Čvrst savez sa Milošem

Bojan Drašković

18. 07. 2013. u 20:15

Чврст савез са Милошем
Stvari u Turskoj nisu išle u dobrom smeru. Istog meseca, pre nego što će doći do ustanka protiv sultana Njegošu se obratio Miloš Obrenović pismom

STVARI u Turskoj nisu išle u dobrom smeru. Istog meseca, pre nego što će doći do ustanka protiv sultana, Njegošu se obratio Miloš Obrenović, sledećim pismom:

Znajući da se skadarski vezir s Bosnom sprema na sultana, ja za moju politiku shodno nalazim ostati u miru i tišini, a ne mješati se u njina djela. No sudim, da bi to po Crnu Goru probitačno bilo, kad bi prvome od pomoći biti, i neko čislo oružanih ljudi, a za plaću, dati mu mogla. Ne znam kakvo je vaše u tome prizreniju raspoloženije, ja mu ne mogu pomoći, vama stoji na volji, dati mu rukopomoć ili ne dati. No ovo dolazim naročito savjetovati vam: ne mojte da uznemirujete vezira rečenoga, Crna Gora više puta je bila se s njime, i nije mogla na kraj izići. Crna Gora ne može bez Skadra ni sušćecvovati, ona i ranu svoju ima od njega, i trgovinu svoju posredstvom njega rasprostranjava. Ako još zadate veziru slovo da ga nećete dirati, moći ćemo za vas i veće polze ugovoriti“.

Njegoševo podržavanje Gardaševićeve bune došlo je na mig Miloša Obrenovića. On je na taj način omogućavao Bušatliji, svome pobratimu, koga je zaustavio da učestvuje u Rusko-turskom ratu, da ovom prilikom može slobodno da ustane protiv sultana, jer će mu leđa biti obezbeđena od crnogorskog napada.

Marta 1831. godine bosanski begovi i skadarski vezir Mehmed-paša Bušatlija ustaju protiv sultanovih reformi. Istovremeno, hercegovačko plemstvo na čelu sa Ali-pašom Rizvanbegovićem, Smail-agom Čengićem i drugom vlastelom stavljaju se na sultanovu stranu. Položaj Miloša Obrenovića bio je dosta ambivalentan, i dok je, s jedne strane, podržavao antireformski pokret u Albaniji, dotle se nudio sultanu da sa 25.000 srpskih vojnika uguši ustanak u Bosni, koji je i izbio zbog pripajanja šest nahija Miloševoj Srbiji. Njegoš, doduše, vodi čistu, antisultansku politiku saradnje i saveza s Gardaševićem i Bušatlijom kojima nudi utočište u svojoj zemlji, ako bi dopali nekakve nevolje.

Ruski vicekonzul, Jeremija Gagić, 27. marta 1831. godine piše Njegošu:

Mene je drago što vi s knjazom Milošem imate prepisku, no još bi mi draže bilo, da znam da je vaša prepiska iskrena i prijateljska i prava. Vaši tjesni sojuz s Milošem može vam od najviše polze biti“.

Dakle, Rusija podržava savez između Srbije i Crne Gore po ovom pitanju. Ona ipak u Milošu vidi glavnog igrača, koga bi trebalo mladi crnogorski gospodar da sluša i pažljivo uči diplomatski i politički zanat. Tako ga sledećeg meseca, 18. aprila 1831, Gagić ponovo upozorava:

Vi ne možete vjerovati, koliko mi je drago, što ste u tijesnom snošaju i dobrom soglasju s knjazom Milošem, no žao mi je što je vaša prepiska tako rijetka, a osobito u ovo vrijeme, kada ste jedan drugom od potrebe“.

KAO ŠĆEPAN MALI VUKOTIĆ ima oko 60 godina, jakog je telesnog sastava, na izgled odličnog zdravlja, za ono vreme dosta dobro obrazovan, veoma lukav, oprezan u razgovoru, pravi se da je iskren, predusretljiv i prijatnog je ponašanja. Njegov dolazak na Cetinje po mnogo čemu liči na dolazak Šćepana Malog, o kome je Njegoš dosta slušao od svoga strica koji je bio očevidac i direktni protagonista ove epizode crnogorske istorije.

Rusija i sama koristi nerede, da pojača svoj uticaj u Crnoj Gori, što je i glavni cilj Vukotićeve i Vučićevićeve misije, ugovorene još 1829. godine, dok je vladika Petar Prvi bio živ. Pre toga Rusija sedamnaest godina nije isplaćivala pomoć Cetinjskom manastiru i mitropoliji, što se vidno odrazilo na stanje crnogorskih finansija. Tako je prevashodni cilj Vukotićeve misije bio taj da u Crnu Goru donese zaostalu rusku pomoć i pomogne učvršćivanju institucija državne vlasti.

Prema Medakoviću, Vukotić je bio podoficir ruske vojske, rodom iz naših krajeva, koji je stupio u kontakt s Petrom Prvim Petrovićem Njegošem, s namerom da mu ovaj izda dokument o tome da je u srodstvu s nekim ruskim plemićem, koji je umro bez dece, ostavivši u nasleđe imovinu u vrednosti od 400.000 rubalja, što je u to vreme bila ogromna svota novca, 150 puta veća od godišnje carske pomoći Crnoj Gori.

Stari vladika mu je izdao potvrdu i on je nasledstvo dobio.

Kasnije je, na osnovu svojih veza sa crnogorskim vladikama, Vukotić dobio zadatak i odobrenje da, najverovatnije o svom trošku ode u Crnu Goru i pošalje izveštaj o moralnom vladanju mladog vladičinog naslednika, kako bi dobio saglasnost od cara i Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve za rukopoloženje u Petrogradu, čemu je jedina smetnja bio mlad uzrast Rada Tomova.

On na Cetinje dolazi 25. septembra 1831. godine zajedno sa svojim sestrićem Matejom Vučićevićem.

Prvi Vukotićev susret sa crnogorskim narodom i glavarima dogodio se u nedelju, 2. oktobra 1831. godine (po starom kalendaru), kada je prilikom njegovog dolaska održan veliki narodni zbor, gde dolaze glavari iz Grahova i Kuča.

Tom prilikom Vukotić čita lažnu carsku gramatu, predaje starešinama 2.000 talira, arhimandritu Petru uručuje poklone od cara Nikolaja Prvog, jedan misal u vrednosti od 500 talira i ukrašeni putir za Cetinjski manastir.

U ime ruskog cara odlikuje arhimandrita Petra Drugog, igumana Ostroškog manastira Josifa Pavićevića, i igumana manastira Morače Mojsija Zečevića. Svakom plemenskom glavaru poklanja po tri talira.

Na tom narodnom zboru se zaključuje da se privremeno obrazuje Senat, koji će sačinjavati 12 serdara iz svih nahija, kao i da se formira narodna straža od 100 ljudi.

Milorad Medaković tvrdi da su lažna carska gramata i Vukotićevo oblačenje generalske uniforme, zapravo, došli od samog Njegoša, koji je i učestvovao u ovom falsifikatu, kako bi Crnogorce primorao da se privole centralnoj vlasti. Njegova je ideja bila da uz pomoć stare carske gramate, iz vremena Petra Velikog, skine pečat i stavi na novu gramatu. Istovremeno je ovaj dokument Njegoš držao kod sebe i često ga je spominjao prilikom njegovog kasnijeg sukoba s Vukotićem i Vučićevićem.

NARUDŽBENICA

KNjIGA „Njegoš“ može da se kupi u većim knjižarama, kod izdavača NNK, Terazije 14/3, da se naruči na telefone 011/268-7051 i 065/268-8975 ili na mejl i.p.nnki@eunet. rs

(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

junackopleme

18.07.2013. 22:17

Petrovici i dan danas falsifikuju dokumenta kao i istoriografiju Crne Gore. To im je valjda u krvi. Najpre su poceli sa vladikom Danilom tako sto uporno tvrde da je on prvi od "dinastije" Petrovic. Vladika Danilo se NIKADA NIGDE NIJE potpisao i kazivao se kao Petrovic. Na svim svojerucnim potpisima stoji samo vladika Danilo. Isto tako niko nikada nije otkrio svetovno ime Petra I Petrovica. Samo se zna mirsko ime. Kako je to moguce, kada "savrseno" znaju svoje poreklo da su od nekog Heraka???

junackopleme

18.07.2013. 22:43

Na cuvenoj Stegi stoji kao prvopotpisani guvernadur Jovan Radonjic, a ipak se istoriografija bavi falsifikovanjem pismenosti Petra I, tvrdeci da je bas on autor (iako njega nema nigde kao potpisnika, a ni rukopis nije njegov). A sto se tice njihovog obrazovanja, u jednom pismu Petra I na primer pise: ..."moramo i mi kako znamo iskolovati nekoga nasega, jer "ovi" Radonjici imaju cak i Djordjija koji se skolovao u Engleskoj i tamo zivi, a guvernadur Vuko se skoluje u plemickoj skoli u Sklovu ...

vuk-maniti

19.07.2013. 15:01

@junackopleme - Zbog dokumentacije=pismenosti, dusom i tijelom mu je bio odan Francesko Dolci, sa kojim je protjeran iz Rusije kada je dosao da se HIROTONISE !!!

junackopleme

18.07.2013. 22:47

A ne bi skodilo pomenuti i prvu zenu istoriografa Katerinu Radonjic (sestru guvernadura Stanislava Radonjica) koja je autor knjige "Kratki opis o Zeti i Crnoj Gori" iz 1774. godine. Toliko o pismenosti nekih Petrovica.

"ja tebe srdare ti mene vojvodo"

19.07.2013. 12:11

"Svetorodna loza" Petrovic Njegos je najzasluznija zbog cega mi (skoro svi) o feudalnim zvanjima neznamo nista !? Mozda je nekada neki Radonjic bio guverner Venecije ili Austro-Ugarske u Boki Kotorskoj. Ali to nema nigdje znacenje za opstu upotrebu, osim za licna nadgornjavanja "GUVERNADURA i DINASTIJE"?! Ako su ljubimci knjaza Danila i Nikole koji je postao i Kralj, od obicnih seljaka=brdjana, postajali Vojvode ko su onda bili Serdari ??? Titule Serdara je davala Austrijska Carica Marija Ter...

"ja tebe srdare ti mene vojvodo"

19.07.2013. 13:50

@"ja tebe srdare ti mene vojvodo" - Marija Terezija je naseljenim Srbima iz Crne Gore i Hercegovine davala plemicku titulu SERDAR'a cime ih je oslobadjala poreza i cinila privilegovanim u odnosu na ostalo stanovnistvo!? Sama jezicka konstrukcija ser+dar, govori dovoljno o cemu se radi !? Vojvoda je nasledna ili izuzetnim podvizima stecena titula koju je u vrijeme "svetorodne loze" mogao objasniti Kuch'ki Vojvoda Marko Miljanov, koji je u vise generacija nosi u nasledstvo!? Od Stevana Crnojevica=(Skender-Bega) Jovana pa Drekale, ..

junackopleme

20.07.2013. 01:54

@"ja tebe srdare ti mene vojvodo" - Radonjici su bili na vlasti duze od sedam i po decenija (i to je guvernadurska titula bila nasledna u porodici za sta postoji i jedini validni dokument koji je ikada nekom u Crnoj gori bio izdat i to guvernaduru Jovanu Radonjicu na Sveopstem Zboru na Cetinju 1770. godine i koja nikada nije ni jednim dokumentom validnim ponistena do dana danasnjeg). Tzv.Odluka senate kojom Njegos oduzima vlast guvernaduru Vukolaju NIJE POTPISANA ni od jednog clana i samim tim je nevazeca. Dinastija guvernadura

vuk-maniti

19.07.2013. 16:19

"...lici na Scepana Malog, o kome je Njegos dosta slusao od svog strica koji je bio ocevidac i protagonista ove epizode crnogorske istorije." ?! Pa TO' je ono sto se kraj mojeg ognjista govori od 1773. ali smo uplaseni da o tome javno kazemo istinu ?! Naravno da je bio ocevidac' jer je bio protagonista ?!Zahvaljujem vam na ovom tekstu !!!