Piše: Dragan R. AĆIMOVIĆ

MILAN Bogdanović bio je drugi veliki neprijatelj Crnjanskog. Međutim, u početku, odmah posle Prvog svetskog rata, bili su bliski. Posvađali su se oko Milanove, kaže Crnjanski, "svinjarije sa Selenom Dukić".
Selena Dukić bila je mlada pesnikinja, a živela je od novinarstva, radila u "Politici". Bila je nežna, mnogo mlađa od Milana, ali ga je ludo volela. Milan je ostavio svoju ženu Ruskinju i živeo sa Selenom. "Sve se to dâ razumeti", kaže Crnjanski, "ali Milan je bio jedna izelica i samoživac. Trošio je Selenine pare, i nije je čuvao. Poznato je bilo kako je Milan `udovit` i seksualno naprasan, bilo je pobačaja. Jadna devojka nije mogla sve to da izdrži i umrla je..."
Crnjanski nije mogao mirno da gleda šta se dešava. Kad je Milan poveo spor sa svojom suprugom, Crnjanski se javio kao svedok protiv muža. Tu počinje, kasnije, zbrka sa "Nolitom". Kao član Uređivačkog odbora, Milan je sprečio objavljivanje ne znam koje Crnjanskove knjige za koju je Gustav Krklec, takođe član odbora, već bio sklon. Zatim, dolazi napad Crnjanskog, u "Vremenu", protiv "Nolita", itd.
O Vinaveru, Crnjanski govori nekako s visine. Još uvek ga smatra Svinjarevim, ali kaže da su, ipak, bili dobri drugovi. Nije voleo kod Vinavera što je bio aljkav, gotovo prljav, što se nije kontrolisao šta govori. Slično ga prikazuje Rebeka Vest u knjizi "Belo jagnje i sivi soko". Ja se sećam Vinavera iz redakcije "Vremena". Briljantan novinar, izvanredan poznavalac srpskog jezika, ali, odista, kao što kaže Crnjanski, nije pazio šta je govorio, nikad se nije znalo šta je u tome ozbiljno, a šta neozbiljno. Ja kažem Crnjanskom da sam kod Vinavera cenio njegov srpski patriotizam, iako je poreklom bio Jevrejin. "Nesumnjivo", odgovori Crnjanski, "Vinaver je bio srpski nacionalista“.
- A Ivo Andrić? - upitah.
Gospođa Crnjanski uskoči: "Iva sam ja prva upoznala. Došao u Beograd, posle rata, mlad i tuberkulozan, bez veza. Našla sam mu stan i prijatelje..."
"Ivo je srećan čovek", nastavi Crnjanski. "Uvek ga je pratila sreća. Imao je lepu karijeru, lepe žene, uvek dobre prihode. Sad, kad se oženio Milicom Babić, imao je tu sreću da njegova tašta poseduje divan stan usred Beograda, usred nestašice apartmana... Srećan čovek nađe i dobru taštu!... Bio je ovde, u ovoj sobi, tu je sedeo gde vi sada sedite; razgledao sobu, pitao nas svašta, malo govorio o zemlji i ljudima, više o literaturi, a onda pogledao u sat: treba da ide. Neko ga čeka reče, u Ambasadi. U stvari, pazio je na protokol. Uvek je takav bio: red, pažnja, ceremonije, pravi diplomata od karijere... Takvi ljudi uspevaju, dragi moj Aćimoviću, zato pazite šta, gde i kako govorite, kako se ponašate. Za mene je sve to kasno..."
Rekoh: - Izlazi da je Andrić po svom ponašanju i pisanju bio predodređen za nobelovca.
"To mu iz Beograda pripremaju već dve-tri godine. Prvo je propao pred Kvazimodom, pa onda pred Sen-DŽon Persom. Ovoga puta pomogao je lično Hamarskjold. To ste vi pisali o Andriću kao nobelovcu u "Našoj reči" (a ja sam rekao da je Crnjanski originalniji i značajniji pisac od Andrića) doneće vam neprijatnosti. Andrić ima puno prijatelja, ne samo političkih. Kako objašnjavate da je "Iskra" tako lepo pisala o Andriću. Pa, Parežanin je, kao Andrić, kao Milica Babić - Bosanac".

ZANIMLJIVO da Crnjanski nikad nije spomenuo Drainca, niti se sećam da je to činio u Parizu, 1954. Uvek ga je nekako preskakao. Zašto? Takođe, na sva moja navaljivanja da znam nešto o njegovom poznavanju italijanskih pesnika, zvanih krepuskolari, a oni su mu po godinama neposredni prethodnici i kao student već je govorio italijanski - nikad mi ništa nije rekao. Zašto?
Ne znam povodom čega i kako, ali ja "lanuh" nešto protiv Engleza, kad me Crnjanski značajno pogleda, uozbilji se, pokaza prstom prema tavanu, pa reče:
- Pazite, oni slušaju.
Tajac. Roksanda me pogleda uzbuđeno. Ko nas to sluša?
Gospođa Crnjanski, takođe, značajno potvrdi svojim krupnim očima, kao da ima nešto gore. Misterija.
Naravno, pomislih, ima gore neki stan u ovom kazamatu, kao i dole, ispod nas. Utom Crnjanski, pošto je sažvakao zalogaj, pokaza kažiprstom nadole i reče:
- I tamo slušaju.
(NASTAVLJA SE)