Drama iza zida

Dr Dragoslav Slović

četvrtak, 12. 11. 2009. u 00:00

Драма иза зида
 Rušenjem Berlinskog zida ozna?en je poslednji ?in jugoslovenske drame. Parlament je pretvoren u arenu surove borbe za vlast

 Sve što su Srbi u svom političkom životu uradili u 20. veku bilo je u funkciji tuđih interesa, pa su sami sebi naneli daleko više zla od svih neprijatelja koje su imali. Oni su na vandalski način ubili poslednjeg vladara Obrenovićevske dinastije pre nego što su iskorišćene druge šanse da se ona spase. Potom su lišili života zaverenike koji su doveli na vlast dinastiju Karađorđevića da bi ostvarili vekovnu težnju za ujedinjenjem, koje su izveli na tragičan način za sebe. Lošom političkom procenom dali su svoj doprinos da se upali fitilj Prvog svetskog rata. Oni nisu umeli da procene da su puške velikih sila već bile pune i da je samo nedostajao obarač. Cena tog obarača u rukama jednog premladog srpskog patriote preskupo je plaćena za naš narod.
Učešće u Prvom svetskom ratu Srbi su platili relativno najvećim brojem žrtava od svih učesnika u njemu. Srbi su opet naivno poverovali da su za svoje učešće u tome ratu dobili večne prijatelje i saveznike u Englezima, Amerikancima i posebno Francuzima.
U toku Drugog svetskog rata poginulo je četiri puta više Srba od svih drugih Jugoslovena zajedno. Na tragediju srpskog naroda, najveći broj njih je poginuo od srpske puške. Posle rata je u ime bratstva i jedinstva broj srpskih žrtava umanjivan i to od naših ljudi.
Izgleda da se zbog naše zaslepljenosti jugoslovenstvom pokazala ispravnom misao vladike Nikolaja po kojoj:
"Jugoslavija predstavlja za srpski narod najveću zabunu, najteže grčeve i najsramnije poniženje koje je on ikada doživeo i preživeo u svojoj prošlosti. Niko mu nije za to kriv do njegovi sopstveni sinovi."
Neposredno posle rata Srbi, a posebno crnogorski deo, su se najsurovije obračunavali sa predstavnicima pravoslavne crkve, dok su drugi svoja svetilišta poštovali i čuvali i odlazili u njih.
Srbi su uništili svoje "izdajnike" bilo da su ih označili kao četnike ili komuniste - informbirovce u broju koji je veći od 90 odsto od ukupnog broja izdajnika te vrste u Jugoslaviji, koju su kao "građevinu" na svojoj krvi sazdali.
Srbi su u više navrata posle rata u raznim političkim obračunima pravili čistke svojih najboljih sinova, dok su drugi taj posao završavali podnošenjem referata i debatama po njima.
Srbi su dozvolili da usvoje Ustav koji rastače njihovu nacionalnu državu na način koji je neviđen u novijoj istoriji civilizacije.
Srbi nisu procenili da su drugi tu istu Jugoslaviju doživljavali kao svoju tamnicu i da će iskoristiti prvi pogodan istorijski trenutak da verifikuju svoju državnost, koja je već bila dobro fundirana upravo u jugoslovenskom ustavu.
Srbi nisu shvatili da je rušenje Berlinskog zida bio poslednji čin jugoslovenske drame, pa su ušli u otvorene sukobe sa svojim partnerima iz dva prethodna rata prepuštajući pobeđenima (koji su rasturali Jugoslaviju) da umesto njih pređu u klub pobednika.
Srbi nisu shvatili surovost savremenog sveta, pa su dozvolili sebi da isterujući pravdu, plate cenu njihove nepravde, poput poznate basne o vuku i jagnjetu koje mu uz potok muti vodu.
Srpski parlamentarci se i danas ponašaju kao glumci u tragikomedijama koje svakog dana gledamo, plasirajući premnogo mržnje i raznih političkih podvala, vređajući na taj način dostojanstvo svog naroda.
Pod plaštom moralne podobnosti Srbi su veliki broj svojih najboljih sinova lišili prava da daju doprinos svojoj naciji i civilizaciji u celini.
I danas naš parlamentarni život nije otišao daleko od tog vremena, pa se parlament pretvorio u arenu borbe za vlast u kojoj narodni predstavnici demonstriraju najniže ljudske strasti, udvarajući se potencijalnim biračima na način koji je često nedostojan čoveka kao ljudskog bića. Ovakvo ponašanje narodnih deputata predstavlja uvredu za srpsku naciju, baš zbog toga što glumci na toj pozornici nisu ni svesni toga da time vređaju osećaj svesnog dela svojih glasača, pa žive u uverenju da im ovi veruju. Nažalost ima ih mnogo koji im veruju.
Zlo je poveriti telo nadrilekarima, pisao je nekada Frensis Bekon, koji obično imaju samo nekoliko recepata na koje se oslanjaju a koji ne poznaju i uzrok bolesti ni telesnu građu bolesnikovu ni opasnost slučajeva, pa im prave metode lečenja. Tako isto mora biti opasno predati telo države u ruke državnicima nadrimajstorima ako im se ne pridruže drugi čije znanje je pouzdano.
Pred licem naše javnosti se pojavljuju ideje koje svesno i organizovano razbijaju srpski etnos u ime najnižih egoističnih ciljeva u vezi sa kojima svaki uman čovek mora da razvije misao da se radi o ljudima koji direktno služe nečijim interesima. Jedina dilema koja ostaje mislećim ljudima u ovoj zemlji je da li ljudi koji tako gnusno cepaju srpski etnos to čine vođeni svojom savešću i istinskim ubeđenjem ili su đavolu prodali svoju dušu.
Ponovo se ponašamo po onoj staroj;
"Dao mu je Bog, ali ne da mu vrag".
Postoji u svemu jedna srećna okolnost koja se odnosi na unutrašnje emocije srpskog naroda koji je oduvek, a to znači i u celom 20. veku, imao iskrenu želju da se ujedini i organizuje svoju jedinstvenu državu. Ovu ideju Srbi nikad nisu napustili, pa pravim Srbima preteško pada svaki oblik cepanja ovog naroda, počev od odvajanja nekih republika do razvijanja ideje autonomije bazirane na pravljenju suvereniteta delova.

