruski kralj Fridrih Vilhem i austrijski car Franc Prvi. Prisustvo ruskog cara prilikom rukopolaganja mladog Njegoša za vladiku bila je osobita privilegija i puno priznanje porodici Petrović-Njegoš, za ukupan višedecenijski rad na učvršćivanju i odbrani ruskog državnog interesa na ovom području Balkanskog poluostrva.

Po dolasku u Petrograd Njegoš piše pismo Vuku, iz kog vidimo kako je Petrograd delovao na mladog Njegoša. Ovo pismo ne ukazuje samo na oduševljenje mladog Crnogorca veličinom i sjajem Rusije, nego prvi put, doduše nejasno i maglovito, ali ipak vidljivo, imamo motive nebeskog prestola, koje ćemo kasnije videti u "Luči mikrokozmi".

Dana 2/14. avgusta 1833. godine usledio je Njegošev prijem kod cara Nikolaja. Kada je ugledao mladog gorostasnog crnogorskog monaha, car koji je inače bio krupnog rasta, rekao je: "Pa vi ste viši od mene". Na tu mu je Njegoš spremno odgovorio: "Samo je Gospod Bog veći od ruskog cara".

Ta rečenica izazvala je kod Nikolaja veoma pozitivan utisak. On se uverio u inteligenciju i diplomatsku snalažljivost mladog crnogorskog arhipastira, koji s punim pravom zaslužuje osobitu naklonost Rusije. Ovim prijemom izglađeni su svi dosadašnji sporovi između Rusije i Crne Gore, koji su bili vidljivi u vreme Petra Prvoga i to s ruske strane; podignut je ugled Petru Drugome Petroviću Njegošu, čoveku pod zaštitom ruskog cara, njegovoj porodici i plemenu. NARUDŽBENICA

Knjiga „Njegoš“ može da se kupi u većim knjižarama, kod izdavača NNK, Terazije 14/3, da se naruči na telefone 011/268-7051 i 065/268-8975 ili na mejl i.p.nnki@eunet. rs

(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

vuk-maniti

20.07.2013. 20:02

Licno smatram da je "drama" izmedju Guvernadura Radonjica i Vladika Petrovic-Njegos izmisljena, radi skretanja istorijske paznje u pogresnom smjeru !? Skoro svi dogadjaji i licnosti u djelima Petra-2 Petrovica Njegosa su ili izmisljeni ili prikupljeni iz razlicitog vremena i prostora ! Nesporno Petar-2 je veoma inteligentna licnost, stavljena u funkciju obesmisljavanja istorije srpskog naroda zajedno sa Vukom Karadzicem !? Treba li da naglasavam, da ih smatram AUSTRIJSKIM falsifikatorima???

junackopleme

21.07.2013. 00:40

@vuk-maniti - Guvernaduri nisu bili u sukobu sa Petrovicima, jer nikada nisu imali pretenzije na crkvenu vlast. Uvek su Petrovici hteli da imaju i svetovnu vlast (naravno zbog finansija kako se kasnije i pokazalo te su posle otimanja guvernadurske imovine i UBISTVA velikog broja clanova guvernadruske porodice Radonjic, postali najbogatija porodica u CG). Drama jedino postoji oko izmisljene titule vladika- crkveni i svetovni vladar.Drama je dakle oko onoga - svetovni vladar.

Munja Sokolovic

21.07.2013. 05:06

@vuk-maniti - vuce maniti .koliko si pametan tako i pises .da ti nije bilo karadjordja injegosa i danas bi ti po beograckom pasaluku setali age i begovi . vuce maniti vidim da si manit javi se veterinaru dok si na vrijeme da ti udari dozu protiv besnila

junackopleme

21.07.2013. 00:47

U celokupnoj istoriografiji vezanoj za Njegosa i guvernadura Vukolaja Radonjica, kao i na Wikipediji i dr., stoji da je jedan od najvecih uspeha vladike to sto je kao prvu stvar ucinio, bilo ukidanje guvernadurstva. Na stranu to sto dokument nije potpisan ni od jednog clana "Njegosevog Senata", vec je vazno to sto Njegos 1831. godine kada "ukida" guvernadurstvo -, nije vladika, vec samo kaludjer Rade. Tek 1833. postaje vladika. Kako jedan kaludjer moze ukinuti najvisu svetovnu vlast???

vuk-maniti

21.07.2013. 11:02

@junackopleme - Prihvatam mogucnost da se posle vjekovne propagande ljudi osjecaju "obavijesteni"?! Ne'bih polemisao sa "pticama", ali postavljam pitanja radi istine!? 1)Ko su Guvernaduri=funkcija. i ko ih je postavljao=imenovao. 2)Koja prava i obaveze su imali i prema kome. 3)Koje djelo=aktivnost su napravili kalo "junackakuca" rece za 150.godina vladavine. I da vas upozorim da sva relevantna istorijska dokumentacija potvrdjuje da je u periodu od 1766 do 1773 apsolutnu vlast u Crnoj Gori imao Scepan Mali !!!

junackopleme

21.07.2013. 22:42

@junackopleme - Guvernadur je od 1511. bio činovnik postavljen od Mletaka, a koji je posredovao u sporovima između Crnogoraca i Mletačke republike. Prvi je bio Antonije Bolica, a kasnije porodica Vukotic. Prvi guvernadur koga postavlja crnogorski narod, a ne Mletci, je Stanislav Radonjic od koga ta titula postaje nasledna u njegovoj porodici.

