PIŠE:Zorica T. Mirković
VASIĆ je naročitu pažnju u svojim proučavanjima posvetio “urezima i oznakama”, nalazeći da se one pojavljuju i na ukrašenim, ali i na savim običnim posudama. I on je prvobitno, razmišljajući o ulozi tih simbola pretpostavio dve mogućnosti. Ili su zanatlije koje su izrađivale grnčariju “markirale” svoj proizvod ili je, pak, vlasnik označio “svojinu”.
- U vreme kada je Vasić iskopavao na Vinči, ništa slično u evropskoj preistorijskoj arheologiji nije bilo poznato - kaže Andrej Starović, dugogodišnji istaraživač vinčanskih simbola. - On je logično, pretpostavio da je poreklo naselja na Vinči povezano sa vremenom formiranja ranih grčkih kolonija 7. i 6. veka pre nove ere, kakve su bile one u južnoj Italiji, Siciliji ili na Crnom moru.
Zbog karakteristične crnopečene i uglačane keramike na samoj Vinči, nalik atičkim radionicama, on je čitavo naselje video kao - jonsku koloniju.
Starović smatra da je ova Vasićeva pogreška u tumačenju porekla i vremena života vinčanske kulture važna za fenomen vinčanskih znakova. Zato, što je direktnu analogiju potražio u praksi atičkih zanatlija grnčara da svoje proizvode obeležavaju, poput današnjih brendova.
Vinčanski korpus nalaza i nalazišta kao integralne arheološke kulture presudno je definisao rad M. Garašanina. Starović će reći da je on uspostavio unutrašnju hronologiju tog perioda izdvajajući dve osnovne faze: starije (tordoške) i mlađe (pločničke).
Garašanin je kritički opovrgao Vasićevu ideju o apsolutnoj starosti i kulturnoj pripadnosti Vinče pretklasičnom grčkom svetu, ali se nije potrudio da takođe, kritički preispita i ideju o seriji vinčanskih znakova kao oznakama vlasništva ili proizvođačke “marke”.
Verovatno najznačajniju studiju fenomena vinčanskih znakova, od dosada urađenih, ponudio je u svojoj disertaciji američki arheolog Šan Vin. On je prikupio seriju sa 50 vinčanskih nalazišta u Srbiji, analizirao je i na osnovu toga, grupisao znake. Potom je na osnovu osobina koje je smatrao presudnim, predložio njihovu klasifikaciju.
Ovaj američki naučnik je pokazao da vinčanski znaci predstavljaju sistem, a ne zbirku nasumično i proizvoljno beleženih simbola. Šta, međutim, nedostaje njegovoj, inače, iscrpnoj studiji? Fali joj jasna analiza konteksta znakova.
STAROVIĆ je mišljenja da uprkos takvoj manjkavosti, Vinova studija predstavlja ogroman potencijal za arheološki odgovor na ključno pitanje: jesu li vinčanski znaci, preistorijskom čoveku bili pismo, u današnjem smislu?

NA prostorima rasprostiranja vinčanske kulture nađen je veliki broj predmeta ukrašenih znakovima uglavnom geometrijskog oblika, sa paralelno urezanim zarezima, linijama, ukrštenim linijama, kurvolinearnim linijama (neprekidno isprekidanim), svastikom (kukastim krstom, inače simbolom prošlosti Evrope) i sličnim nizom znakova. Oni nas upućuju da je pre 7.000 godina pre nove ere, preistorijski čovek komunicirao sa svojim članom zajednice i daljim plemenskim zajednicama.

DEŠIFROVANJE
- NAUČNICI su to komuniciranje nazvali neverbalnim - objasnio je Bogdan Brukner, naglasivši da o takozvanom verbalnom, stručnjaci ne znaju ništa. - Nesumnjivo je da su međusobno razgovarali, ali kojim zvucima i glasovima su gradili reči, ostaće zauvek nepoznanica.
Taj govor starih Vinčanaca je nestao zajedno sa njima, ali su ostali znaci, koji se možda, mogu dešifrovati. Oni su u poslednje vreme toliko narasli da su se naučnici počeli pitati, šta, “zapisani” na terakotama i ćupovima, zapravo znače?
(Nastavlja se )