NAJOPSEŽNIJA "samoupravna čistka nacionalista" na Beogradskom univerzitetu bila je na Pravnom fakultetu. Najteže je prošao prof. dr Mihailo Đurić. Protiv priznatog profesora Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu 7. juna 1972. Optužen je da je delovao protiv društvenog i državnog uređenja, podsticao i pozivao na razbijanje bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije prikazujući, pritom, "zlonamerno i neistinito društveno-političke prilike u zemlji". Njegov progon dešava se u vreme likvidacije maspoka u Hrvatskoj i pripreme političkog obračuna sa srpskim liberalima 1972. Na njemu i u još nekim slučajevima, liberali su dokazivali pravovernost Titu, posle optužbi da je srpsko rukovodstvo meko prema reakciji i neprijateljima samoupravnog socijalizma, naročito na Beogradskom univerzitetu.

Profesor Đurić je u diskusiji na Pravnom fakultetu od 18. do 21. marta 1971, kritikujući ustavne amandmane, proročanski ukazao na osnovne tendencije u Jugoslaviji realizacijom ustavnih promena:

"Treba biti načisto da je Jugoslavija već danas samo ekonomski pojam, budući da se na njenom tlu ili tačnije njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda koji u njoj žive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak i međusobno suprotstavljenih država. To je činjenica kojoj smelo treba gledati u oči, ne samo zbog toga što je srpski narod danas nemilosrdno i nepravedno optužen za centralizam i unitarizam prethodnog perioda. Kao da je centralizam u bilo kom pogledu pogodovao srpskom narodu, kao da centralizam nije zaveden, između ostalog, i zato da bi se sprečilo postavljanje pitanja nacionalne odgovornosti za genocid u vreme II svetskog rata, koji je izvršen nad srpskim narodom. Mnogo je važnije ukazati da se srpski narod već sada nalazi u neravnopravnom položaju prema drugim narodima u Jugoslaviji, tako da je predložena ustavna promena, u krajnjoj liniji uperena protiv njegovih najboljih životnih interesa.

PODREĐENI POLOŽAJ "SRBI su se u vlastitoj republici našli u podređenom položaju u odnosu na Albance...
Da bi mogao da preživi današnja iskušenja, da bi mogao da se održi usred bujice u koju je gurnut, srpski narod mora da se okrene sebi, mora početi da se bori za svoj ugroženi nacionalni identitet i integritet", upozorava profesor Đurić.

Nije nimalo teško utvrditi da se već u sadašnjim uslovima srpski narod nalazi u neravnopravnom položaju prema drugim narodima u Jugoslaviji. U SR Bosni i Hercegovini, iako čini većinu stanovništva, srpski narod faktički nema mogućnost ni da se služi svojim ćiriličnim pismom, što je samo jedan od spoljnih znakova njegove izdvojenosti iz celine nacionalne kulture kojoj pripada. A u SR Crnoj Gori srpski narod nema pravo ni na vlastito nacionalno ime ili se to pravo osporava onim, nikako malobrojnim, Crnogorcima koji se osećaju Srbima..."

OKS u Beogradu je 17. jula 1972. osudio Đurića kao srpskog nacionalistu za krivično delo "neprijateljske propagande" na dve godine strogog zatvora. Ocenjeno je da je izlaganje profesora Đurića u javnoj debati "moglo imati i dovesti do teških posledica. Energičnom akcijom Saveza komunista i radnih ljudi do toga nije došlo".

Odbačena je odbrana okrivljenog, da je samo izložio svoj pogled na osnove i pravce ustavnih promena, a sud zaključuje da nije imao nameru da pomogne iznalaženju eventualnih boljih rešenja predloženom nacrtu ustavnih amandmana i da je "zlonamerno i neistinito" prikazivao društveno-političke prilike povodom odluke vlasti u Crnoj Gori da se spomenik Njegošu, koji je izradio vajar Ivan Meštrović, postavi na Lovćenu.

Vrhovni sud Srbije, kao viša instanca, odlučujući po žalbi 24. novembra 1972. smanjuje kaznu na devet meseci, što je bio uobičajen manir. Dobro informisani novinar Slavoljub Đukić tvrdi da je kazna ublažena intervencijom Marka Nikezića. Pošto je izgubio mesto na Pravnom fakultetu, kao moralno-politički nepodoban, nastavio je karijeru kao naučni savetnik na Institutu društvenih nauka.

Liberalna intelektualna javnost je reagovala, a časopis "Filosofija" br. 2 iz 1972. objavljuje optužnicu. Uredništvo "Filosofije" se pita: "Šta treba da očekuje bilo koji od dvadeset miliona Jugoslovena ako sutra bude pozvan na javnu i demokratsku debatu?" Zbog toga i još nekih proskribovanih tekstova časopis je zabranjen. Slično se desilo i "Analima Pravnog fakulteta", kao i broju lista "Student" koji su samo preneli izvode iz rasprave Saveza studenata Beograda.

Paradoksalno, stavovi o ustavnim amandmanima profesora Đurića za nešto više od jedne decenije preovladaće kao oficijelno stanovište SK Srbije.

Iz nastave je tada udaljeno osmoro asistenata i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu zbog podrške i peticije za pomilovanje Mihaila Đurića i istupa koje su kritikovale ustavne promene i legalizovanje doživotne Titove vladavine. Kosta Čavoški, asistent, a kasnije i profesor Pravnog fakulteta, zbog kritički intoniranog stručnog teksta u odnosu na planirane ustavne promene iz 1971. i podrške Mihailu Đuriću, u časopisu "Gledišta", osuđen je marta 1973. na šest meseci, uslovno na dve godine zatvora. Potom je 31. decembra 1975, jednoglasnom odlukom Nastavno-naučnog veća Pravnog fakulteta, izbačen zbog tzv. moralno-političke nepodobnosti. Dugo je bio nezaposlen i bez pasoša.

Aleksandar Stojanović, docent uporednog prava, isključen je iz partije i iz nastave 1973. i sve do 1990. živeo je od minimalne naknade za nezaposlene. Stevan Vračar i Danilo Basta izbačeni su iz partije i nisu mogli da predaju. Branislava Jojić dobila je partijski ukor i odselila se u Mostar, gde je predavala. Andreja Gams je prevremeno penzionisan, asistent Vojislav Koštunica je isključen sa fakulteta i sprečen da odbrani svoju doktorsku tezu.

(Nastaviće se)