SRBI su postepeno ali sistematski progonjeni sa Kosova i Metohije naročito od 1965. godine, te je tako od 1966. do 1971. proterano sa Kosova i Metohije oko 35.000 Srba. Od posle rata, pa do 1961. ravno 338 kosovsko-metohijskih naselja etnički je očišćeno od Srba. Progon se sledećih godina još pojačao, te je tako od 1971. do 1982. proterano 220.000 Srba, dok je od 1961. do 1981. ravno 606 kosovsko-metohijskih naselja ostalo bez Srpskog življa.
Primera radi, navodimo da je Podujevo posle rata imalo 90 odsto Srpskog stanovništva, da bi u poslednjoj deceniji Srba skoro sasvim nestalo, a danas su pod KFOR-om i UNMIK-om ostale svega tri starice, od kojih je jedna nedavno umrla! Drugi primer: selo Ajvalija, između Prištine i Gračanice, imalo je 1961. godine 513 Srba, 597 Šiptara i 82 Cigana, a već 1988. Ajvalija ima više od 5.000 Šiptara i samo desetak srpskih porodica, da bi sada pod KFOR-om i UNMIK-om to selo ostalo bez poslednjeg i Srbina i Ciganina.
Poznate velike šiptarske demonstracije 1968. godine (kada su već tada tražili **Kosova republjik**) i 1981. godine, imale su za posledice sve veće i češće progone srpskog stanovništva, i sve brutalnije nasrtaje na srpske crkve, manastire i groblja, sve bezobzirnije pljačkanje srpske imovine i sistematsko zatiranje svega što ima srpski karakter i obeležje. Karakteristično je da je 1981. godine, pre 26-martoviskih i zatim trodnevnih prvoaprilskih demonstracija šiptarskih studenata u Prištini (navodno zbog **nezadovoljstva hranom u studentskoj menzi**, kako su tada govorili komunisti), i odmah uz njih i sa njima većih demonstracija šiptarskih masa svuda po Kosovu i Metohiji, prethodno je 16. marta 1981. noću, tačno u Nedelju Pravoslavlja, zapaljena od šiptarskih palikuća Pećka Patrijaršija (veliki dvospratni manastirski konak, dug 60 metara, u kome je bilo 30 sestara monahinja i još gostiju sa strane, klirika i laika), a tadašnja koministička vlast iz Prištine i Beograda prikrivala je taj zločin punu godinu
dana.

IZJAVA PRED AMERIČKIM KONGRESOM
POSLE ovog zločina, upućen je vlastima Jugoslavije i svetskoj javnosti APEL za zaštitu srpskog življa i njegovih svetinja na Kosmetu, potpisan od 21 sveštenika i sveštenomonaha, kao predstavnika srpskog sveštenstva i monaha iz svih krajeva Srpske Patrijaršije i naravno sa Kosova i Metohije, u kojem je retko iskren i čestit, hrišćanski način, iznet srpski crkveno-narodni problem Kosova i Metohije. Iz tog Apela, navodimo samo završne reči: **Bog nam je svedok i savest naša: mi Albancima nikakvo zlo ne želimo, nego samo želimo da naš narod i naše Svetinje na Kosovu očuvamo, radi sebe i radi njih... Arbanaskom narodu želimo svako dobro, neka nam Bog to zna.**
Međutim, tadašnje vlasti ne samo da su se oglušile o naš apel, nego su zbog njega neke Srbe i proganjali, jer su samo zbog posedovanja i širenja ovog Apela neki Srbi na Kosovu i Metohiji bili ubijani i zatvarani. Visoki komunistički funkcioneri iz Beograda, a i iz Sarajeva, Zagreba i Novog Sada, javno su napali njegove potpisnike i Srpsku pravoslavnu crkvu, što se **mesa u politiku**. A ta politika na Kosmetu je bila antisrpska i proalbanska, te se zato Šiptari i ne žale na titoističku vlast, period komunizma na Kosovu i Metohiji, od kojeg su Srbi najviše stradali.
Delegacija Srpske Pravoslavne Crkve, na čelu sa tadašnjim episkopom sa Kosova i Metohije g. Pavlom, sadašnjim patrijarhom srpskim, svedočila je 24. aprila 1990. godine pred Američkim Kongresom, gde su bili dvostruko brojniji predstavnici kosovskih Albanaca na čelu sa g. I. Rugovom, i taj stejtment je objavljen na engleskom i srpskom jeziku, iz kojeg se može videti istinski hrišćanski i demokratski stav naše Crkve prema kosovskom problemu. U toj izjavi pred Američkim Kongresom, i uopšte tih godina, pred svetskom javnošću, Srpska Crkva je i te kako kritikovala Miloševića i njegov nedemokratski režim. Spominjemo samo Memorandum Sv. Arhijerejskog Sabora s njegovog zasedanja od 14. do 27. maja 1992. koji je tada pozdravila evropska javnost zbog svog hrišćanskog i demokratskog stava.

NAJPREČA SLOBODA NARODA
NAVODIMO samo dve rečenice iz tog Memoranduma: **Pravoslavna Crkva Srpska i srpski narod nikada nisu bili pristalice bezbožnog komunizma niti bilo kakve totalitarne ideologije... Srpska Crkva se otvoreno ograđuje i distancira od ove i ovakve vlasti i njenih nosilaca. Podsećamo sve na vlasti, posebno u Srbiji, da ničija stolica nije važnija od sudbine i slobode celog naroda, i da niko nema monopol nad narodom i budućnošću naše dece... Takođe, apelujemo na sve vlasti u Srbiji i sve činioce u Evropi i svetu, da se poštuju prava i dužnosti svih koji žive na Kosovu i Metohiji, ali i da se ne nameću rešenja pod pritiscima sa bilo koje strane, nego da se istinski podrži humani i pravedni demokratski poredak, koji će dati zaštitu svim ljudima i narodima na tom prostoru, koji je, zbog svog duhovnog, nacionalnog i kulturnog značaja, za srpski narod ono što je Jerusalim za Jevreje.**
Miloševićev neokomunistički i nedemokratski režim, umesto da stvarno državno-pravno rešava i reši kosovski problem, svojim u suštini jednopartijskim manipulacijama srpskom narodnom nesrećom **od Kosova do Jadovna**, samo je linijom obratnog dejstva i svojom korpumpiranošću omogućio Šiptarima da svojim potplačivanjem i lobiranjem (sredstvima dobijenim od narko-mafija i ko zna još od koga) internacionalizuju svoju propagandu o navodnoj **ugrioženosti** od **velikosrpskog hegemonizma** (propagandna parola koju je prvi izbacio i sve vreme koristio komunistički totalitarni, izrazito antisrpski sistem) pa su ga zatim prihvatili svi srbomrsci iz bližeg i daljeg okruženja, pa i mnogi Evro-Amerikanci.

SMRTONOSNO KLUPKO TERORA
KADA su Šiptari počeli da se naoružavaju, a u trgovini oružjem učestvovale su i režimske mafije, onda je Milosević svojom komunističkom osionošću i pretencioznom nespospobnošću samo povećavao šiptarsko bezakonje, a postojećoj srbomržnji nekih ljudi na Zapadu pridodavao pogodnije izgovore za nametanje svojih neokolonijalističkih ekspanzija, i nametanje **milom ili silom** sopstvenih interesa na Balkanu. Tako je Milošević i njegov režim, od par stotina šiptarskih naoružanih **učekaovaca** stvorio celu oružanu gerilu od desetine hiljada naoružanih i fanatizovanih Šiptara, među kojima je bilo ne malo notornih terorista, uz pomoć svakako i američkog diplomate Ričarda Holbruka, sa kojim je Milošević danima i nedeljama - oktobra 1988. godine, jedino on **razgovarao i pregovarao**, a niko ne zna ni šta je, ni kako je, ni koliko je govorio i dogovorio jer nikada nikome o tome nije izvestaje podnosio (kao što je bilo i pri njegovim tajnim razgovorima sa Franjom Tuđmanom).
Tek od tog famoznog **dogovora** Milošević - Holbruk, oktobra 1988. kada je država Srbija makar i kao neokomunistička republika potpuno razvlašćena na Kosovu i Metohiji, protiv čega su odmah reagovali Srbi sa Kosmeta i sa njima. to jest još pre njih, Srpska eparhija raško-prizrenska - ali ih niko nije slušao ni poslušao - pocelo je da se odmotava dvosmerno smrtonosno klupko terora i antiterora po Kosovu ravnom, koje se završilo NATO bombardovanjem po nesrećnim, dvostruko unesrećenim Srbima Kosova i Metohije, i trijumfom UČK nad srpskom nacionalnim i duhovnim bićem i životom, gradovima i selima, crkvama i manastirima Kosova i Metohije.
I dok Milošević i njegov režim posle kumanovske kapitulacije (10. juna 1999.) i u istoriji srpstva nebivale sveopšte bežanije sa Polja Kosova, bestidno slavi **pobedu** nad NATO agresorom, dotle NATO i UČK po Kosmetu slave svoje **pobede** nad 200.000 prognanih Srba, preko 1.000 ubijenih, zaklanih i masakriranih, i još i više kidnapovanih Srba na 110 i više spaljenih, porušenih i miniranih srpskih pravoslavnih svetinja od Srednjeg do 20. veka nad ispraznjenom skoro čitavom Metohijom, i svim gradovima u njoj, i nad više od pola od Srba ispražnjenog Kosova.
Ako su i Milošević i NATO **pobednici** na Kosovu, onda su ili oboje zbilja ljudski porazeni pred Bogom i božjom i ljudskom pravdom, ali je ta, po drskosti nečuvena u istoriji laž, samo još jedna, ako ne i poslednja postmodernistička **novosvetskoporetska** farsa nad tužnom i tragičnom istorijom Raspetog Srpskog Kosova.

MEMORANDUM
MEMORANDUM Srpske pravoslavne crkve o Kosovu i Metohiji**, koji je izdao Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, može se po ceni od 350 dinara kupiti u Patrijaršiji SPC u Beogradu i u njenim prodavnicama u drugim mestima SCG.
Nastavlja se