Generala niko neće

Pero Simić

sreda, 20. 06. 2012. u 19:15

Генерала нико неће
Dražu su svi ostavili na cedilu: i Englezi, i kralj, i narod, i deca. Na početku rata Josipu Brozu poštedeo život

GENERAL Dragoljub Mihailović bio je jedinstvena ličnost u istoriji bivše Jugoslavije i Balkana, možda i cele Evrope.

Bio je prvi vođa pokreta otpora u Evropi, čiju su glavu nemački nacisti ucenili već 1941, ali i prvi i jedini antifašista koji je osuđen za kolaboraciju sa fašistima.

Nemci su 1943. godine za njegovu glavu nudili 100.000 rajhsmaraka u zlatu, a njegovi glavni saveznici, Englezi, su ga te iste godine pustiti niz vodu. I optužili da šuruje sa svojim nacističkim dželatima.

Bio je glavna uzdanica jugoslovenske izbegličke vlade u Londonu, a ona je prva posle Engleza digla ruke od njega.

Sve vreme Drugog svetskog rata čuvao je i obraz i tron poslednjeg jugoslovenskog kralja, a u finišu tog rata kralj ga je izdao, pozivajući sve pristalice generala Dragoljuba Mihailovića da pređu na stranu njegovog nepomirljivog ratnog protivnika, vođe jugoslovenskih komunista Josipa Broza Tita.

Na početku rata taj čovek je Titu poštedeo život, a Titov režim ga je na kraju rata osudio na smrt, a njegove posmrtne ostatke tako dobro sakrio da se ni danas ne zna gde je i kako likvidiran.

Ubijen je zbog saradnje sa nacistima, a SAD su tog istog čoveka dve godine posle njegovog streljanja odlikovale za borbu protiv Adolfa Hitlera.

Pred njegovo streljanje komunisti su mu ubili sina, a preostalo dvoje dece prešlo je na Titovu stranu i odreklo ga se pre nego što je bio poražen na bojnom polju.

Sin je bio nemilosrdan:

- Želim da sperem ljagu koja je pala na mene izdajničkim radom moga oca.

Ćerka je tražila čak i očevu glavu:

- Moramo zaboraviti i naše najbliže; moramo ih izvesti pred sud da odgovaraju za svoja dela.

Kad je izgubio sve što je imao, general Dragoljub Mihailović se odrekao i samog sebe:

- Mnogo sam hteo, mnogo započeo, ali svetski vihor razneo je mene i moj rad.

Ko je stvarno bio taj čovek, šta je zaista hteo, šta započeo, zašto je sudbina prema njemu bila tako surova?

Rođen je u Ivanjici, koja je krajem 19. i početkom 20. veka bila sinonim za zabit. Verovalo se da je pred ovom varošicom, koja svoje ime duguje hiljadama iva u koje je bila obrasla, i sam bog rekao laku noć. Zbog toga se i govorilo:

- Ivanjico, i bogu si teška.

KNJIGA - U PETAK FELJTON je napravljen na osnovu najnovije biografije Draže Mihailovića, koja će se u petak pojaviti na kioscima u Beogradu, a od subote i širom Srbije.
Knjiga DRAŽA - SMRT DUŽA OD ŽIVOTA, autora Pere Simića, još u pripremi ocenjena je kao dosad najobjektivnija biografija generala Dragoljuba - Draže Mihailovića. Čitaoci će uz knjigu besplatno dobiti i CD sa odbranom generala Mihailovića, izgovorenom 1946, pred sudom koji ga je osudio na smrt.

U knjizi rođenih ivanjičke crkve piše da je Dragoljub Mihailović rođen 14. aprila po starom, odnosno 26. aprila 1893. po novom kalendaru.

U istom horoskopskom znaku kao i Dragoljub rođeni su i slikarka Olja Ivanjicki i pisci Meša Selimović, Desanka Maksimović i Laza Lazarević, ali i Mihailovićeva zla kob Josip Broz Tito.

Bez oca je ostao već sa navršene dve godine, a bez majke kad je imao sedam godina. Brigu o njihovo troje dece preuzeo je stric, očev brat Vladimir, veterinarski major Kraljeve garde u Beogradu.

Pet godina po dolasku u Beograd umrla mu je sestra Milica. Druga sestra, Jelica, imala je više sreće, završila je arhitekturu i postala jedna od prvih srpskih žena arhitekata.

Osnovnu školu na Vračaru završio je 1904. godine s odličnim uspehom, prva tri razreda gimnazije pohađao je u Trećoj muškoj, a preostala tri u Drugoj muškoj gimnaziji.

Gimnaziju je završio sa vrlo dobrim uspehom, a najviše ocene, petice, imao je iz zemljopisa i matematike, a u završnom, petom razredu bio je vrlo dobar iz veronauke, istorije, prirodnih nauka, srpskog, nemačkog, francuskog i latinskog. Vladanje je bilo dobro ili primerno, vrednoća pohvalna.

Jedan od školskih drugova bio mu je i kasniji srpski knez Pavle Karađorđević, s kojim će se Dragoljub Mihailović na dramatičan način razići 1941. godine.

Po završetku gimnazije, juna 1910. godine, primljen je u Nižu školu Vojne akademije u Beogradu.

Već posle šest meseci od polaska u školu unapređen je u čin pitomca-kaplara, a godinu i po dana kasnije, 1. septembra 1912, u čin pitomca-podnarednika.

Čim je postao podnarednik, umesto na treću godinu Akademije, krenuo je u Prvi balkanski rat.

Prvo vatreno krštenje, s promenljivom srećom, imao je 9. oktobra 1912. godine na Javoru, pored ondašnje srpsko-turske granice.

