ОТАЦ СЛИКАРА ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА ПРВИ НАПРАВИО ФОТОГРАФИЈЕ БЕЧA: Вршачки фотографи кроз два столећа обележили су историју целе Србије

Јелена Јовановић Баљак

23. 05. 2021. у 16:00

СТАРИ вршачки фотографи својим подухватима обележили су историју фотографије не само у родном граду, већ и на тлу целе Србије, па и - Аустрије.

ОТАЦ СЛИКАРА ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА ПРВИ НАПРАВИО ФОТОГРАФИЈЕ БЕЧA: Вршачки фотографи кроз два столећа обележили су историју целе Србије

Фото Архива Тамаша Фодора

Мало је позната чињеница да је отац чувеног српског сликара Паје Јовановића, иначе власник првог сталног фотографског атељеа у Вршцу, направио прве фотографије Беча, док је сликарев рођени брат Милан био угледни дворски фотограф, који је овековечио чак три краљевске династије - Обреновиће, Карађорђевиће и Петровиће из Црне Горе.

У Вршцу је настала и прва дагеротипија у Банату, позната као "Вршачки портрет". Непознати аутор усликао је средовечну даму у седећем положају још 1840, само годину након што је Луј Дагер у Паризу изумео ту врсту слике, иначе претечу данашње фотографије. У свему су били у корак са много развијенијим светом, па не чуди што је до 1918. у том граду било чак 28 фотографа.

"Вршачки портрет", Фото Архива Тамаша Фодора

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ међу њима свакако су чланови породице Јовановић. Пајин отац Стеван је 1863. године, када су Вршчани континуирано почели да се баве том уносном делатношћу, отворио свој први атеље у данашњој Стеријиној улици, а потом још један уз саму зграду Магистрата. Пре тога је, сасвим случајно, ушао и у историју аустријске престонице.

УГЛЕД Стеван Јовановић, са унуцима, Фото Архива Тамаша Фодора

- Крајем педесетих година 19. века, враћајући се из Париза, где је купио једну од првих произведених камера, тада невиђену новину, Стеван је направио десетак фотографија Беча.

СКАНДАЛ СА ЛАСЦИВНИМ СЛИКАМА

У ПРОЛЕЋЕ 1911. Вршац је, уз Опово, био поприште и порнографског скандала, који је попримио међународне размере. Немачки министар унутрашњих послова установио је да велики број копија фотографија ласцивног садржаја стиже из Јужног Баната, о чему је био обавештен и његов мађарски колега. Након опсежне истраге, полиција је код једног обућара из Опова и угледног уредника немачког листа из Вршца пронашла више хиљада ових фотографија, за које се испоставило да су их добијали из Француске и Немачке, а потом даље слали поштом. Скандал је окончан на суду.

Фотографисао је делове Бечке тврђаве, као и један дрвени мост између другог и трећег бецирка. Ти радови данас се чувају у Музеју града Беча, као најстарије фотографије тог града - открива нам Тамаш Фодор, вршачки библиотекар и аутор изложбе "Културно наслеђе кроз објектив старих вршачких фотографа", која се тренутно може видети у Градској библиотеци у Панчеву.

СВЕДОЧАНСТВО Најстарија фотографија Градског трга у Вршцу, Фото Архива Тамаша Фодора

Фодор истиче и да су се сва шесторица Стеванових синова, које је уз две ћерке добио из два брака, у неком периоду живота успешно бавили фотографијом. Чак и Паја. "Фотографска ревија" је у два наврата објављивала његове радове, што говори да је осим сликарског имао и таленат за фотографију, али тај опус његовог рада није темељно истражен.

ТРАДИЦИЈА У Вршцу је до 1918. било чак 28 фотографа, Фото Архива Тамаша Фодора

ИПАК, најуспешнији од свих њих био је Стеванов најмлађи син, Милан Јовановић (1863-1944).

Он је 1887. основао свој први атеље у Кнез Михаиловој у Београду, а 1903. на Теразијама саградио једини наменски објекат за потребе фотографског атељеа у нашој земљи.

Највише израђивали портрете

У ОНДАШЊИМ вршачким атељеима највише су се израђивали портрети, а онда и групне и породичне фотографије. Тек у мањој мери биле су заступљене фотографије са разних догађаја и знаменитости Вршца. Добар део тих радова се, осим у породичним албумима, чува и у архивима вршачке библиотеке и музеја. Ту се може видети и прва сачувана фотографија тог јужнобанатског града, која је настала још 1856. године.

СЛАВА Аутопортрет Милана Јовановића, Фото Архива Тамаша Фодора

Овековечио је готово све виђеније личности у Србији с краја 19. и почетка 20. века - од глумаца и књижевника до политичара и чланова краљевских династија. Његове портрете и данас користимо, не знајући да је баш он био иза објектива.

- Био је један од најбољих фотограф-портретиста свога доба. Вишеструко је награђиван за свој рад.

Добитник је ордена Таковског крста и Светог Саве. Та одликовања штампао је и на реверсима својих фотографија, а истицао је и да је дворски фотограф - додаје Фодор.

Први је у Србији увео и форму фотографске разгледнице, на којима је, осим пејзажних мотива Београда, стављао и портрете јавних личности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)