SVE je počelo tačno pre pola veka. Osvanuo je lep i pun neizvesnosti 23. avgust 1958. godine. Na Beogradskom sajmištu samo što nije svečano otvoren Drugi sajam tehnike i tehničkih dostignuća. Uz prisustvo državnog vrha, vrpcu će preseći Sergej Krajger, savezni sekretar za spoljnu politiku, a ceo događaj, prvi put, će prenositi kamere Televizije Beograd.
Pet minuta pre svečanog otvaranja, na TV ekranima postavljenim na više mesta u gradu osvanula je slika sa “Pobednikom” na Kalemegdanu, uz pesmu o Beogradu Mihovila Logara. Oglašen je početak prve emisije, odnosno eksperimentalnog programa Televizije Beograd. Spiker Olga Nađ najavila je prenos, dok je Aleksandar - Saša Marković s mikrofonom u ruci šetao ispred hale 3, i kao da je rastao uz kamere, opušteno gledaocima pričao o Sajmu tehnike i rađanju novog tehničkog čuda - zvanog televizija. U reportažnim kolima, za režijskim stolom sedeo je Radivoje - Lola Đukić, koji se smatra jednim od rodonačelnika TV Beograd, zajedno sa inženjerima i tehničarima sa Radija.
Bio je to veliki i značajan dan za sve nas. U dnevnim listovima “Politika” i “Borba”, prvi put, objavljen je i TV program:

Pre podne:
08.55 Prenos sa otvaranja Sajma
09.40 Dokumentarni film
a. “Crne vode”
b. “Javni park”
c. “Simfonijski orkestar”
Uveče:
20.00 TV dnevnik
20.20 Izložba u Briselu
- reportaža “Filmskih novosti”
20.55 Zabavna emisija:
“Otvorena vrata”
21.55 Umetnički film:
“Na okreći se, sine”
23.25 Poslednje vesti

OSTAĆE upamćeno da je prvi Dnevnik otvorio Mića Orlović, čiju je pojavu kamera ”htela” od prvog dana. Bio je podjednako uspešan i kao voditelj informativnih emisija, i kao neprikosnoveni domaćin popularnih kvizova, i kao šoumen. Vesti je čitala Ljiljana Marković, spiker odlične dikcije, koja je po završetku Pozorišne akademije odmah prepoznala televiziju kao medij koji će joj odrediti život.
Oboje su ostali verni Beogradskoj televiziji do odlaska u penziju. Tog dana, Informativni program je emitovao uživo iz studija na Sajmištu emisiju Svetolika Mitića, vrsnog dokumentariste, kojem su i život i celi radni vek, takođe, bili vezani za TV Beograd. Prvu zabavnu emisiju “Otvorena vrata” režirala je Mirjana Samardžić, voditelji su bili glumci Mića Tomić i Predrag Laković. U banatskoj narodnoj nošnji Slavko Simić je govorio pesmu Bogdana Čiplića “Lubenica”.
- Moja trema je bila veća od straha čitave armije pred bitku. Osećao sam veliku profesionalnu odgovornost, bilo je potrebno prilagoditi pokret i izraz novom mediju. Vremenom smo se navikli na studio. Danas u Televiziju dolazim kao u svoju kuću i to mi predstavlja zadovoljstvo - rekao je Slavko Simić u članku “Iz beležnice glumca”, objavljenom 1964. godine u publikaciji povodom pet godina TV drame.
INŽ Rodoljub Žižić opisao je u knjizi “Kroz prozor svet” atmosferu na beogradskim ulicama tog 23. avgusta 1958. “Na posebnim nosačima televizori su bili postavljeni na desetine mesta u gradu: Terazijama, Kalemegdanu, Trgu Marksa i Engelsa, Crvenom krstu ispred pozorišta, Voždovcu, Dušanovcu, Karaburmi, u Bulevaru revolucije... Pored svakog televizora nalazio se tehničar i davao objašnjenja ljubopitljivim gledaocima. Kamere su se nalazile u svim halama Sajma i taj prvi ispit položen je bez i jedne greške.”
A, Igor Leandrov, u knjizi “Pre početka”, zapisuje:
- Bio je to trenutak rađanja naše televizije, neponovljivi početak istorije jednog, tada novog i nepoznatog, a danas toliko svakodnevnog dela našeg života. Svi mi, koji smo na ovaj ili onaj način učestvovali u tom novom poslu, bili pioniri i babice pri rođenju, znali smo da će televizija izrasti u moćno sredstvo komuniciranja, najmoćnije kojim naša epoha raspolaže.
(Nastaviće se)