Prvi nalet Turaka njegovi saborci su izdržali, pred drugim su se "povili", a u trećem su odstupali. Dva dana kasnije, Turci su predali Sjenicu, a posle nekoliko dana i Novu Varoš, Prijepolje, Priboj i Pljevlja.

Posle proterivanja Turaka iz zapadne Srbije, Mihailovićev puk je novembra 1912. krenuo na Kosovo i Metohiju, gde je izbila oružana pobuna. Kosmetski Arnauti, kako su se tada zvali tamošnji Albanci, oslobađanje ove oblasti od viševekovne turske vladavine doživljavali su kao okupaciju, pa su se latili oružja.

Mihailović nije stigao do Kosova, već se nepun mesec dana borio u okolini Novog Pazara, da bi u oktobru 1913, zajedno sa svojim školskim drugovima, bio vraćen u Beograd da završi Nižu školu Vojne akademije. Diplomirao je kao četvrti u klasi, ali ubrzo je morao ponovo u rat.

S druge strane fronta nalazio se austrougarski kaplar Josip Broz.

(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (13)

дијаспора

20.06.2012. 21:33

Напомена дактилографу. Бог се увек пише великим словом !

Igor

21.06.2012. 09:04

@дијаспора - Svaka cast na komentar. Uveliko u svim novinama " Bog" pisu malim slovom !!!

dedagudra

21.06.2012. 11:40

@дијаспора - Mala ispravka, ako se piše bog kao božanstvo, tipa rimski bog, grčki bog rata, egipatski bog podzemlja, piše se malim.Kada se odnosi na jednoga Boga, Gospoda, Svetu Trojicu, kao što je u ovom slučaju, onda se piše velikim slovom. Inače je članak odličan, napokon da se sve više ljudi interesuje za svim ljubiteljima istine!

dedagudra

21.06.2012. 11:43

@дијаспора - Htedoh reći, napokon da se sve više ljudi interesuje za rasvetljavanje istorije.

Драшко

21.06.2012. 18:56

@дијаспора - Боже, дедагудра, как о расветљаввање историје? 1943 Њемци нуде 100 000 рајхсмарака у злату за његову главу??? Е, такво расветљавање води Србију директно у мрак!

Milan

21.06.2012. 08:52

Ispravka: Pretražite bolje podatke o rodjenju i detinjstvu Dragoljuba Draže Mihailovića i videćete da je rodjen u okolini Žagubice, a da je detinjstvo jedno vreme sa roditeljima proveo u Požarevcu. To su pravi podaci, a ne ovo o čemu pišete.

dragan

21.06.2012. 12:57

Citajuci ovaj feljton sticem utisak ,da se zeli stvoriti neki novi mit u srbskom narodu,Izabrati lik pukovnika Mihailovica kao neku novu ikonu ne da je pogresan nego moze biti i poguban za nase mlade ljude koji i onako lako i povrsno prihvataju sve novonadolazece ideje koje se lansiraju iz svih pravaca sadasnjeg drustva.O ovome covjeku istorija je rekla mnogo toga i njegovo mjesto zna se gdje je,svidjalo se to nekome ili ne .Po meni feljton promasen i krajne neiteresantan i to na samom pocetku

Stamenko 69

21.06.2012. 15:06

@dragan - Mit je vec stvoren.A sto se tice knjiga ovo je samo jos jedna u nizu o djeneralu injegovom delu.

Posmatrac

21.06.2012. 17:55

@dragan - Po meni dragan se pise velikim slovom, a ,srbskom' se pise srpskom ,nauci osnovne stvari pa onda probaj polako da ucis i historiu ako te vec interesuje.

вук

21.06.2012. 18:25

Генерал Михаиловић, наш вољени Чича, први герилац поробљене Европе, вођа најзначајнијег покрета отпора током Другог светског рата, јуначки је положио живот бранећи српски народ од две најстрашније тоталитаристичке пошасти у историји - комунизма и нацизма.

Dordje

22.06.2012. 00:08

Draza nije bio antifasista niti se borio protiv njih jer sa njima nije imao nikakvih dodira. Jedini i direktni vojni neprijatelj su mu bili kao okupatori nacisti, a i komunisti jer su suludim i nepromisljeno kukavickim akcijama iz skrovista napadali nemacke vojnike od kojih je samo i najvise stradao srpski narod. Za mnoge represalije treba prvenstveno osuditi svakog bivseg i danasnjeg neobrazovanog komunistickog zlikovca kome je jedan nemacki vojnik bio vredan 100 Srbina.

Simke

22.06.2012. 15:53

Trebalo bi da pokazete taj plakat poternicu na kojem pise i vidi se slika Draze Mihajlovica,Titovu smo videli,nju su bacali pred desant na Drvar.Drazu nije za djabe se odrekao kralj kad je dobio prave informacije sta radi njegov oficir,postoje mnoge fotografije zlodela cetnika a on je odgovoran po komandnoj duznosti.Draza Mihajlovic nije streljan vec je umro u Francuskoj pod drugim imenom zato i nema nikakvih spisa o njemu,sve drugo su samo izmisljotine i dezinformacije.

Tomislav

26.06.2012. 10:03

O nespornosti Dražinog antifašizma najbolje svjedoče i djela, također poznatog antifašiste, Ante Pavelića, koji je u travnju 1945. u jednoj od svojih posljednjih zapovijedi naredio svim postrojbama vojske NDH da pruže "svekoliku pomoć i zaštitu četnicima" (pri zajedničkoj "bežaniji" prema zapadu)!