junackopleme

21.07.2013. 22:42

@junackopleme - Crnogorski alaj-barjak, „koji je predstavljao zajedničku vojnu zastavu cjelokupne crnogorske vojske, kao i državnu i nacionalnu zastavu“, a to znači i simbol vrhovnekomande nad crnogorskom vojskom, nalazio kod guvernadura Radonjića od momenta kad su oni preuzeli tu funkciju ..."

junackopleme

21.07.2013. 22:44

@junackopleme - Vojvodu, serdara Stanišu (Stana) Radonjića je 1718. godine opštastvo (narod) crnogorsko postavilo za vrhovnog serdara.Stano je sin popa Vučete, a unuk Radonjin po kome ova porodica nosi prezime Radonjić. Pomenuti Radonja je bio oženjen sa ćerkom ćerke kraljice Jelene.Sin Stanov, Vukosav (Vuk Stanišić) pominje se i u pjesmi "Vuk Stanišić i Beg Ljubović".

junackopleme

21.07.2013. 22:45

@junackopleme - Stanislav Radonjić Radio je na izradi, obnovi i proširenju crkve Sv. Gospođa i crkvi Sv. Arhandjela na Njegušima, kao i nabavljanju sredstava za obnovu i održavanje manastira na području Albanije koji su pod vjerskom ingerencijom Cetinjske mitropolije.

junackopleme

21.07.2013. 22:52

@junackopleme - Stanislav Radonjic je bio prvi crnogorski guvernadur od 1756.Prva pobeda Crnogorada pod njegovom komandom, nad turskom vojskom cehaje Ahmet-pase, dogodila se na Cevu i Bjelicama gde je Sanislav pogubio i samog cehaju. Mitropolit Vasilije je uoci te bitke pod veom cudnim okolnostima napustio zemlju? Na proslavi pobede, Zbor crnogorski na Cetinju je nagradio Stanislava Radonjica pored vec postojecih titula, pop,vojvoda,serdar i titulom guvernadur, koja je postla nasledna u njegovoj porodici.

junackopleme

21.07.2013. 22:56

@junackopleme - Stanislav Radonjic je radio na izradi, obnovi i prosirenju crkve Sv.Gospodja i crkvi Sv. Arhandjela na Njegusima, kao i nabavljanju sredstava za obnovu i odrzavanje manastira na podrucju Albanije koji su pod verskom ingerencijom Cetinjske mitropolije. Njegov djed Stanisa Popov izradio je mitru za Borilovica 1682.g. i bio je ujedno i vojvoda, pa je posle postao i serdar. Stano je sin popa Vucete, a unuk Radonjin po kome porodica nosi prezime. Radonja je bio ozenjen cerkom cerke kraljice Jelene.

junackopleme

21.07.2013. 23:00

@junackopleme - Jova Radonjic sa nepunih 17 godina nasledjuje guvernadurstvo u CG 1765.posle smrti starijeg brata guvernadura Vukolaja I. Bio je guvernadur sa najduzim stazem u CG, i prema naslednom i prema izbornom pravu. Biran je uzastopce 19 puta na po dve godine, ukupno 38 godina, sve do svoje smrti. U vreme napada Mahmud pase Busatlije 1758. glavnu ulogu u odbrani zemlje ima Joko, dok je u to vreme Petar I bio van CG, daleko od bojnog polja punih 12 godina.

junackopleme

21.07.2013. 23:01

@junackopleme - 1796. godine u Martinicima, a zatim iste godine u boju na Krusima crnogorska vojska odnela je pobedu nad vosjkom Mahmud pase Busatlije, u kojoj je Busatlija i poginuo, a pod komandom guvernadura Jovana Radonjica je bilo dve trecine vojske (dok je vladika komandovao jednom trecinom).

junackopleme

21.07.2013. 23:05

@junackopleme - Guvernadur Vukolaj Radonjic bio je skolovani oficir u Plemickoj Akademiji u Sklovu (Belorusija), bio je kavalijer ordena Sv. Ane i Sv. Georga. I pored naslednog prava na guvernadurstvo po Gramati iz 1770. god. za guvernadu7ra je i formalno izabran 15.maja 1804.god. na Opstenarodnoj skupstini, dve godine posle smrti svoga oca Jovana. Na Ugovoru proglasenja ujedinjenja iymedju Boke i CG u Dobroti 1813.g, stoji potpis guvern. Vukolaja u ime cele Crne Gore i Brda.

vuk-maniti

27.07.2013. 11:27

@junackopleme - Kako je bio Vojvoda pa postao Serdar ? Da ti napravim poredjenje: to je kao da je bio "General" pa postao "Kaplar" !? Koje i cije kraljice Jelene dragi moj zbunjeni prijatelju ???

vuk-maniti

27.07.2013. 11:35

@junackopleme - "junackopleme" ti sigurno imas materijala da u periodu posle Htista dokazes "prve oblike demokratskog odlucivanja"?! Nemoj to formulisati u istoriji jer te mogu sporiti sa "Rimskim senatom" a i Grci su imali nekakve oblike kolektivnog odlucivanja PNE !?