ХЕРОЈ ИЗ УЛИЦЕ НАРОДНИХ ХЕРОЈА: Миодраг Скале Гвозденовић није заборављен у свом родном Никшићу

Велиша Кадић

16. 05. 2021. у 07:39

ЛЕГЕНДАРНИ Миодраг Скале Гвозденовић, најсвестранији спортиста Југославије, Црне Горе и Никшића свих времена, преселио се ових дана у вечност.

ХЕРОЈ ИЗ УЛИЦЕ  НАРОДНИХ ХЕРОЈА: Миодраг Скале Гвозденовић није заборављен у свом родном Никшићу

Фото ТВ Никшић

Вансеријски одбојкаш, кошаркаш, рукометаш, фудбалер, стонотенисер... Затворио се животни круг човека који је својим спортским достигнућима обележио једно време које ће тешко моћи било ко да понови.

 Др Павле Пајо Перуновић, Фото В. Кадић

Његови пријатељи у родном Никшићу са великом тугом примили су вест да је престало да куца огромно спортско Скалово срце. Иако је живео у Суботици, где је радио као професор физичке културе на Економском факултету, Скале се никада није одрицао родног краја, никшићких спортских терена и сала, чувеног корзоа, другова који су обележили његово детињство, младост и зреле године.

Тишина се уселила у Улицу народних хероја, у центру Никшића, у којој је Скале направио прве кораке и почео да стиче љубав према спорту. Снажан и пун жеље за успехом са никшићког асфалта крчио је пут ка звездама. Био је спортско чудо о коме су се и за његовог живота испредале невероватне приче. Фудбал, кошарка, рукомет, одбојка, стони тенис, били су спортови у којима се доказивао, стицао славу коју је преносио свуда где је боравио.

- Тешко ми је причати о Скалу, великом пријатељу и човеку, људескари, спортској громади.

ИЗ БОЛНИЦЕ НА УТАКМИЦУ

- Сећам се, играли смо рукометну утакмицу са Титоградом у Никшићу, када је Скале био у болници због упале плућа. Полувреме губимо један разлике, а он не може да се смири, него изашао из собе, дошао до ограде и пита пролазнике: "Како стојимо?". Прескочио је ограду, дотрчао до нас и ушао у игру. Утакмицу завршавамо тријумфално са 10 голова предности! То је могао само Скале. После утакмице вратио се у болницу и наставио лечење - додаје Душко Жути Мијатовић, који је имао велики пех да последње време остане без неколико драгих људи, другара. - Оде Скале, Муса Њуњић, Мањо Томић, Љубо Никчевић, Милош Шобајић, који ми је даривао књигу "Мојих девет живота". Када је доспео у болницу дописивали смо се све до његове смрти.

Погодио ме његов одлазак - прича, за "Новости", Душко Жути Мијатовић, са којим је Миодраг Гвозденовић од гимназијских дана па до смрти био нераздвојан.

- Заједно смо тренирали кошарку. Био је изузетно даровит за све спортове. Да је којим случајем у наше време тенис био популаран, сигуран сам да би био најбољи тенисер света.

 Миодраг Скале Гвозденовић, Анатолиј Полицук, из СССР-а и Пољак, Гавловски на постољу на ЕП 1975. када је репрезентација СФРЈ освојила прву медаљу, Фoто ОСС

- Скале је - каже Мијатовић - поседовао све што нико од нас није имао - жељу за победом. Памтим многе догађаје и догодовштине, па и овог када ме је једном приликом на железничкој станици у Суботици сачекао и решио да ме одмах поведе на ручак у неки ресторан који је држао, мислим, голман Спартака Шаренац, његов пријатељ. Рекао ми је да идемо на сомовину. Питам га у чему је ствар, а он ми каже да обавезно пренесем Шуњи Мрваљевићу, нашем пријатељу, да је уловио сома од осам килограма. Он се са Шуњом такмичио и у томе ко је бољи риболовац, где је Шуња заиста био неприкосновен. Али џаба, Скале није могао да трпи да је неко и у томе бољи од њега.

ИНИЦИЈАТИВА

ПОЗНАТИ спортски новинар Милорад Дуго Ђурковић покренуо је иницијативу да Спортски центар у Никшићу понесе име Миодрага Скала Гвозденовића. Здушно су га подржали Душко Мијатовић Жути и др Пајо Перуновић.

- Сјајна идеја коју ће, верујем, Никшићани поздравити. Скале је задужио Никшић и то је најмање што му град може узвратити - додаје Мијатовић.

Душко Жути Мијатовић испред родне куће Скала Гвозденовића, Фото В. Кадић

 

У ЈЕКУ његове доминације под обручима, када Сутјеска и Младост жању успехе захваљујући Скалу Гвозденовићу који је цепао мрежице са по 50 и више поена, али и Душку Жутом, Пају Бурићу, Слобу Николићу, Саву Зековићу, Мишку Вучуровићу, касније Жељку Церовићу, Миодрагу Балетићу, Гашу Вукајловићу, у Никшић долази прекаљени спортски радник Вукашин Вуле Вукаловић, директор Спортског друштва Босна из Сарајева.

Никшићанин Вуле са собом води Скала и Паја Бурића и то у одбојкашки клуб Босна!

- После тога знамо како је ишао развојни пут Гвозденовића. Са Босном је постао првак државе, да би потом прешао у Спартак и помогао да Суботичани постану прваци "Југе".

Скале постаје репрезентативац Југославије и на првенству Европе 1975. проглашен је најбољим европским одбојкашем!

Наша селекција је освојила прву медаљу и то бронзану - присећа се Мијатовић.

ПОРАЗЕ НИЈЕ ТРПЕО

- Играли смо фудбал много пута заједно. Био је и ту даровит - каже некадашња перјаница клуба малог фудбала Мозген др Павле Пајо Перуновић. - Победама се радовао као мало дете, али зато поразе није могао поднети. Сећам се да је једном био полудео када је његов тим изгубио од моје екипе 4:3.

Играли смо у то време са Војом Лазаревићем, Мишком Јауковићем, Стевом Аџићем, Љубом Контићем, Владом Ђукићем, Станком Зековићем... Био је велики човек, изузетан спортиста, који је своја знања и умећа доказивао на многим пољима. Радовали смо се његовим успесима.

Гвозденовић је био одбојкашка видра са одразом од 1,22 м, и био нерешива енигма противничким екипама и селекцијама. Хроничари су забележили да је Скале на незваничном првенству света у Констанци (Румунија) проглашен за најбољег играча планете! Два пута је био најбољи играч Балкана. Испред југословенске репрезентације носио је државну заставу на међународним играма у Алжиру. У САД је са саиграчима освојио титулу професионалног првака Америке 1977. и 1983. године. Један је од пионира одбојке на плажи. У Купу шампиона играо је за Партизан, Звезду, Младост и ГИК Банат. Увек је истицао да је Никшићанин из Улице народних хероја. И тако све до задње уре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)