"ZAKON PROTIV MAFIJE" PRED POSLANICIMA 10. FEBRUARA: Oduzimanje imovine i pre dokazane krivice

ZAKON kojim će biti omogućeno da država oduzme imovinu stečenu kriminalnim radnjama pred poslanicima će se naći sledeće nedelje, a na poslednjoj sednici Vlada je utvrdila i amandmane za taj akt, pa se predlaže da se sumnjiva imovina može oduzeti i pre nego se dokaže krivica.

Foto: Shutterstock/ilustracija

Premijer Dritan Abazović podršku za “zakon protiv mafije” očekuje od svih 81 poslanika, dok je sa druge strane, NVO sektor u više navrata pozivao parlamentarce da ne daju podršku pre nego se izvrše određene izmene u predloženom rešenju.

Nakon što je Vlada na poslednjoj sednici utvrdila amandmane na Predlog Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalnom delatnošću, o tom aktu će se 10. februara izjašnjavati poslanici. Prisustvo sednici najavio je i premijer, naglasivši da očekuje da zakon podrže svi poslanici.

Predloženim amandmanima, koje je Vlada utvrdila sedmicu pred skupštinsku raspravu, otvara se mogućnost pokretanja postupka trajnog oduzimanja imovinske koristi u ranijoj fazi, nakon donošenja naredbe o sprovođenju istrage, kada postoji dovoljan stepen sumnje da je imovinska korist stečena kriminalnom delatnošću, umesto rešenja kojim je bilo predviđeno da se postupak pokreće nakon potvrđivanja optužnice.

- Imajući u vidu da naredbu o sprovođenju istrage donosi državni tužilac kad oceni da navodi u krivičnoj prijavi i prilozi uz krivičnu prijavu ukazuju da postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret, donošenje naredbe o sprovođenju istrage je dovoljan osnov za pokretanje postupka za trajno oduzimanje imovinske koristi, budući da krivični postupak počinje donošenjem naredbe o sprovođenju istrage - navode iz Vlade.

U definisanju ove odredbe, kako su kazali, pošlo se od činjenice da je naredba prvi akt kojim se potvrđuje osnovana sumnja u odnosu na neko lice, te da se dokazi uglavnom prikupljaju u periodu kojem su prethodili, ili odmah po njenom donošenju, pri čemu se stepen osnovanosti sumnje u malom procentu pomera do trenutka podnošenja optužnice.

- Na ovo jasno ukazuje praksa, jer je zanemarljiv procenat obustava postupka nakon donošenja naredbe o sprovođenju istrage. Na ovaj način uskraćuju se resursi organizovanom kriminalu za dalje vršenje najtežih krivičnih dela, a stvaraju se uslovi za efikasno oduzimanje imovinske koristi stečene tim delima – tvrde u Vladi.

Da je zakon neprimeljiv u praksi, te da je sporan sa više aspekata, mesecima upozoravaju nevladine organizacije. S toga su više puta pozivali Vladu da ga povuče, a poslanike da za njega ne glasaju ako stige do njih. U Centru za demokratsku tranziciju smatraju da predloženi model Zakona o oduzimanju imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću omogućava da oni koji su se nezakonito okoristili od države mogu spokojno trošiti i uvećavati tu imovinu, da predloženi zakonnije nikakva garancija daće se te prakse zaustaviti.

- Ovaj predlog nije usklađen sa pravnim sistemom i čak može da ugrozi postojeći sistem oduzimanja imovinske koristi stečene kriminalnom delatnošću. Ukoliko se usvoji, postoji značajna opasnost da oduzimanje imovine stečene kriminalnom d elatnošću bude nesprovodivo u praksi, pa se umesto poboljšanja, eliminišu i trenutne mogućnosti koje nam nudi postojeći sistem. Umesto doprinosa borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ovaj bi se zakon mogao pretvoriti u svoju suprotnost – ocenili su u CDT-u.

MOGUĆE APSURDNE SITUACIJE

Kako dodaju, koncept trajnog oduzimanja imovine od lica koja su samo osumnjičena za određena krivična dela, ali ne i pravosnažno osuđena, izuzetno je sporan sa aspekta poštovanja osnovnih ljudskih prava.

- Vrlo su moguće pravno apsurdne situacije da se u parničnom postupku utvrdi da je određeno lice imovinu steklo kriminalnom delatnošću, dok je i dalje u toku krivični postupak, ili da se u parnici trajno oduzme imovina, a da se krivični postupak okonča oslobađajućom presudom. Ova i druga pitanja stvaraju ozbiljan rizik da se usvoji zakon za koji će se kasnije utvrditi da nije u saglasnosti sa Ustavom i međunarodnim ugovorima, a vremenom se može otvoriti i pitanje naknade štete – smatraju u toj NVO.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije