Tipuje i deda Miloje

13. 11. 2005. u 00:00

Типује и деда Милоје
Da li se Milošević odrekao “usluga” proročanstva Tarabića, ili su ga Tarabići “prevideli” među vladarima i - ugledali Koštunicu? Odgovor je lišen svake mistike: mastilo kojim je dopisano proročanstvo, koristili su Dušan Kovačević i Branislav Lečić
Piše: Radoje ANDRIĆ
MILOŠEVIĆA na srpskom tronu, izuzev u “izgubljenom kremanskom proročanstvu” čiji je sadržaj “poznat” dr Stojanu Adaševiću, Tarabići nisu “videli” u svojim vizijama, ni po Kazimiroviću, ni po Goluboviću i Malenkoviću.
Ali, nakon što su, dakle, “preskočili” jednog vladara, videli su sledećeg: Koštunicu! Ni njegovog imena, pak, nema u proročanstvima koja su priređivali već pomenuti autori. I Koštuničino ime se nalazi u onom “izgubljenom i zabranjenom” izdanju Kremanskog proročanstva. I još uvek bi bilo tamo - da pisac Dušan Kovačević i glumac Branislav Lečić nisu javno priznali da su sve izmislili i pripisali - Tarabićima!
Dodatna zloupotreba i kompromitacija Kremanskog proročanstva nije se mogla izbeći, a dotadašnja, uzrokovana raznim uočenim dopisivanjima sa svih strana, izgleda da je odvratila “propagandno-psihološke štabove” oko Miloševića da se posluže Tarabića proročanstvom.
Dakle - ono što su Tarabići “izvrdavali” da kažu ili su govorili nedovoljno razgovetno, pa je u njihovom proročanstvu bilo teško prepoznati Slobodana Miloševića, jedan “novi prorok”, deda Miloje, rekao je bez uvijanja:
- Nemoj da narod pogrešno s’vati al’ jedini koj’ vredi od ovi što su na vlas’ i od ovi što ’oće da otmu vlas’ je Milošević. On je jedini u stanju da se nosi sa đavola. On nikako ne sme da padne. Ako ga smene, sa Srbiju je gotovo… - prorekao je deda Miloje, dok je Milošević još bio na vlasti.
Da li je, danas, sa Srbijom zaista “gotovo”, jer Milošević nije na vlasti?
Ako su se obistinila sledeća “proročanstva” deda Miloja, onda je i “sa Srbiju gotovo”:
- Jeljcinu se ne piše dobro. On će se sukobiti sa Gorbačovom i moraće da ode. Po svoj prilici biće ubijen… Za Klintona je rekao: - On će da izumre 19. maja 1996. godine. Tolika mu sveća!
O Amerikancima i Kosovu je predvideo: - Ovo što se buška dole je samo varka. Prvo će da naciljaju Vojvodinu…
IAKO su se, verovatno, kao opozicionari i “misleći ljudi” i sami zgražavali nad ovakvim “tipovanjima” deda Miloja u državnim medijima, Dušan Kovačević i Branislav Lečić su se odlučili da čine - isto što i deda Miloje...
I - učinili su to, uoči septembarskih izbora 2000, tokom kampanje DOS-a. I njihovo se “proročanstvo” veoma dobro “primilo”, ali oni su, na kraju, za razliku od svih ostalih dopisivača, javno priznali šta su uradili.
Uoči izbora 2000, ulice i poštanski sandučići glasača bili su preplavljeni lecima u kojima se navodi da će “Srbija trista čuda pretrpeti, ali će zatim doći čovek iz naroda koji u svom prezimenu nosi ime sela odakle je”. Pomalo potcenjujući i visprenost birača, autori su na poleđini letka, “za svaki slučaj” odštampali: “Koštunica je iz Koštunića”.
Da li je čitav izborni štab DOS-a stao iza ovakvog postupka, nije poznato, ali, u svakom slučaju, “rođeno je još jedno proročanstvo” i - pripisano Tarabićima.
I dugo se, gotovo dve godine, nije znalo za prevaru, a narod se “ushićivao” svojim prorocima:
- Pogodiše Tarabići!
Stvarni poznavaoci kremanskog proročanstva i profesionalni sumnjičavci vrteli su glavom, a onda je na “slobodnim forumima” Interneta krenula žučna rasprava: jesu li Tarabići “videli” Koštunicu, ili je Koštunica u Tarabićima video svoju šansu?
Tako je na “Sajberbulevaru” (Sloboda Interneta, otvoreni forum), 15. novembra 2001. osvanuo jedan optužujući prilog za dopisivanje kremanskog proročanstva:
“Najžešće sa kremanskim proročanstvom je to što se tokom Koštuničine kampanje za predsednika SRJ volšebno pojavio deo proročanstva koje kaže da će srpskom rodu biti bolje kad vođa postane čovek kome u imenu stoji ime mesta rođenja (Koštunica je rođen u selu Koštunići). Narod se primio, a autor te bezočne laži (Svetislav Basara) je sad ambasador na Kipru...”
Basara je zaista bio u izbornom štabu DOS-a, i zaista je postao ambasador na Kipru, i pisac je, ali - zaista nije dopisao proročanstvo...
TRAGAJUĆI za stvarnim dopisivačem proročanstva, beogradsko “Vreme” je u 532. broju (internet izdanje), objavilo tekst pod naslovom “Magovi i vragovi”. Autor Zoran Majdin za sagovornika je pronašao i samog autora proročanstva, koji je zamolio da se njegov identitet ne otkriva:
“Neko maliciozan bi primetio da je u predrevolucionarnoj kampanji, nasuprot rodoljubivim zamiloševićevskim proročanstvima a la deda Miloje, (hrabrio?) Jedan Tarabić sa javljanjem da će na izborima pobediti onaj koji u imenu/prezimenu nosi naziv sela iz koga potiče,” piše Majdin. - “Iako je Kremansko proročanstvo oblik autentičnog srpskog specijalnog rata, patentirano u međudinastičkim borbama u devetnaestom veku i dopisivano po potrebi, sudeći po saveznim izborima ispade tačno.
- Nemoj, molim te, to pominjati! - zavapio je pred novinarom autor ovog dopisivanja Kremanskog proročanstva. - Hteli smo samo da pospešimo kampanju, za opšte dobro.
- Originalno, nema šta. Znajući kakvo je dejstvo proročanstva na napaćeni narod, jedan nadahnuti govornik je na ko zna kom predizbornom mitingu, autentičnosti radi, čak naveo i stranicu na kojoj to piše - komentariše Majdin i zaključuje: - To je dokaz da ga Srbi, koliko god da u to proročanstvo veruju, nisu nikad pročitali. Kao ni Sveto pismo...”
Za to dopisivanje kremanskog proročanstva znalo je, nesumnjivo, bar najuže rukovodstvo DOS-a, a ko je šta o tome mislio, možda se da zaključiti iz izjave Miroljuba Labusa, kandidata grupe građana na predsedničkim izborima u Srbiji, posle pobede DOS-a. M. Jevtović, novinar beogradskog “Danasa”, ovako je izveštavao sa Labusove konferencije za novinare:
"- Oni žele mir, svasni su da je nacionalni interes Srbije prijem u Evropsku uniju i ne veruju demagozima. Oni koji ne veruju u budućnost Srbije ne treba da glasaju za mene. - precizirao je Labus, i, dodajući da on nikada nije dopisivao kremansko proročanstvo, ocenio da će se građani u nedelju ipak izjasniti za bolje sutra…”
Labus nije pobedio, ali se ta činjenica ne može nazvati “posledicom nedopisivanja, odnosno (ne)proricanja”. Možda Kovačević i Lečić misle drugačije?
Njihovu tajnu je, napokon, u vidu javnog priznanja, razotkrio “Blic njuz”:
“- Branislav Lečić i ja smo seli - kaže Kovačević - i napisali smo ceo jedan deo. Radi se o stranama posle četrdeset šeste navodnog "prvog izdanja” koje je uništeno i nigde ne postoji nijedan primerak. Dodat je "opis Koštunice kao foto-robota" i sve je rađeno "iz ubeđenja". Knjiga je dopisana za potrebe aktuelnog šefa države u vreme izborne kampanje upravo na srpskim Delfima - u Kremnima i okolini…”
Pisanje “Blica” komentariše i “Republika”, u 279. broju. Nakon navođenja već citiranog teksta, “Republika” komentariše:
"…Proročanstva se tumače vekovima i niko ih nikada dopisivao nije, ali kod nas su proroci i proročice partijski kadar. Tako je postupao i knez Miloš, a i S. Milošević. Zanimljivo je - i u naučnom smislu zaista vredno - i priznanje D. Kovačevića zbog čega je to učinjeno.
- Naš narod voli - kaže on - takvo dešifrovanje totema, petlovih peruški, krivih stabala i vode koja teče uzvodno.
To je objašnjenje zaista tačno. Narod voli tako nešto, ali se ipak knjiga verovanja ne može dopisivati jer je to bruka neviđena. Na srpskim Delfima je učinjeno nešto što nikada činjeno nije, pa makar se to pravdalo potrebama partije. Makar se pravdalo interesima srpskog naroda.
Ali, Pitija podno Kremana je partijski kadar i ona se priklanja partijskoj disciplini - završava “Republika"
I - šta se dogodilo nakon javno priznatog falsifikovanja i izmišljanja proročanstva?
Ništa.
Srpska “kolektivna svest” i dalje uglavnom veruje da su tako “kazali Tarabići”. I nije tu kraj: i neki autori knjiga i novinskih tekstova na temu Kremanskog proročanstva - ignorišu Kovačevićevo i Lečićevo priznanje i nastavljaju po starom: Koštunicu su prorekli Tarabići i - tačka!

VOJA KOD JOVA

PARALELNO sa rasturanjem letaka o Tarabićima i Koštunici, izborni štab DOS razmišljao je i o “završnom činu” pred glasanje: poseti Koštunice Kremnima i staroj Tarabića kući. I to je realizovano: najstariji živi potomak Tarabića, tada osamdesetjednogodišnji Jovo, dočekao je Koštunicu rečima:
- Dobro mi došao, predsedniče!
Sva srpska, pa i “okolna” štampa - punih pet godina je u tim rečima prepoznavala i slavila moć Kremanskog proročanstva i Tarabića, a onda su se pojavile tvrdnje da je Jovo izgovorio reči koje je neko drugi napisao…

KO GUBI, KO DOBIJA

U SEPTEMBRU 2002. godine, uoči izbora za predsednika Republike Srpske, ali i za predsednika Srbije - pred Jovom Tarabićem bio je novi izazov:
U posetu mu je došao Milan Jelić, kandidat za predsednika Republike Srpske i bio dočekan onom istom, po Koštunici već čuvenom rečenicom:
- Dobro mi došao, predsedniče!
Na izborima se pokazalo da je Jelić bio po volji Jova Tarabića, ali ne i birača: izgubio je. Iste godine u Srbiji se birao predsednik. Koštunica je bio kandidat, ali nije pre izbora išao kod Tarabića, pa je izgubio... Možda je to stvarni razlog poraza, ali - nije dolazio ni uoči izbora za predsednika Vlade Srbije, pa je izabran!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije