Inat rđav zanat

Dr Dragoslav Slović

ponedeljak, 16. 11. 2009. u 00:00

Инат рђав занат
 Inatom Srbin dokazuje svoju individualnost, ali i svoj otpor. Postoje li dobra dela kao rezultat ina?enja(?)

 TRI turske reči, sevap, atar i inat, su vidno obeležile srpski nacionalni karakter i učinile ga onakvim kakav on u stvarnosti postoji i danas.
“Hatar” na turskom ima značanje dobre volje, ljubavi ili poštovanja, ali u nekom uzvišenom značenju.
“Atar majci ištetiti neću.”
“Sevap” ima značenje ljudske dobrote i obeležava specijalne činidbe i ona dela za koja kažemo da su bogougodna. “Sevap” označava svako dobro delo, posebno ako je učinjeno nemoćnom i siromahu, odnosno čoveku u nevolji.
”Inat” je pojam koji je teško racionalno objasniti, a koji se svodi na isterivanje kaprica i svojevrsno protivljenje koje može biti aktivno u smislu otvorenog otpora ili pasivno u smislu neke zakulisne radnje. Naglasak je ipak na prkosu i protivljenju uz jasno izražen otpor ili isterivanje neke svoje volje, odnosno hira. On oslikava neko iracionalno stanje duha, pa se obično ne vezuje sa zdravim razumom. Stoga se svaki inat smatra nerazumnim postupkom koji često izvire baš iz violentnog duha i površnog karaktera. Kao interesantna ilustracija za to koristi se misao:
“Za inat se Srbin poturčio.”
Ove tri reči su po svom sadržaju na interesantan način inkorporirane u srpski nacionalni karakter. Reč “atar” predstavlja vrhunsko milosrđe i spremnost da se učini kakvo dobro delo, baš zbog toga što je to dug prema prijatelju ili nekom drugom ko se mnogo ceni ili mu se duguje kakva velika činidba.
U izreci “Atar majci ištetiti neću” krije se poštovanje prema majci i njenoj želji da se učini neko dobro delo. Srbin je spreman da za taj atar učini svako dobro, upravo stoga što na taj način ispoljava dvostruku dobrotu.
Prva je da neće zlo učiniti zbog onog za čiji atar se uzdržava od toga i prema onom kome to dobro čini. Druga je, da će učiniti dobro delo u aktivnom stanju. Turska reč “sevap” se odnosi na dobro delo, pa poruka “Osevapi se, sine” zapravo znači “Učini dobro delo”.
I ovaj pojam ima i drugačije značenje koje se sastoji u poruci “Učini bogougodno delo”.
Pojmovi “sevap” i “atar” imaju za cilj da artikulišu ljudsku dobrotu sa tim što je poruka pojma “atar” na dobroti koja predstavlja činidbu čoveku, a “sevap” da se dobro delo čini kao božansko dobro. U prvom slučaju čovek se obraća spoljnim efektima i okruženju, a kod “sevapa” se obraća samom sebi.
Ove dve karakterne odlike se nekako mogu povezati potpuno artikulišući dobrotu i pozivanje na nju, pa se one u odnosu na “inat” nalaze na suprotnoj strani amplitude koju smo ovde na više mesta koristili.
Učiniću nešto tebi u inat je poruka koja ima za cilj da dokaže neku vrstu prkosne provokacije, da dokažem da mogu ono što hoću, da sam sposoban da ti pružim otpor ili da ti na neki način demonstriram svoju nadmoć. Inat se često javlja i kod nemoćnih ljudi da bi se pokazala sposobnost odupiranja, protesta ili otpora. Inat se ponekad javlja i kao izraz jogunaste ćudljivosti ili, kako to Vojvođani nazivaju “proterivanja”.
Njega prati neizgrađenost ličnosti i neartikulisanost motiva, pa se svaki oblik inaćenja može poistovetiti sa nesposobnošću da se razumno i naravno, racionalno pristupi datoj situaciji.
Inat se često pojavljuje kao negativna emocija koja sintetizuje svaki oblik otpora i ona je kao osećanje i ljudsko ponašanje svojstvena ljudskom biću u svim narodima.
Inatom je Srbin dokazivao svoju individualnost, svoju ličnost i svoju sposobnost da se odupre. Kao alternativu za inat koji predstavlja otvoren ali i pasivan otpor, Srbin je gradio i lukavstvo u borbi za iste ciljeve ali u pasivnom obliku.
Kako pomiriti ove suprotnosti i činiti dobra dela za atar nekome i za sevap, a pri tom se i inatiti?
One su suprotnosti iste emocije. Dobra dela u obliku sevapa i atara se čine u jednim, a inaćenje u drugim uslovima.
Pitanje je međutim; može li se dobro delo činiti za inata ili se inatiti za dobro delo?
Odgovor na ovo pitanje je da je to moguće.
Srbin je sklon da čini dobro delo nekom ko ga nije zaslužio samo zbog toga što na taj način tera inat nekom drugom. Obrnuto ponašanje je, očigledno, logički nemoguće.
Srbin je spreman da se inati za dobro delo i za primljen sevap ili atar. Sevapom Srbin vraća sevap, atarom atar, a inatom inat.

KAFANSKA LOGIKA
KOD nas se na svadbama ili u kafanama pojavljuje želja ljudi da se nadmeću time što naručuju pesme kod pevačica. Na prvi pogled reklo bi se da se oni vesele. U suštini oni time često teraju nekome inat, ne dajući mogućnosti drugima da se i sami provesele, pa se iza tog prividno dobrog dela kriju i negativni motivi i nagoni.
Iz toga se da zaključiti da inat u krajnjoj liniji ima kompenzatornu ulogu ako se posmatra u psihološkoj ravni. Inatom treba da dokažem šta mogu, što znači da mogu da se oduprem ili da u svojoj neuviđavnosti pevačicu dva sata držim na stolu.
Ako se stvari dovedu u tu ravan, onda inaćenje ima za cilj da artikuliše nezrelog i nemoćnog čoveka, često ga dovodeći u veliku ličnu opasnost. I to je jedna od odlika srpskog etnosa.
(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije