Skupa odanost Staljinu

Srđan Cvetković

četvrtak, 02. 02. 2012. u 20:32

Скупа оданост Стаљину
Od 1974. do 1976. otkriveno pet grupa bivših ibeovaca, najviše u Crnoj Gori. Barski kongres rasturen, a učesnici osuđeni

POD kovanicom neoibeovci u Službi bezbednosti su okarakterisani svi koji su osporavali samoupravni društveni poredak sa pozicija unitarizma, proleterskog internacionalizma, zalažući se za prosovjetsku politiku, a protiv kapitalističkih i tržišnih elemenata u jugoslovenskom društvu. Posmatrani su kao jedna od „društveno najopasnijih grupacija unutrašnjih neprijatelja - pete kolone“, jer svoje delovanje „temelje na procenama o neminovnom krahu politike SKJ i izbijanju svetske krize koja će izazvati spoljnu intervenciju, pre svega zemalja Varšavskog saveza“.

Mnogi od njih sa IB-om zapravo nikakve veze nisu imali, ali su bili ubeđeni dogmatski komunisti, naklonjeni Istočnom bloku i SSSR-u. Prema socijalnoj strukturi, najzastupljeniji među njima su bili penzionisani oficiri JNA, mahom bivši učesnici NOB, pripadnici organa unutrašnjih poslova i druga mahom starija lica, među kojim su „rankovićevci“ nalazili svoje pristalice. Neretko su već dobro zagazili u sedmu i osmu deceniju života i kao višestruki povratnici često već osuđivani na višegodišnje kazne.

Oni su, prema izveštajima SDB, uz oslanjanje na IB emigrante, bili najaktivniji i najbolje organizovani, a time i najopasniji. Početkom sedamdesetih procenjivalo se da je od nekadašnjih oko 5.000 IB-emigranata ostalo aktivno oko 2.000. Od toga je samo oko 200 bilo politički aktivno protiv Jugoslavije. U SDB su percipirani kao produžena ruka KGB ili drugih službi, a njihova aktivnost naročito je primećena u Čehoslovačkoj, Rumuniji, Francuskoj i Belgiji.

PODRŠKA STRANIH SLUŽBI DELOVANJE neoibeovaca se uglavnom svodilo na političku propagandu i prevođenje ruske literature, u čemu su se isticali u Srbiji Milivoje Stefanović Dolinski, Ranko Đurić, Sava Stojanović, Ranko Simić, Milan Colić i drugi. Procenjivalo se da uživaju naročitu podršku obaveštajnih službi SSSR, ČSSR i NR Bugarske, a konstatovano je da je bilo navodnih kontakata sa četničkom emigracijom na Zapadu, što je dokaz za ekstremizam ove grupacije.

Procenjivalo se da bi, zajedno sa drugim „birokratsko--etatističkim snagama“ u zemlji, u slučaju krizne situacije, mogli da okupe preko 5.000 lica za izrazito „ekstremno delovanje na poziciji pete kolone, ponašajući se destruktivno i primenjujući nasilje“. Primećeno je čak da se regrutuju i nove pristalice među studentskom omladinom.

Kulminacija neprijateljskih istupanja, uz pokušaj osnivanja ilegalne organizacije desila se posle Titovog pisma iz septembra 1972. i pada liberala, obračuna s Maspokom i Titovog približavanja Brežnjevu. Pristalice čvrste ruke i SSSR-a pomislili su da je konačno došlo vreme koje su čekali još od Staljinove smrti. Beleži se i pokušaj stvaranja prvih većih ilegalnih IB organizacija posle 1948, pre svega na teritoriji Srbije i Crne Gore. Karakteristična za njih je koncentracija u većim gradskim i industrijskim centrima.

Od 1974. do 1976. otkriveno je pet grupa (od ukupno 13) koje su delovale sa birokratsko-etatističkih pozicija, mahom neoibeovaca. SDB Crne Gore imala je najviše posla sa unutrašnjim neprijateljem ove vrste.

U Srbiji je na raskrinkavanju ovih elemenata posebno bila angažovana služba državne bezbednosti u Vojvodini. U akciji „Krug“ SDB je razotkrila 22 ekstremna ibeovca iz Novog Sada, Beograda, Zrenjanina, Ljubljane i drugih mesta. Ukupno je do kraja 1976. u SFRJ osuđeno 79 lica zbog delovanja sa informbirovskih pozicija.

Realna opasnost od povratka staljinista u SFRJ nije postojala, ali političkom vrhu zemlje je bio potreban još jedan političko-policijski obračun radi učvršćivanja sopstvene vlasti i demonstracije svoje snage i na Istoku i na Zapadu.

Kao najozbiljnija ilegalna organizacija u zemlji ocenjena je tzv. Nova komunistička partija Jugoslavije - NKPJ, koja je trebalo da se utemelji na osnivačkom kongresu u Baru.

Koordinacioni odbor za osnivanje nove KPJ formiran je još 1971. i zatim su nastale pećka, prištinska, novosadska, beogradska, banjalučka, tuzlanska i barska grupa. Članovi NKPJ su, između ostalih, Mileta Perović, Momčilo Jokić, Komnen Jovović, Slobodan Lazić, Branko Bošković, Đorđe Bikicki, Đura Šargin i drugi. Obe su, navodno, bile vođene spolja, iz inostranstva, a razbijane iznutra, iz Jugoslavije, akcijom SDB. Kongres je organizovala grupa razočaranih komunista pretežno iz Crne Gore i sa Kosova i Metohije na dan kada je počeo napad na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu.

Kongres je trebalo da bude održan u Baru 6-7. aprila 1974. u vili profesora istorije iz Prištine dr Branislava Boškovića. Prisustvovalo je 12 lica i trebalo je da budu izabrani Centralni komitet, Politbiro, Nadzorna i Reviziona komisija, redakcija lista „Iskra“, generalni sekretar, zatim usvojen Program, Statut i izdat Proglas.

Jugoslovenskom režimu zamerena je restauracija kapitalističkih odnosa, uz optužbu da se ne radi o diktaturi proleterijata, već o ličnoj vlasti J. B. Tita i o ideološkom revizionizmu... Sve su pohapsili operativci SDB Crne Gore 6. aprila 1974, najpre njih 36, a kasnije je privedeno više stotina simpatizera i pristalica širom Jugoslavije.

Kažnjeni su višegodišnjom robijom u rasponu od pet do 15 godina zatvora, a u prvom naletu je osuđeno 54 lica. U najbrojnijoj Pećkoj grupi, 22 lica dobilo je relativno blaže kazne, osim Branka Boškovića kažnjenog sa 13 i Komnena Jovovića, koji je okarakterisan kao glavni predstavnik organizacije za kontakte sa IB-emigrantima i osuđen na 14 godina zatvora. Novosadska grupa dobila je znatno strože kazne - od njih 11 više od polovine dobilo je kazne od 11 do 13 godina zatvora i niko nije predložen za pomilovanje. U beogradskoj grupi su od sedmorice dvojica predložena za pomilovanje 1977. U banjalučkoj grupi od sedmorice je jedan predložen za pomilovanje i u mostarskoj grupi od sedmorice je za jednog predloženo oslobađanje.

(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

bn

03.02.2012. 02:34

I pored stih tih pracenja i statsiskika i spiskova - nisu ni primetili da im se drzava raspada? Nisu primetili da im je pola Polibiroa Hravata na spisku nemacke obavestajne sluzbe?