Priča o rivalstvu Elipsa i Silueta

Rade Dragović i Vuk Mijatović

02. 02. 2016. u 17:58

Zbog rokenrola Beograd se nije više delio samo na partizanovce i zvezdaše, već i na pristalice "Elipsa" i "Silueta". To je bio povod za prvo svetsko takmičenje dva benda 1967. godine

Прича о ривалству Елипса и Силуета

Simbolična fotografija "Elipsa" ispred Pobednika na Kalemegdanu

ISTO kao što se svetska rokenrol publika još ranih šezdesetih godina opredeljivala za "Bitlse" i "Rolingstonse", svega nekoliko godina kasnije, beogradski rokeri su se delili na fanove grupa "Siluete" i "Elipse". Ova dva sastava po mnogo čemu bila su ključna za razvoj nove muzike u Jugoslaviji, a njihovi obožavaoci najveći promoteri kulturnog zaokreta koji će uslediti narednih godina.

"ELIPSAMA", ozbiljnijoj, muzički kvalitetnijoj i kreativnijoj grupi, najveća konkurencija tako su bile "Siluete", sa harizmatičnim Zoranom Miščevićem, koji je gotovo svaki nastup pretvarao u šou-program i feštu galame, ekscentričnosti, pa i skandala. Rivalstvo ove dve grupe, koje van medija i gradskih krugova istinski nikada nije ni postojalo, priča je i o jednom pomalo zaboravljenom Beogradu, pionirskim koracima generacije prvih rokera, njihovom prijateljstvu i životima obojenim muzikom.

"ELIPSE", koje su široku popularnost stekle kao pobednik velike "Gitarijade" i "Parade ritma", ali i sviranjem sa Đorđem Marjanovićem i drugim pevačima pre toga, rođene su 1963. godine u okviru KUD-a "Gradimir Mihajlović", nedaleko od Crvenog krsta. Veći proboj napravili su svirkom u bašti nekadašnje "Euridike" u Molerovoj ulici juna 1963. godine. Radomiru Dmitroviću Đuri, Momi Radovanoviću, Vladimiru Furduju Furdi, Bojanu Hreljcu i Kosti Guletu Ignjatoviću pridružuju se Slobodan Skakić i Zoran Simjanović, koji je prethodno svirao i sa prvim sastavom "Silueta". Nešto kasnije, Đuru menja Simica Vuković, vrstan gitarista koji donosi novu eneriju i virtuoznost u grupu.

OVAJ sastav imao je od početka velike ambicije. Repertoar - za to vreme klasičan i omiljen. Pesme Driftin, A girl like you, "36, 24, 36", "Kon Tiki", Lokomotion, "Pepermint tvist", "Devojko mala", "Moj dragi Beograd"... Rokerski imidž "Elipse" grade na školskim žurevima, igrankama na Malom Kalemegdanu, Mašinskom i Tehnološkom fakultetu, KUD-u "Gradimir Mihajlović", "Topčiderskoj noći", "Lazarcu"... U bazični rokenrol postepeno uvode ritam i bluz, što u njihove svirke donosi duh i atmosferu američkog Harlema.

POSLE pobede na "Gitarijadi", čija su dva polufinala i finale u organizaciji "Večernjih novosti" održani januara i februara 1966. godine, karijera "Elipsa" naglo je krenula uzlaznom putanjom. Usledila je velika turneja po gradovima Jugoslavije, koja je rasejala seme gitarijada po celoj tadašnjoj državi. Godinu dana ranije, bili su predgrupa čuvenim "Srčersima", a 1967. binu su podelili sa ništa manjim svetskim zvedama - grupom "Holisi".

PUTEVI "Elipsa" neprekidno su se ukrštali sa stazama "Silueta", gde možda i leži jedan od razloga neformalnog rivalstva među njima. Od gradskih igranki do stejdža na kome su pravili društvo "Srčersima", publika je ove dve grupe redovno suprotstavljala, bezuslovno se opredeljujući za jednu od njih. I dok su se momci iz "Elipsa", uredno obrijani, podšišani i elegantni u crnim odelima, trudili da što više uvežbavaju pesme, Miščević i ekipa prednost su davali estetici nastupa i provokaciji. Prvi su, na opšte oduševljenje publike, počeli da puštaju kose, skaču u publiku, bacaju mikrofone i razbijaju instrumente. Jedina su grupa tog vremena u Jugoslaviji koja imala čak i svoj "fan-pit" - krug vernih obožavatelja koji ih je pratio na svim gostovanjima.

