Piše: Zorica T. Mirković
NAJSTARIJE pismo na svetu nastalo je na Balkanu?!
Ako se ova hipoteza, koja sve više dobija naučno utemeljenje, pokaže tačnom, 1.200 urezanih znakova (simbola) ili pisanih poruka na posudama, ređe na čovekolikim figurinama i drugim predmetima pronađenim u okviru najbolje proučene vinčanske kulture u jugoistočnoj Panoniji i na Balkanu, potvrdiće tezu da je reč o prvom, najranijem ljudskom pismu, korpusu linearnih natpisa koji se razvijao u Podunavlju u šestom milenijumu pre Hrista.
To će biti dokaz da Balkan nije oduvek bio nazadan. Štaviše, mogao bi biti kolevka pismenosti. Ovo, naizgled, revolucionarno otkriće o korenima pismenosti praistorijskog čoveka sa Balkana, još je u teoretskim povojima. Dosadašnja arheološka, lingvistička, paleološka i razna stručna istraživanja idu u prilog pretpostavci začeća civilizacije na Balkanu.
Ipak, naučnici za sada, izuzev osporavanih izuzetaka, nisu spremni na takav zaključak. Još nisu dobili odgovore na sva pitanja o simboličkim tragovima aktivnosti homo sapiensa, iz vremena kada je kolonizovao evropski kontinent. Uočili su da su rani ljudi koristili apstraktne znake, a sada pokušavaju da dokažu, da ti simboli, možda, predstavljaju arhaično pismo.
ŠTA je navelo starog Vinčanca da urezima označava predmete koje je svakodnevno koristio? Kome su te poruke, očigledne želje za komunikacijom, bile namenjene? Da li su ti simboli značenski ili su naprosto apstraktni, nerazumljivi crteži?
Ove i druge nedoumice predmet su proučavanja i istraživanja stručnjaka. Domaćih i stranih. Recimo, Harold Harman, čuveni lingvista sa američkog Instituta za arhemitologiju, sklon je verovanju da znaci na predmetima sa vinčanskog lokaliteta predstavljaju najstarije, proto pismo. U prihvatanju ovog “otkrića” arheolozi su se pokazali opreznijim, znajući da postojanje pisma podrazumeva izvesne zakonitosti i gramatička pravila. NJihovu sumnju najviše pobuđuje činjenica da znaci, za koje se pretpostavlja da su “pismena”, još nisu dešifrovani.
Andrej Starović, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, ocenio je zbilja teškim uzeti za istorijsku istinu da je pre mnogo godina jedan narod, koji je naseljavao široka prostranstva između dve velike evropske reke, smislio originalan pismeni sistem i tako zakoračio u predvorje civilizacije. Ili je ta tvrdnja prosto (ne)naučna fikcija?
Vinčanska kultura poznata je više od jednog veka u arheologiji, a skoro tri poslednje decenije traje tihi “rat” između pobornika pune pismenosti neolitskih Vinčanaca s jedne strane i, a priori kategoričkih oponenata ovakve ideje, s druge strane.
Sa serijom od oko 1.500 nepoznatih nalaza prikupljenih u poslednjih sedam godina sa 39 lokaliteta u Srbiji, Starović je nesumnjivo kvalifikovan da ponudi prilično utemeljene rezultate. On ujedno ukazuje na činjenicu da ni jedan, ali u punoj meri ni drugi “tabor” do sada nije ponudio čvrste dokaze za svoj stav.

DUNAVSKO - BALKANSKO?
POJEDINI istraživači vinčanskog pisma predlagali su da se ono nazove - dunavsko pismo, zato što su vinčanski simboli pronađeni mahom na podunavskoj teritoriji. Ova ideja je odbačena jer pojedini vinčanski lokaliteti nisu podunavski.
Bilo je i predloga da se nazove balkanskim pismom. Tim terminom bi se u celosti obuhvatila tema, ali su američki stručnjaci sugerisali da ideja nije baš najbolja. Objasnili su da je vinčansko pismo fascinantna pojava, a trenutno spominjanje Balkana izaziva negativne asocijacije (minuli ratovi, previranja, Slobodan Milošević...)

(NASTAVLJA SE)