Piše: Mirjana Radetić
U pozdravnoj reči za trpezom, mitropolit Vladislav obećao je patrijarhu da će mu vladike "svojim fizičkim i duhovnim snagama u svemu pomoći",podsećajući da njegov put nije bio posut smiljem i bosiljem. "Mi se znamo 6o godina. Znam koliko ste pretrpeli za to vreme, a pogotovo na Kosovu i Metohiji,jer se radilo o biti ili ne biti!Mi shvatamo da ste Vi simbol jedinstva srpskog naroda - rekao je mitropolit, upozoravajuć da Kosovo i Metohija krvare, i da ćemo "ako se bude vodila politika kao do sada, izgubiti sve što je srpsko.
Otpozdravljajući gospodi arhijerejima, sam patrijarh je odgovorio:"I danas, moje su misli i moja su osećanja sa našim narodom ma gde bilo da je on sada,pogotovu na Kosovu i Metohiji…Otišao sam tamo sa svešću da idem na poslušanje,na dužnost, ali sa verom da Bog koji sve vidi i koji je uvek sa nama pomaže sve one koji kao njegovi saradnici čine šta mogu.Trudio sam se da činim što mogu.On me sačuva na ovoj vetrometini".
Neposredno po izboru, vladike su dale i svoja prva mišljenja: Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan, koji je važio za izbornog favorita, rekao je da je ovo "najbolje rešenje za sadašnje crkvene prilike:reč je o najuglednijem episkopu u pogledu monaškog podvižničkog života". A episkop žički izjavljuje da su mu "suze pošle od radosti što je na tron došao najsvetiji,najbolji, najmolitveniji među nama". On je takođe izneo mišljenje da se ovakvim izborom "crkva zaštitila od mešanja vlasti u izbor patrijarha".
Upitan kako je intimno doživeo vest da je postao 44. naslednik na tronu Svetog Save, arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski gospodin Pavle (kako glasi njegova puna titula) rekao je mnogo kasnije u jednom intervjuu:
-Bio je to za mene šok. Nit sam se nadao, a još manje želeo, jer sam tada već imao 76 godina,a u tim godinama je teško nešto započinjati. Kad sam prespavao i došao sebi, nemam kud. Znate, ima nešto što može, nešto što ne može, i nešto što se mora. Glavno je osećanje dužnosti i izvršenja službe...
Novoizabrani patrijarh izrazio je želju da njegovom ustoličenju u beogradskom Sabornom hramu prisustvuju i činodejstvuju njegovi saradnici iz grada Prizrena. I kada oni ,kako su zapisali crkveni hroničari, "pristupiše sa suzama u očima svome vladici, moljahu ga da u svojim molitvama pomjane njih i vasceli srpski mnogostradalni narod na Kosovu i Metohiji. Još ga moljahu:pomjani vladiko u svetim molitvama mlade bogoslove i njihove nastavnike,i još pomjani svo sveštenstvo i monaštvo mnogostradalne Eparhije raško-prizrenske".
Patrijarh je liturgiju služio sa 12 arhijereja, 12 sveštenika i 13 đakona, pred prepunom crkvom naroda. "I ispuni se hram Duha svetoga, i svi behu radosni".

(Nastavlja se)