ZA PROVOKATIVNU karmu ovog benda najzaslužniji je bio lucidni i maštoviti Miščević, koji je najčešće svesno doprinosio ovakvom imidžu. NJegovoj vrcavosti pripisuje se i priča zbog koje su "Siluete" dobile otkaz u "Gradskom podrumu" iako su ga svojim brojnim nastupima učinile jednim od kultnih mesta. Beogradom je, naime, prostrujala glasina da se na tamošnjim svirkama "Silueta" devojke skidaju i igraju golih grudi, što nikada nije dokazano.

PRIČA o rivalstvu dve muzičke grupe kojoj je podlegao ceo grad, svoju kulminaciju je doživela 1967. godine, kada je u okviru magazina "Gong", još jednog čeda "Novosti", rođena ideja da se organizuje takmičenje - "Elipse" protiv "Silueta". Jedinstveni duel za pamćenje ubrzo je zakazan u Domu omladine, a karte za spektakl prosto su razgrabljene. Dve legendarne grupe ukrstila su gitare u više disciplina - sviranju kompozicija različitih žanrova, rotacijama članova benda na instrumentima, nadmetanju u znanju i crtanju karikatura (!) i opštem utisku.

SPEKTAKULARNI koncert počeo je uvodnim sviranjem oba ansambla - zapisao je izveštač sa inicijalima N. N. (iza njih je stajao poznati radio i televizijski novinar i urednik Nikola Nešković) u magazinu "Gong".

Bacanjem kocke mikrofon je pripao "Siluetama". Boljim karikaturama i duhovitim izvođenjem narodne pesme "Maramica svilenica" ovaj sastav ubedljivo je poveo. "Elipse" su na drugi način skupljale bodove - odlično su izvele instrumentalne kompozicije, a bile su bolje i u znanju i menjanju instrumenata. Razlika u bodovima se polako topi. I onda kreće ekskluzivan šou "Silueta": Zoran Miščević lomi daire, pada i valja se po podu, bubnjar baca i palice i šutira bubnjeve. Lome gitaru, pa mikrofon..."

Za procenu ko je bolji bila je zadužena publika. Glasanjem je odlučeno - pobednik duela sa 146 glasova prednosti su - "Elipse". Posle početne neverice, "Siluete" negoduju, Zoran Miščević čak uzvikuje "LJudi, prevara!", ali se sve završava u miru i sportskim čestitanjem.

GLAVNI začin priči o istorijskom beogradskom rokenrol meču, ali i o naravi i duhovitoj snalažljivosti Zorana Miščevića, stigao je desetak godina kasnije. Klavijaturista i kompozitor Zoran Simjanović, u vreme duela član "Elipsa", tokom leta na relaciji Beograd - London u avionu upoznaje čoveka koji mu iznenada saopštava: "Zahvaljujući meni pobedili ste 'Siluete' u Domu omladine".

Ispostavilo se da je Simjanovićev saputnik bio zadužen za sakupljanje glasova na takmičenju. Bio je svedok da su "Siluete" kupile gomilu karata koje su podelile svojim obožavateljima. Tokom glasanja Miščević ih je uzimao natrag i lično ih ubacivao u kutiju, kako bi bio siguran u većinu. NJegov bend sigurno bi i pobedio da Simjanovićev saputnik, iako fan "Silueta", u znak protesta nije na svoju ruku izbacio dve-tri kutije glasova i tako "Elipsama" omogućio zasluženi trijumf.

SOUL STIŽE U BEOGRAD

"ELIPSE" koje su u svojoj središnjoj fazi svirale ritam i bluz 1967. godine menjaju svoj muzički stil i opredeljuju se za soul, koji se u isto vreme pojavljuje i na svetskoj sceni. U novi koncept savršeno se uklopio crni pevač Edi Dekeng, koji je pre toga pevao u beogradskoj grupi "Crni panteri", koju su osnovali studenti iz Konga, donevši duh fanka i soula u Jugoslaviju. Novi stil zahtevao je i duvačku sekciju pa u "Elipse" ulaze Nikola Zembić, Dragan Kuprijanov i Zoran Jurkić.

"Ne znam da li je to zato što im je pevač crn, ali 'Elipse' imaju prve domaće kompozicije koje zvuče potpuno američki. Da tekst nije na našem jeziku, pomislio bih da je u pitanju neka strana grupa. Prvi su domaći orkestar koji je potpuno osetio soul i koji je razbio ustaljeni šablon sa tri gitare i u prvi plan stavio duvače", pisao je Nikola Nešković u "TV reviji".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije