Sve bitke naših Španaca

Borislav Lalić

nedelja, 30. 12. 2012. u 18:07

Све битке наших Шпанаца
Slavni i već iskusni borci odmah preuzeli vodeću ulogu u partizanskim jedinicama

OD oko 800 preživelih španskih boraca, njih 275 uspelo je da se probije do Jugoslavije i da ode u novi, takođe antifašistički i partizanski rat, u kojem će, opet, polovina njih izginuti.

Kad je Španski građanski rat, u proleće 1939. godine okončan pobedom Franka, uz svesrdnu i presudnu pomoć Hitlera i Musolinija, za španske dobrovoljce nastala su teška vremena.

Kuda sada? Nad Evropom se nadneo bauk fašizma, a Španijom je zavladao mrak. Oko 250.000 španskih izbeglica pobeglo je iz zemlje, a svaki dan je Franko streljao stotine građana.

Ministar u Musolinijevoj vladi, grof Ćano, posetio je te godine Španiju, neposredno posle sloma republike i zapisao u dnevniku užasavajuće podatke - da je u Madridu svakog dana streljano oko 300 ljudi, u Barseloni 150, Sevilji 60. A Kaudiljo je javno pretio: „Ako bude bilo potrebno, poubijaćemo pola Španije...“

Preživeli „dobrovoljci slobode“, među kojima i naših 800, takođe su potražili spas u izbeglištvu, ponajviše u susednoj Francuskoj, gde ih nije čekala dobrodošlica, nego sabirni logori opasani bodljikavom žicom. U svoju zemlju nisu mogli da odu jer im je zakonom kraljevske vlade bio zabranjen povratak.

Sa kakvim osećanjima i sa koliko tuge su naši španci, napustili Španiju, govori i zapis Marka Oreškovića sa špansko-francuske granice: „Stegao sam srce i ćutke zakoračio preko granice. Okrenuo sam se. Doviđenja, Španijo, zemljo koja si mi prirasla srcu kao da si moja rođena domovina“.

KRALJEVO ODLIKOVANJE U PROLEĆE 1996. godine, na šezdesetu godišnjicu Španskog građanskog rata, španski parlament je izglasao zakon kojim se svim španskim borcima daje špansko državljanstvo. To im je bio obećao na kraju španskog rata ondašnji premijer Negrin. Bio je to zakasneli, dirljiv akt. U tom trenutku, u svetu je u životu bilo još svega oko 400 španskih dobrovoljaca, a naših samo 17! Deset godina kasnije, španski kralj Huan Karlos odlikovao je Lazara Latinovića, predsednika Udruženja jugoslovenskih španskih boraca Ordenom za građanske zasluge, u znak priznanja svim jugoslovenskim interbrigadistima.
Te godine, u Jugoslaviji, koja više kao takva nije ni postojala, bili su u životu: Lazar Latinović (91) u Beogradu, Dragutin Đurđev (93) u Beogradu i Milojko Teofilović (92) u Kaliforniji.

Drugi svetski rat je već počinjao. Neki naši španci su odvedeni u nemačke koncentracione logore, jedan broj je ostao u Francuskoj, a računa se da je njih 350, tajnim kanalima i uz puno rizika, uspelo da se domogne Jugoslavije.

U životu te generacije mladih entuzijasta, „dobrovoljaca slobode“ i boraca protiv fašizma, počinjala je nova epopeja. KP Jugoslavije, koja je bila glavni organizator i predvodnik oslobodilačke partizanske borbe, prihvatila je oberučke španske ratnike, među kojima je bilo najviše članova partije. Od 350 španaca, koliko ih se vratilo u zemlju, 275 su otišli u partizane. Sa oreolom španske slave i ratnim iskustvom sa Iberijskog poluostrva, ti mladi ljudi su činili najznačajnije i najubojitije jezgro partizanskog pokreta. Oni su bili u prvim redovima ustanka, oni su komandovali prvim partizanskim jedinicama, pripala su im prva ratna priznanja.

Nije nimalo slučajno što je za komandanta Prve proleterske brigade postavljen Koča Popović, dok je na čelo Druge proleterske došao Peko Dapčević. U mnogim mestima naši španci su bili organizatori ustanka, komandanti prvih partizanskih odreda.

Od 275 učesnika u ratu, 129 je izgubilo živote u borbi, skoro polovina, kao što je bio slučaj i u Španiji. A od tih preživelih, 59 su proglašeni za narodne heroje, a njih 30 je dobilo čin generala! Četvorica španskih dobrovoljaca su komandovala armijskim grupama - Prvom - Peko Dapčević, Drugom - Koča Popović, Trećom - Kosta Nađ, Četvrtom - Petar Drapšin.

Naši španci su bili aktivni borci i u francuskom pokretu otpora, Ljubo Ilić, koji će kasnije biti ambasador u Meksiku, dobio je u Francuskoj čin generala. U francuskom pokretu otpora bili su i Vlajko Begović, Lazar Latinović, Lazar Udovički, Gvido Nonveiler...

Iz tog ratnog perioda potrebno je nabrojati još neka imena: Blagoje Nešković, Vlado Popović, Branko Krsmanović, Vlado Ćetković, Ivan Gošnjak, Gojko Nikoliš, Otmar Kreačić, Veljko Kovačević, Veljko Vlahović, Vojo Todorović.

Posle rata, 20 španskih boraca postali su članovi CK KPJ, njih desetorica su bili ministri, a jedanaestorica naši ambasadori u svetu.

No najveću slavu, naši španci su postigli kod svog naroda. U istoriji ratovanja, bar kada je o prošlom veku reč, nije bilo takvog slučaja i takve generacije koja svoju borbu nije vezivala ni za svoju državu, ni za svoju naciju, ni za svoju religiju. Jedino za slobodu ljudi i naroda. „Dali su nam sve - svoju mladost, svoju krv i svoj život, a nisu tražili ništa, sem da se bore zajedno sa nama“ - govorila je La Pasionarija.



Kraj

Komentari (7)

dragan

31.12.2012. 05:45

Velicanstveno podsjecanje na velike ljude iz nase blize proslosti .Dobro bi bilo vise pisati o ovakvim i slicnim junacima ,a ne prekrajati istoriju i velicati one koji ne zasluzuju ni pomen .

Nesa

31.12.2012. 12:07

"nije bilo takvog slučaja i takve generacije koja svoju borbu nije vezivala ni za svoju državu, ni za svoju naciju, ni za svoju religiju" - Imali su oni svoju Religuju i zvali su je Komunizam, a ovo je bio projekat KOminterne o Izvozu Revolucije. To je i osnovni razlog nemesanja Francuske i GB , od dva Zla su birali manje, jer sta ce im KOmunisticka Spanija . A Spanija i Portugalija su pod tim rezimima ziveli jos skoro 40 godina.

alex

31.12.2012. 19:44

@Nesa - Jadno. Nemogu da verujem da neko fasizam naziva manjim zlom a jos manje da ima ljudi koji to podrzavaju. Strasno.

boroshark

31.12.2012. 20:52

Također se mora odati priznanje Josipu Brozu koji se zahvalio Vladi Dapčeviću jadranskim ostrvcetom. Nevjerovatna slučajnost da Titova tajna služba, jedna od najboljih na svijetu, nije uspjela da likvidira Antu Pavelića. Gestapo poslije torture nad Rankovićem ga šalje u bolnicu pošto je Gestapo poznat po svojoj humanost, nakon čega ga iz bolnice oslobađaju ilegalci. 'Neoprezni' Njemci su propustili da postave jaču stražu pošto su imali 'samo' člana CK KPJ. Logično.

mirkec

07.03.2013. 15:16

@boroshark - Pa diktator Peron je dao Pavelica!?,i telefonirao Titi,da je Pavelic na aerodromu za deportaciju.Tito je rekao:"ja necu ponovo vodit revoluciju u Hercegovini"!Taj stenogram je u ministarstvi inostranom bivse Yu.

frf

01.01.2013. 13:42

U to vreme su ljudi verovali u nesto i bili spremni da se za ta svoja uverenja zrtvuju.Danas je situacija potpuno drugacija.Ne vidim da mladi ljudi imaju neke ideale,osim onih da najkracim putem dodju do slave i novca.

rokivoje

01.01.2013. 22:40

ma kakvi vernici ,oni su ubijani ,samo poslusnici i u dovoljnoj meri antisrbi su opstajali ,svi ostali su sklanjani ,neko pre neko posle. Svi koji nisu postovali doktrinu o Jugoslaviji kao tamnici naroda i Srbima kao "hegemonima" jednostavno promasili su temu , i dok su se osvrnuli izgubili bi glavu ili porodicu ili sve to i gore.Veilke igre se igraju u ime nacije ,carstva ili interesne grupe(sve zbog para,zlata ,moci, uglavnom opipljivih atributa vlasnistva ili moci).ko to ne zna- neznalica .