Piše: Roj Medvedev
RANO ujutro 25. oktobra 2003. godine na novosibirski aerodrom Tolmačovo je na svom putu za Irkutsks leteo radi popune goriva avion "Tu 134", koji je od moskovske aviokompanije "Meridijan" iznajmila naftna kompanija JUKOS. U njemu se nalazio generalni direktor i predsednik kompanije Mihail Hodorkovski. Najbogatiji biznismen Rusije leteo je iz Nižnjeg Novgoroda za Irkutsk u pratnji pomoćnika i obezbeđenja. Ali prema avionu usmerenom ka udaljenom delu aerodroma, nisu požurila vozila sa gorivom, već dva autobusa sa zatamnjenim staklima, od kojih se jedan zaustavio kod stepenica, a drugi pored repa aviona. Avion su okružili ljudi u maskirnim uniformama. Vrata za prednju kabinu su bila izbačena. Usledila je glasna naredba: "Ne mrdaj! FSB! (Federalna služba bezbednosti). Provera dokumenata!" Niko nije pružio otpor. Oficir koji je rukovodio operacijom uputio se pravo prema Hodorkovskom i rekao: "Imamo nalog, morate poći sa nama." Hodorkovski je ustao i odgovorio: "Dobro, idemo."
Uhapšeni je sproveden do drugog aviona koji je noću stigao iz Moskve. Za manje od jednog sata taj avion je uzleteo i uputio se u pravcu zapada. Istoga dana, posle kratkog i formalnog ispitivanja u zgradi Istražne uprave Glavnog tužilaštva koja se nalazi na Tehničeskom pereuloku, Hodorkovski i njegov advokat su poslati u Basmanski sud grada Moskve. Optužnica koja je pročitana Hodorkovskom pozivala se na sedam članova Krivičnog zakonika i bila je sastavljena na 50 stranica.
HAPŠENJE Hodorkovskog je nesumnjivo imalo demonstrativni karakter i predstavljalo je kulminaciju serije pretresa, ispitivanja i hapšenja koji su počeli još u junu 2003. godine. Kao što je poznato, tada je uhapšen ne samo rukovodilac službe obezbeđenja JUKOS Aleksej Pičugin, optužen za naručena ubistva, već i jedan od zamenika i ličnih prijatelja Hodorkovskog Platon Lebedev (takođe milijarder), optužen za otmice, prevaru i neplaćanje poreza. Tada nervi nisu izdržali kod trećeg čoveka u JUKOS Leonida Navzlina. Bivši rukovodilac Ruskog Evropskog kongresa, nedavno izabran na dužnost rektora Ruskog državnog humanitarnog univerziteta, Nevzlin, nije se ni pojavio prd studentima i naučnicima RDHU za čije je potrebe JUKOS obećao da će izdvajati 10 miliona dolara godišnje. On je otišao u inostranstvo i zatražio državljanstvo i politički azil u Izraelu.
I Hodorkovski je dva puta išao u inostranstvo - u Nemačku i SAD. Tamo je davao mnoštvo izjava, odbacujući sve optužbe upućene na njegovu adresu i izjavljujući da on ni po koju cenu neće napuštati Rusiju koju voli i u kojoj namerava da se bavi ne samo biznisom, već i političkim radom - kad dođe vreme.
Naftaški magnat je iznajmio avion "Tu-134" ne da bi leteo u London ili Tel Aviv, već radi velikog propagandnog putovanja po Rusiji. "Ja nemam nameru da se skrivam - izjavio je predsednik JUKOS - i biću spreman da se pojavim u tužilaštvu kad to tamo požele". Od 15. do 23. oktobra Hodorkovski je stigao da poseti Orel, Belgorod, Lipeck, Tambov, Voronjež, Saransk, Samaru i Saratov. On se susretao sa gubernatorima, regionalnim političarima i biznismenima. Milijarder je davao velike svote novca za potrebe studenata provincijskih visokih škola i organizovao zatvorene susrete sa glavnim urednicima novina i televizijskih kompanija. To putovanje se odvijalo po šablonu predizbornih putovanja velikih političkih lidera.
U jeku ove agitacione turneje, Glavno tužilaštvo je u sedištu kompanije JUKOS uputilo dopis "građaninu Hodorkovskom" sa pozivom na informativni razgovor u svojstvu svedoka. Hodorkovski je pozvan u Moskvu kod istražnog sudije Karimova S. K. u petak 24. oktobra u 12 sati. Ali advokati milijardera su istražnog sudiju obavestili da se njihov klijent nalazi na putu i da ne može da se javi Istražnoj upravi.
IZAZOVNO ponašanje predsednika JUKOS može se objasniti samo time da je on dobio uveravanja od vrlo visokih lica i računao na njihovu podršku. Takva uveravanja da će biti nedodirljiv Hodorovskom mogla su da daju samo dva čoveka - premijer Kasjanov i šef administracije predsednika Rusije Aleksandar Vološin. Nesuglasice u Kremlju o tom pitanju bile su očigledne. Nije se slučajno u popularnom listu "Moskovske novosti", koji je još početkom septembra kupio JUKOS, pojavio intervju Borisa Jeljcina. Bivši predsednik je izjavio da pažljivo prati situaciju u zemlji i da se nalazi u stalnoj vezi sa vladom i predsednikom zemlje.
Vladimira Putina su skoro otvoreno i očigledno izazivali i on nije mogao da ne odgovori na to. Zato je odlučio da postupa u okviru zakona, ali maksimalno oštro, čak demonstrativno. Sva kretanja Hodorkovskog bila su kontrolisana, a radi njegovog hapšenja bila je stvorena posebna operativna grupa od predstavnika svih organa bezbednsoti, a ne samo do predstavnika tužilaštva.
JOŠ početkom oktobra 2003. godine, posle povratka iz SAD, Vladimir Putin je dao dosta jasnu izjavu u vezi sa žalbama oligarha. "Mi imamo - rekao je predsednik - kategorije ljudi koji su se obogatili i postali milijarderi, kako se kod nas kaže, u tren oka. NJih je država postavila za milijardere: jednostavno je praktično besplatno razdelila državnu imovinu. Oni su tako i govorili: postavljen sam za milijardera. Zatim, kako se stvar razvijala, oni su stekli utisak da su Božiji miljenici, da je za njih sve moguće i, po svemu sudeći, pokušali su da u Rusiji izgrade sistem vlade oligarha, gde bi iza leđa viđenih političkih figura stajali ljudi koji se nisu pokazivali na površini, ali koji bi realno formulisali odluke od opštenacionalnog značaja".
Posle hapšenja Hodorkovskog u određenim političkim krugovima počela je panika, sledile su jedna za drugom neumesne i oštre izjave. Svi su se trudili da odvoje postupke organa reda i tužilaštva od predsednika Putina i pozivali ga da opomene pravosudne organe koji su, tobože, otkazali poslušnost. Bilo je izjava i o "državnom prevratu", o "KGB-izaciji vlasti u zemlji", o "impičmentu predsedniku Putunu".
Dva dana posle hapšenja Hodorkovskog, 27. oktobra 2003, posle oštre izjave Vladimira Putina, ostavku je dao Aleksandar Vološin, rukovodilac Administracije predsednika Ruske Federacije. Imenovanje 38-godišnjeg pravnika Dmitrija Medvedeva za šefa kabineta predsednika nije izazvalo senzaciju. Jurij Tolstoj, profesor Sanktpeterburškog univerziteta, kod koga je pravnik Dmitrij Medvedev radio na svojoj disertaciji, objasnio je nove premeštaje u Kremlju prilično jednostavno: "Sada će obaveza prema narodu biti važnija nego obaveza prema oligarsima!"

Feljton pripremio: Pero Simić

(KRAJ)