SEDMA kosovsko-metohijska brigada, dopunjena novomobilisanim ljudstvom, u jačini od 7.000 ljudi, krenula je 20, 21. i 22. januara 1945. godine, na ispunjenje zadatka. Prvi ešelon u jačini od 2.000 ljudi, krenuo je iz Lipljana i stigao u Kuršumliju, dok je većina brigade, jačine 5.000 ljudi sa kojima je bio Šaban Poluža otezao, uz put mobilisao i došao samo do Podujeva. Tu je Šaban pozvao mobilisanu masu, da ne ide za Srbiju "gde im se priprema klopka" pozivajući da se vrate u Drenicu i povedu borbu protiv nove vlasti.

Šaban je sa svojom vojskom umesto na sremski front krenuo prema Drenici i već 25. januara imao prvi sukob sa jedinicama NOVJ na planini Čičevici kod Vučitrna.

Jedan od Šabanovih pomoćnika bio je Mehmed Gradica, takođe iz Drenice, žandarm iz vremena stare Jugoslavije, a za vreme okupacije uznapredovao je do poručničkog čina. On je oko sebe okupio oko 1.500 ljudi i stavio se pod Šabanovu komandu.

Uk Sadik, vođa orahovačkih odmetnika, odustao je od napada na Peć i poveo svoje ljudstvo ka Drenici gde se stavio pod Polužinu komandu. Tako se u Drenici okupila glavnina balističkih snaga, oko 10.000 odmetnika, a poveći broj je osluškivao i kolebao se.

Šalja kod Kosovske Mitrovice, takođe je stupila u akciju. Adem Voca, sin jednog od prvaka Šalje, Šerifa Voce, požurio je da pomogne odmetnicima. Sa oko 2.000 ljudi, 26. januara, napao je jedan bataljon NOVJ stacioniran u Starom trgu, i potisnuo ga ka Kosovskoj Mitrovici. Bataljonu su pritekli u pomoć ostali delovi brigade i napadači su brzo razbijeni.

Zbog pobune u Drenici, 8. februara 1945. godine odlučeno je da se na Kosovu i Metohiji zavede vojna uprava. Za komandanta vojne uprave postavljen je pukovnik Savo Drljević, dotadašnji načelnik štaba, 1. armije, a za političkog komesara Đuro Medenica, politički komesar 51. Vojvođanske divizije.

SLABOSTI U ŠTABU POBEDNIKA U dokumentima 25. srpske brigade 46. divizije, u analizi događaja u Drenici, Starom trgu i Šalji, o akterima pobune Šabanu Poluži i Ademu Voci ostalo je zabeleženo: "Obojica su u potpunosti iskoristili širokogrudost Operativnog štaba Kosmeta i nameru da se izbegne oružani sukob, kako se ne bi bez potrebe prolivala narodna krv. Da je operativni štab bio energičniji i bezobzirniji prema ovim banditima i da im nije poklonio toliko poverenja, koliko oni nisu ni zaslužili, svakako bi sukob bio izbegnut, dok su njihove snage bile još male. Nije trebalo uopšte pregovarati sa njima".

Tada se krenulo u gušenje pobune sa 39.000 boraca, svrstanih u petnaest brigada NOV.

Šaban Poluža i njegovi odmetnici, trpeli su poraz za porazom. Ali, i na strani pripadnika NOV gubici su bili veliki. Balističko rukovodstvo na čelu sa Polužom, opkoljeno je 21. februara u selu Trsteniku u Drenici. Punih 24 časa pružali su snažan otpor. U toj borbi poginulo je 15, a ranjen 21 borac NOV, među njima i komandant divizije pukovnik Petar Brajović.

Likvidiran je Šaban Poluža, a teško ranjeni Mehmed Gradica ubrzo je umro. Uk Sadik i još neke vođe izvukli su se iz obruča i vratili na svoje terene. Borba sa ostacima razbijanih balista trajala je, istina u manjem obimu do 10. oktobra 1951. godine, kada je poslednja grupa Hasana Ribnika bila likvidirana.

Hasan ipak nije bio poslednji likvidirani odmetnik. Glavni organizator napada na Gnjilane 22. i 23. decembra 1944. godine hodža Mula Idriz, bio se povukao u ilegalnost, a proturena je vest da je sa odmetnicima pobegao za Grčku. Organi bezbednosti nastavili su traganje, što je urodilo plodom tek u leto 1952. godine.

No, rad "NDŠ" je nastavljen sa predsednikom Halimom Spahijom na čelu. On se kao predsednik Sreskog narodnog odbora u Prizrenu popeo na visoku lestvicu nove vlasti, ali stari posao nije zapostavio. Organizovao je ilegalnu organizaciju "Nacional Demokratik Šiptar" i Centralni komitet sa sedištem u Prizrenu. Dva predsednika u jednoj ličnosti: za i protiv nove vlasti!

Kada je posle gotovo tromesečnih borbi 21. februara 1945. godine, glavnina rukovodstva pobunjenika uništena, pobunjenici su se demoralisali a naročito posle druge amnestije, februara 1945. godine, kad su pozvali odmetnike da se predaju i vrate kućama.

U drugoj polovini marta Oblasna partijska konferencija, održana je održana u grču, bez sekretara Oblasnog komiteta Miladina Popovića, koji je ubijen 13. marta 1945. godine u svojoj kancelariji, u zgradi Oblasnog komiteta. Ubica Haki Taha, učitelj iz Đakovice, član ilegalne organizacije, posle ovog zločina, uspeo je da pobegne, ali je ubrzo pronađen i likvidiran.

Miladin Popović, je od osnivanja Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju 1937. godine, stajao na njegovom čelu, kao politički sekretar. U toku rata najviše vremena proveo je u Albaniji, gde je po zadatku CK KPJ pomagao u stvaranju Komunističke partije Albanije. Pred oslobođenje vratio se u Jugoslaviju, učestvovao u oslobađanju Kosova i Metohije i opet preuzeo dužnost sekretara.

Zašto je ubijen Miladin Popović, baš od Albanaca, mada je mnogo učinio za albanski narod. Kada je pobeda izvojevana, nastavio je još aktivnije da radi na obnovi i izgradnji, za bratstvo i jedinstvo, ali i kažnjavanje svih onih koji su onemogućavali razvitak NOP i revolucije na Kosovu i Metohiji.


Kraj