ZLOBA I PAKOST
Neki naši ljudi i mnogi Srbi izvan Srbije boje se od pojava našeg javnog života, koje oni s pravom nazivlju političkom ciganijom ( uz izvinjenje romskoj populaciji) i zbog toga kašto posumnjaju da li mi kao celina imamo pravih političkih sposobnosti. Oba su pitanja vredna ozbiljne studije, ali ih ja mogu samo s nekoliko reči dodirnuti, piše Jovan Cvijić i nastavlja:
Naš javni život pokazuje zbilja teških pojava, zbog kojih se ovda-onda mogu učiniti opravdane gornje sumnje. Ima nečega što liči i na političku ciganiju, ali je to poglavito samo spoljni izgled. Iza toga se mahom kriju dublji psihološki motivi i velika snaga. Rđave pojave su poznate, i zato ih je dovoljno s nekoliko opštih reči obeležiti. Mnogi politički ljudi neprekidno se svađaju, u celom njihovom radu preovlađuju lični motivi, kašto prostačka taština, motre jedan na drugoga i često su u stanju izneti jedan o drugome i najneverovatnije infamije. Dalje ima mnogo pakosti, zlobe, mržnje.

NARUDŽBENICA
KNjIGU "Anatomija srpske duše" možete naručiti kod izdavača, "Fineks", Imotska br. 1 ili na tel/faks 011 30 98 180, 30 98 184 i na e-mail: finodit@sezampro.rs
(Nastaviće se)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije